ВЛАДИМИР КРШЉАНИН: Велика петорка за Косово и Метохију је БРИКС!

Ужасни фијаско политике САД, НАТО и ЕУ у Источној Европи и на Блиском истоку, са могућношћу даљег очајничког ширења ратних пожара, за шта се Аљбин Курти упорно нуди, мора и нама бити звоно за узбуну, које захтева хитно окретање пријатељима и смањење зависности од непријатеља

Био сам непријатно изненађен када су пре неколико дана, као по команди, сви медији почели да најављују долазак у Београд „велике петорке“ и њен састанак са нашим председником. Иако су те најаве наговештавале нове притиске, а тиме, индиректно и потребу да им се одупремо, употреба придева „велики“, који не само да преувеличава значај пет западних чиновника, него им даје и позитивни призвук, био је све, само не адекватан.

Раније, још деведесетих, постојала је „посредничка“ група представника водећих западних земаља, којој је наденут неутрални надимак „квинта“. А сада је „квинта“ без представника Велике Британије, а са представником ЕУ, одједном постала „велика петорка“!

Притом, улога Британије уопште није смањена, већ је само перфидно закамуфлирана. О томе сведоче чињенице: британски „специјални изасланик за Западни Балкан“ је један од команданата НАТО агресије 1999, а управо су британски војници ових дана почели да патролирају административном линијом у покушају одсецања косметских Срба од Србије.

У самозваној „великој петорки“ су, дакле, представници САД, Немачке и Француске (три од оне четири водеће државе у НАТО агресији са којима смо 25. марта 1999. прекинули дипломатске односе). Нешто мање пристрасним бисмо можда могли да сматрамо представнике ЕУ (где пет земаља није признало „Косово“) и Италије, која је, као сусед, увек показивала нешто више разумевања за наше ставове (иако је 1999. главни аеродром НАТО бомбардера био у Авијану). Имена „петоркаша“ нећемо ни помињати, да их неко не би случајно запамтио.

Највећа велика петорка

Србија је показала максимум стрпљења и конструктивности, а раније и непотребног повлађивања западним силама, тј. САД, НАТО и њиховом сателиту ЕУ, које до данас нису одустале од своје намере да псеудомирним путем или хибридним ратом, постигну оно што 1999. нису успели оружаном агресијом.

Апсурдно је дакле очекивати да они који су сејали рат и неправду могу играти позитивну улогу у постизању праведног мира.

С обзиром и на то да дотичне силе никада у историји нису добровољно вратиле отето, намеће се закључак да је једини начин да се постигне напредак у решавању питања Косова и Метохије – укидање западног монопола на бављење овим проблемом. Уосталом, једино легално решење за КиМ се мора постићи у Савету безбедности УН, а оно је немогуће без сагласности наших пријатеља Русије и Кине.

И, гле – велика петорка! Да, у свету заиста постоји заиста велика петорка, која из пристојности себи не надева то разметљиво име, него је позната под називом БРИКС и по томе што предводи светску већину. Па има ли шта демократскије? Значи, највећа велика петорка на планети Земљи је, замислите, састављена од наших искрених пријатеља, од којих ни један није признао „Косово“, нити то уопште помишља.

Интереси Србије

Дакле, хајде да затражимо добре услуге БРИКС-а у решавању косовско-метохијског чвора. Има много могућих начина: именовање својих специјалних представника, дијалог са земљама самозване „велике петорке“, организовање међународне конференције, све до сазивања ванредне седнице Савета безбедности.

Оваквом иницијативом не бисмо морали да променимо ништа у својој спољној политици, само бисмо употребили доступна легитимна средства да бранимо интересе Србије и њених грађана на Косову и Метохији.

Не би смело да буде оклевања да се крене тим путем, поготово што западна нападна „петорка“ не крије да је сва снага њихове позиције у уцењивању везаном за чланство у ЕУ. Дакле, четврт века је трајала велика западна подвала срачуната на отимање Косова и Метохије. Сада, када су терор против Срба и њихово исељавање појачани, последњи је час да се западна подвала прекине, а да се Србија обрати својим пријатељима за помоћ.

Ужасни фијаско политике САД, НАТО и ЕУ у Источној Европи и на Блиском истоку, са могућношћу даљег очајничког ширења ратних пожара, за шта се Аљбин Курти упорно нуди, мора и нама бити звоно за узбуну, које захтева хитно окретање пријатељима и смањење зависности од непријатеља.

Савезништво са Русијом и Кином

У овим напорима од користи нам могу бити и земље које ће приступити БРИКС-у идуће године: Аргентина, Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати – такође наши пријатељи. Уопште, данас је практично цео исламски свет стао на страну Русије и Кине, а последње НАТО марионете се налазе у Приштини и Сарајеву.

Наравно да би БРИКС-у требало и ми да приступимо, и то што пре. Баш је чудно што се предлог Покрета социјалиста у том смислу, нико други од парламентарних странака до сада није усудио да јавно подржи, иако се већини грађана та идеја допада.

Упоредо са тим, ми треба да формализујемо своје савезништво са Русијом и Кином. Са залеђем таквог савезништва и чланством у БРИКС-у, нико неће моћи да нас уцењује, ни економски, ни војно, ни на било који други начин. И убрзаћемо повратак Косова и Метохије и осамостаљење, интеграцију и напредак не само Србије, него и читавог Балкана.

Ми треба, као што би то свако паметан учинио, да будемо на дистанци од оних који не престају да изазивају ратове и чине зло и нама и читавом свету и самима себи. Тиме ћемо чак и њима самима помоћи да се отрезне и оздраве, па да нам једном поново буду партнери.

За све то нам баш треба велика петорка, али она права!