Владимир Кршљанин: Урушавање демонократије

Опасна светска мањина, предвођена групом из Вашингтона, безуспешно покушава да очува глобалну гангстерску доминацију.

Светска већина им упорно и непоколебљиво пружа шансу да одустану од криминала и (п)остану равноправни и уважени чланови светске заједнице и један од полова у праведном мултиполарном систему.

А они неће, па неће.

Ваљда не могу да верују да неће бити кажњени (а знају да су заслужили најстрашнију казну коју је ико икада добио), јер да су они на месту светске већине, они би своје противнике уништили без милости…

А и делује уверљиво то да на разумна решења не пристаје група чији је номинални шеф Џо Бајден, бескрајно корумпирани дементни старац, са тешкоћама у говору и кретању. Нико заправо и не верује да он о било чему одлучује, али ако већ треба водити светски, макар и хибридни рат, некако је са тим у складу да неко такав буде, макар симболично, шеф, односно Председник САД – до јуче најмоћније државе на свету. Потенцијали демонократије су бескрајни…

Џо Бајден је сазвао у Вашингтону „самит“ НАТО – војног крила те групе, у част 75 година од његовог оснивања. Првих 50 година НАТО каубоји су прославили на истом месту док су бомбардовали Србе, што је Бајден, тада нешто млађи и нашто луциднији, али не мање корумпиран, на све стране са одушевљењем промовисао. Сада његов НАТО бомбардује Русе и само је питање времена када ће престати да постоје и он и НАТО.

На чапраз диван код Бајдена су дошли нелегитимни шефови Немачке и Француске, којима је већ њихов народ рекао да немају право да жртвују привреду и грађане ЕУ ради продужења живота смртно болесној вашингтонској групи. Дошао је и на превару израелским новцем излобирани новопечени британски премијер.

Ту је био и низ послушних и безличних „европских лидера“, али и неколико оних који безуспешно покушавају да у смртно болесни НАТО унесу мало здравља и разума – Орбан и Ердоган.

Ту је наравно био и Зеленски – глумац који глуми најстрашнију улогу у светској историји – председника државе, који уз ослонац на локалне нацисте жртвује своју државу и милионе грађана, као средство рата Вашингтона против Русије, и то председника кога НАТО лидери тапшу по раменима и обмањују, иако му је истекао мандат.

Сви заједно су дали часну реч (да ли ико на свету верује у њихову реч?) да ће „Украјину“ примити у НАТО, једног лепог дана, а дотле ће је снабдевати оружјем, наравно не бесплатно, како би изгинуло што више „Украјинаца“ и Руса, а америчка војна индустрија радила пуном паром. А Зеленског су лепо и убедљиво замолили да јавно не изражава незадовољство.

Дакле демонократски НАТО са демократски ћопавим шефовима кључних држава, наставља свој лудачки и унапред изгубљени рат. И чини му се да обавља добар посао – јер гине много људи, а то је у демонократији вековима био сигуран доказ успешности.

Својом економском, моралном и војном моћи, Нови свет који гради светска већина, уз помоћ народа Западне Европе и Северне Америке, ускоро ће принудити екипу из Вашингтона на мир у бившој Украјини и у појасу Газе, али и на одустајање од ратних игара на Балкану. И то ће бити крај те групе и њиховог НАТО. И крај гангстерске демонократије. И сви који одлуче да уживају у Новом свету настојаће да докажу да немају ништа са таквим НАТО, па ни са таквом ЕУ.

На другој страни – успешне посете Путина Северној Кореји и Вијетнаму, самит Шангајске организације за сарадњу у Астани, на којем је прва чисто европска земља – Белорусија примљена у пуноправно чланство (па су одмах затим у Белорусији започели белоруско-кинески војни маневри), успешна посета Модија Москви и загрљаји са Путином (и Моди је, после Сија, одликован Орденом Светог Андреја Првозваног) и Десети парламентарни форум БРИКС у Санкт Петербургу, показују да је светска већина у незаустављивој и убрзаној експанзији.

Крајње је време за крупне промене у политици Србије, и спољној и унутрашњој. А и за чишћење јавне и медијске сцене од западне пропаганде.

Србија треба да се „одвеже од мртваца“ и храбрије определи за Нови свет, чијем је настанку и сама значајно допринела. Изласком из ЕУ/НАТО загрљаја и званичним окретањем ка БРИКС-у, Србија неће нимало ослабити своју независност и суверенитет, него напротив. Зависност од бандита није никада никоме донела добро.

Тада ћемо открити и просту чињеницу да наш економски развој не мора уопште да зависи од интереса страних инвеститора, па ни од страних инвестиција уопште. У заиста економски успешним земљама, стране инвестиције су само допунски развојни фактор, а примарни фактори развоја морају бити домаћи. То је наравно (нео)колонијама забрањено, па је већ својих првих дана, 2012. године, нова власт на јавни захтев америчке амбасаде, одустала од амандмана на закон, којим се Народној банци даје право на примарну емисију.

Али, свет се много променио већ 2014. године. Тада смо успели да међу првима сагледамо кризу Запада и успон Русије и Кине. Велике, још веће промене се дешавају данас. Демонократија, зли дух Запада је метастазирала и сада се руши. Нови свет тријумфује. Сада не бисмо смели да изгубимо свој слободарски дух и своју далековидост.