Владимир Кршљанин: Србија, БРИКС и светска већина

Владимир Путин истиче да „БРИКС привлачи све више присталица и истомишљеника – држава које деле принципијелне поставке, које су у основи делатности БРИКС. То су суверена равноправност, поштовање избора сопственог развојног пута, међусобно уважавање интереса, отвореност, консензус, жеља за формирањем мултиполарног светског поретка и праведног модела глобалног финансијско-трговинског система и тражење колективних решења за најхитније проблеме нашег времена“. Он је формулисао и девизу овогодишњег руског председавања БРИКС: „Јачање мултилатерализма за праведан глобални развој и безбедност“.

Од почетка ове године на снази су Приоритети председавања Руске Федерације асоцијацијом БРИКС 2024. године, који су, према новогодишњем програмском говору председника Путина подељени у три групе:

1) Приоритетни задаци у областима политике и безбедности,

2) Сарадња у области економије и финансија, и

3) Сарадња у хуманитарној и културној сфери. У свакој групи је наведено 10-15 задатака, који покривају све кључне теме за живот човечанства.

У области политике и безбедности истичу се повећање ефикасности система међународних односа и обезбеђивање његове даље демократизације; подршка владавини међународног права и принципу суверене једнакости држава; стварање чврстих веза БРИКС-а са земљама у развоју и промовисање институционалног развоја БРИКС-а, уз разраду модалитета нове категорије „партнерских држава“ БРИКС, али је предвиђена активност и у областима контроле наоружање, борбе против тероризма, прања новца, криминала, трговине дрогом и корупције, као и изградњa информационе безбедности. Очигледно је да је лажни западни „поредак заснован на правилима“ створио опасне шупљине и изазове у свим кључним сферама међународног живота, које западна олигархија немилосрдно злоупотребљава. Запад је био толико успешан у ширењу лажне демократије, да је светска већина предвођена БРИКС-ом била принуђена да као свој први приоритет истакне стварну демократизацију светских односа.

Убрзани економски развој читавог човечанства

У области економије и финансија у први план се истиче удруживање снага против фрагментације мултилатералног трговинског система и раста протекционизма, као и увођења нелегалних једностраних трговинских ограничења; прилагођавање светског трговинског система претњама повезаним са последицама глобалних криза, али и јачање интеракције између држава БРИКС са релевантним мултилатералним форумима, укључујући СТО, ММФ, Светску банку и Г20, и све то уз повећање обима трговине и директних инвестиција и проширење употребе националних валута држава БРИКС у међусобној трговини. Предвиђено је и јачање сарадње на коришћењу платних система и финансијских технологија, промовисању раста продуктивности и дигитализације, сарадње у области пољопривреде, енергетике, саобраћаја, а такође у сузбијању заразних болести, превенцији и отклањању последица ванредних ситуација, као и у области трансфера технологија.

Тек остваривање оваквих програма БРИКС-а омогућиће убрзани економски развој читавог човечанства, који је западна олигархија досад онемогућавала.

У хуманитарној и културној сфери предвиђа се институционализација међупарламентарне сарадње. Посебан акценат је дат јачању интеракције у области образовања и науке, укључујући кроз изградњу капацитета Мрежног универзитета БРИКС-а и Савеза за сарадњу БРИКС-а у области техничког и стручног образовања. Планира се и активност на развоју вишеструке сарадње у области културе, а такође и физичке културе и спорта, туризма, омладинске политике, социјалног партнерства, као и сарадње између региона, градова и општина држава БРИКС.

БРИКС изражава интересе светске већине, али та већина је другачија од Покрета несврстаних, иако им је суштина веома слична. БРИКС је у ствари нови покрет несврстаних који предводе војно-политички и економски најмоћније земље света, које имају ненадмашан и незаустављив развојни тренд уз истовремено унапређење животног стандарда свих земаља које су његове чланице. То није побуна потлачених, него нешто много више и много важније од тога: то је улазак у Нови свет у коме доминирају хуманистичке духовно-моралне вредности, равноправност, солидарност и заједништво уз највиши ниво људских слобода и демократије икад забележен у људској историји. Светска доминација западне олигархије одлази у неповрат.

Нови почетак

Тешко је замислити да Србија може бити на дистанци од оваквог БРИКС, па чак и изван њега. Многи ауторитативни гласови из Москве и Београда подсећају нас ових дана да је Србија добила реалну алтернативу Европској унији, па и више од тога. Највише је о томе говорио Александар Вулин, чијим је недавним именовањем за потпредседника Владе Србије задуженог за БРИКС, ова водећа светска асоцијација и званично постала (важан) део спољне политике Србије. Предуслови за то су одавно постојали – Русија и Кина су већ годинама најважнији стратешки партнери Србије, а о традицијама разумевања и добре сарадње Србије са несврстаним земљама не треба трошити речи.

Дакле, и у историјском и у вредносном смислу, нема ни бољег ни кориснијег друштва за Србију.

ЕУ и НАТО, између којих готово да више нема никакве разлике, и које су се на штету својих земаља и народа претвориле у продужену руку западне олигархије у њеном очајничком и самоубилачком рату против Русије, а да притом нимало нису одступиле од својих антисрпских позиција из деведесетих, за Србију не представљају позитивну перспективу, него напротив, ако Србија остане од њих зависна – гаранцију да ни поновног територијалног ни националног уједињења Срба неће бити, као ни значајног економског развоја, јер значајан економски развој могу да достигну само суверене земље.

Пошто је својим отпором агресивном западном унилатерализму деведесетих стекла огроман углед у Русији и Кини, које су предводнице Новог света, Србија има огромну шансу да добије почасно место у оквиру БРИКС, уз коришћење свих његових војно-политичких, економских и бројних других потенцијала, у пријатељском окружењу и без икаквих условљавања, о чему сведочи и позив Владимира Путина Александру Вучићу да лично предводи српску делегацију на предстојећем самиту БРИКС+ у Казању.

Велика одлука је донета – Србија ће бити међу тридесетак земаља присутних на самиту БРИКС+ у Казању. То ће бити нови почетак, и за Србију и за (Нови) свет. Надамо се да ће Србија тамо засијати у пуном сјају и тако постати нови светионик за Европу.