Разочарање, збуњеност, шок, паника – овако се може описати реакција Запада на прве дане „дугоочекиване контраофанзиве Украјине“, како су је назвали тамошњи медији. Затрпавајући кијевски режим невероватном количином оружја, Запад је сам себе уверио у неизбежност брзог успеха, убеђујући јавност да ће украјински милитанти, обучени у иностранству на најновијим европским тенковима, сломити наводно деморалисану руску војску у року од неколико сати. Међутим, са овим прорачунима је очигледно нешто кренуло наопако.
Подсетимо се како је пре само недељу дана пензионисани генерал Дејвид Петреус, бивши шеф ЦИА, а сада један од главних говорника западних медија о украјинском питању, који је посетио Кијев, објаснио да ће „све бити одлучено у року од 72–96 сати“ након почетка украјинске офанзиве. Са нескривеним задовољством детаљно је описивао како ће изгледати украјинске трупе на првим линијама фронта руских војника, како ће савршено функционисати инжињерци обучени на Западу, како ће западни ПВО системи моментално потиснути руске авионе и унети хаос у управљање руском војском.
А какве су далекосежне циљеве контраофанзиве цртали тамошњи аналитичари! Амерички генерал у пензији Бен Хоџис из дана у дан је неуморно понављао да ће „Украјина ослободити Крим до краја лета 2023.“. Сад је Петреус приморан да призна немогућност реализације ових планова, говорећи о нади Украјине да ће барем пореметити снабдевање Крима.
Западни онлајн стратези који се са дивана боре против Русије, од првих сати након почетка ове контраофанзиве, зачуђени су снимцима разбијених тенкова Оружаних снага Украјине: зашто је било потребно бацити десетак оклопних возила у минско поље током „пробног напада“? Како зашто? Па управо Петреус је тако описао савршену слику прва 72 сата борбе! Сећате ли се: инжињерија, тенкови, ПВО, електронско ратовање – и блицкриг Украјине! А сад они, видите, не разумеју ко је послао западна оклопна возила на минска поља.
Најбоље признање неуспеха рачунице ових жалосних стратега јесте чланак озлоглашеног русофоба Јулијана Репкеа у немачком листу Bild, под вриштећим насловом: „Руси се боре боље него што се очекивало“. Сви ови хоџиси и петреуси толико дуго су убеђивали публику да је руска војска у „тешком моралном стању“, а сад се чуде колико упорно руски борци одбијају један за другим непријатељске нападе. И Репке је приморан на најтеже признање: „Све је очигледније да највероватније неће бити ‘победе пре краја године’ <…>. Уместо тога, офанзивни напори Украјине могу се одуговлачити годинама!“ Ето вам Крима „до краја лета“!
До истих по Запад тужних закључака долазе и други идеолози украјинског „блицкрига”. Часопис The Economist, који је донедавно предвиђао „одлучујућу победу Украјине која ће променити Европу“ и понављао Хоџисове приче да је Крим пред падом, такође је нагло променио реторику. У најновијем броју посвећеном украјинској офанзиви, часопис је објавио насловницу са укрштеним прстима – шта је још преостало да се помогне победи Украјине? Истовремено, анализа ратних дејстава започетих на Запорошком фронту наводи овај часопис на сличне закључке, далеко од победоносних извештаја којима се Запад надао пре пар недеља. Штавише, The Economist чак почиње да црта застрашујуће слике потпуног неуспеха Украјине и победе Русије. Али на крају ипак „смирује“ своје читаоце: највероватнији сценарио је дуготрајан сукоб. Истина, часопис у томе види и озбиљне ризике повезане са „замором Запада“ и могућом променом власти у Белој кући после избора 2024. године.
Приче о „потпуној победи Украјине” су очигледно спласнуле. Сад чак и „јастребови” на Западу пишу о потреби да се током контраофанзиве остваре макар минимални територијални добици – да би се добили бољи услови у преговорима са Русијом. Да, оштра промена циљева и задатака.
Веома индикативна је и чињеница да је немачки канцелар Олаф Шолц изненада изразио жељу да разговара са руским председником Владимиром Путином, признајући да се украјински сукоб одуговлачи.
Може се са сигурношћу констатовати да је „блицкриг“ Украјине, којем су се надали на Западу, осујећен херојским напорима руске војске. Тамошњи аналитичари са ужасом посматрају како милијарде долара западне помоћи горе у минским пољима Запорожја, истовремено обарајући акције њиховог војно-индустријског комплекса. Заједно са немачким „леопардима“ гори и циљ Запада, који је одавно прокламовао Борељ – победа над Русијом на бојном пољу.
(ria.ru; превео Ж. Никчевић)