У Београду је основано удружење „Славјаносербија“, за успостављање историјски и културно значајних веза између Србије и Луганска, утемељених сеобом Срба у 18. веку у ове далеке Руске-Новоруске крајеве.
У тим даљинама Срби су нашли слободу, а сеоба је касније описана и историјски-културно осмишљена у једном од највећих дела српске књижевности – „Другој књизи Сеоба“ Милоша Црњанског.
Удружење жели да подсети тамошње потомке Срба на порекло својих предака, понекад заборављено, због бурних историјских околности и присилне украјинизације. Жели да подсети и нас овде, да тамо негде, далеко, постоји још једна Србија, која је на важан начин побележила руску културу.
Удружење на Луганском универзитету оснива Српски центар, за учење језике, упознавање са српском културом, културну размену, уз сарадњу са Руским центром на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Удружење жели да помогне размени уметника и научника, и свеукупној уметничкој и научној сарадњи српске и ове динамичне тачке руске културе, из које се много тога руског, сверуског, и данас живог родило.
Удружење нас позива на заједничке историјско-културне везе, исто словенско порекло, али и припадност истом културно-цивилизацијском наслеђу, источно-хришћанском, ромејском, симболизованом већ у грбу удружења – двоглавом орлу. Позива нас на слободу и заједништво, која мора бити обновљено. А оно што – можда, и можда тек засад – неће и не могу државе, могу њихови грађани – јер ко им брани?
Председница удружења „Славјаносербија“ је Олга Милунович, подпредседник Љубинко Ђурковић, а председавајући оснивачке скупштине удружења Владимир Кршљанин, и отворено је за сарадњу са свима који могу да допринесу српско руским културним везама, преко сада толико напаћеног, али зашто не рећи и херојског, Луганска.