Владимир Димитријевић: ЗДРАВО ДА СТЕ, РЕЧЕ ДРЖАВА!

Држава је потрошила око 360.000 евра за пројекат Здравитас, због чега се буне родитељи, стручна јавност и просветари. Власници приватних фирми које су биле једини понуђачи за израду Здравитаса су из Београда, али и из Аустрије, па чак и са Кајманских острва.
Министарство просвете је 16. 09. 2024. године. под бројем 610-00-970/2024-07 проследило Допис руководиоцима школских управа директорима основних и средњих школа, којим обавештава да у сарадњи са Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу покреће пројекат Здравитас, те да је учешће у пројекту обавезно за све основне и средње школе. У оквиру портала Здравитас обрађују се следећи подаци: име и презиме ученика, име једног родитеља, јмбг, ЈОБ, датум, место и општина рођења, пол, висина и маса тела, индекс телесне масе, трчање на 20м са прогресивним повећањем брзине, претклон у седу, лежање-сед за 30 секунди, скок удаљ, издржај у згибу и чунасто трчање 4 пута 10м.
Унапређење вредности здравог начина живота и подизање свести ученика и породица о важности примене физичке активности и вежбања током целог живота, су званично циљ пројекта. Како би се то постигло, наводи се потреба прављења базе података на основу Националног извештаја за научноистраживачка проучавања различитих проблема (биолошких, антропометријских, моторичких, физиолошких и др.) код деце и младих, имајући у виду здравствено стање целокупне нације.
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података личности је 28. октобра ове године, стао у одбрану пројекта. Бранитељ наше приватности, каже да Министарство обраду података врши у складу са чланом 12 Закона о заштити података личности, па у овом случају није потребан пристанак лица.

ШТА КАЖУ ПРАВНИЦИ? Међутим, правници, који су се, у име родитеља, већ жалили Уставном суду Србије, рекли су да баш и није тако. Одредбом члана 12 Закона о заштити података о личности утврђено је низ услова у којима је обрада података законита под условом: да је лице на које се подаци о личности односе пристало на обраду истих; и низ других. Наводи се изузетак, који је ограничен „ако су над тим интересима претежнији интереси или основна права и слободе лица на које се подаци односе, који захтевају заштиту података о личности, а посебно ако је лице на које се подаци односе малолетно лице.“ А у овом случају лица чији подаци ће бити предмет обрађивања јесу малолетници, те њихов пристанак не може ни да се тражи. Али ни то не спречава министарство да дописом појасни како за сагласност родитеља нема потребе.

АНАРХОТИРАНИЈА Одавно живимо у разобрученом безакоњу, а то се види и на основу Здравитаса. Наиме, Устав предвиђа да се прикупљање, обрада и коришћење података врши у складу са законом. Пројекат Здравитас није установљен ни законским ни подзаконским актом. У Допису који је упућен управама школа се наводи да је заснован на Стратегији развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године. У наведеној Стратегији се само налазе инструкције и препоруке шта би требало предузети до 2030. г. у области образовања.

ЗДРАВ НАЧИН ЖИВОТА? БАШ ДА ИМ ВЕРУЈЕМО Уколико је сврха пројекта Здравитас да промовише вредности здравог начина живота, уколико је циљ да се помоћу тестирања омогући информација сваком ученику о његовом нивоу моторичких способности и дā препорука за очување и побољшање нивоа моторичких способности, зашто се узимају лични подаци ученика, сачињавају извештаји и наведено се уноси у пројекат?
Посебно је спорно да се ставом 2 члана 181 ЗОСОВ (Закон о основама система образовања и васпитања) предвиђа прикупљање и обрада података у статистичке сврхе, што аутоматски искључује употребу личних података лица чији се подаци обрађују.
Пројекат је установљен без правног основа и оквира, чиме се крше основна људска права и слободе, пошто се све спроводи без сагласности лица чији се подаци обрађују, а упитна је и сама сврха обраде података.
С обзиром да би се спровођењем пројекта Здравитас у форми у којој је тренутно предложен изазвала ненадокнадива штета, путем противправног прикупљања података личности, Уставни суд би, ако у нас има неког суда и правде, морао да одбрани нашу децу од насртаја незаконитих контролора.
Забрињавајуће је да се у допису Министарства наводи да ће се створити база података на основу Националног извештаја за научноистраживачка проучавања различитих проблема (биолошких, антропометријских, моторичких, физиолошких и др.) код деце и младих са аспекта здравственог стања целокупне нације.
Из наведеног може да се закључи да ће подаци који се прикупе да се користе за научно-истраживачка проучавања, што такође представља кршење основних права гарантованих Уставом, како је чланом 25 предвиђено да нико не може бити подвргнут научним огледима без свог слободно датог пристанка. Нико не може бити подвргнут било каквим огледима без сопственог пристанка. Да ли је то јасно?

ШТА КАЖУ РОДИТЕЉИ? Родитељи су одмах почели да се буне. Новинарка Тамара Радовановић је анкетирала Нишлије, и сазнала о чему је реч: „Нико нас није обавестио ни шта је та платформа, ни чему служи, а да не причамо о томе што нико није тражио сагласност од нас да се подаци наше деце узимају и уносе на неки сајт. Само су одлучили и нас родитеље ставили пред свршен чин и то буди додатну сумњу. Како да будемо сигурни да ти подаци неће бити злоупотребљени, зна се да је у данашњем времену информација највреднији ресурс. Развој деце већ прате лекари на систематским прегледима, не видим потребу да то раде учитељи и наставници физичког. Ако то и раде, зашто би ти подаци били јавни?“
Родитељи су почели да туже просветаре који су насели на притиске и почели незаконито сабирање података о деци. Портпаролка Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС) Мирјана Гашић каже да се просветари плаше да ће постати колатерална штета, као и да су синдикати правовремено на ово упозоравали.

ШТА ЈОШ КАЖУ ПРОСВЕТАРИ Репрезентативни синдикати просветних радника одбили су неплаћено ангажовање, сматрајући да су запослени већ преоптерећени редовним активностима, као и да је све аматерски осмишљено.
У истраживању које је покренуо Савез учитеља Републике Србије, 71,4 одсто испитаника међу 2.442 просветних радника, од којих већина у разредној настави, али и стручни сарадници, односно директори и њихови помоћници, изјавило је да не разуме сврху и циљ тог пројекта, а 69 одсто да не располаже свим потребним информацијама. Када је реч о условима за рад, 35 одсто анкетираних тврди како нема приступ интернету одговарајућег квалитета, а 77,9 одсто да у школи у којој раде не постоје инструменти за мерење телесне висине и тежине.
Скоро сви анкетирани су против ове сумњиве приче (92,5 одсто) и кажу да пројекат Здравитас представља додатно оптерећење наставника школском администрацијом, те да их онемогућава да своју пажњу и време посвете самим ученицима, њиховом васпитању и образовању.
Просветари су држави поставили следећа питања:
„Подаци које узимају наставници од ученика су произвољни и нетачни, јер школе нису опремљене средствима за мерење свега наведеног – чак ни ваге не поседују?
• Како одговорити родитељу који донесе оверену Изјаву код нотара, којом изричито забрањује унос свега наведеног у платформи Здравитас?
• Из ког разлога наведене податке попуњавају одељењске старешине, а не наставници физичког васпитања?
• Како реаговати, ако наставника тужи родитељ због уноса података детета?
• Зашто нисте користили е Дневник за наведене податке?
– Тврдите да је нова платформа заштићена, да ли то значи да е Дневник није?
• Да ли директори преузимају одговорност на себе, ако наставницима издају налог да су у обавези да попуне податке и да ли сносе одговорност у правном смислу, ако дође до тужбе од стране родитеља или законског заступника?
• Да ли и приватне школе коју похађају деца, држављани Републике Србије врше мерења и уносе податке на платформу Здравитас?
• Да ли је попуњавање ових података преконормни рад наставника или није?
• Да ли су мобилни телефони запослених обавезно и неопходно средство за рад у школи данас?”
Одговора, на ова питања нема, као ни на она о разлозима просјачких плата просветара, док држава загонетним фирмама из Беча и са Кајманских острва даје 360 хиљада евра за „Здравитас“.

СТВАР ЈЕ МНОГО ОЗБИЉНИЈА Овде је ствар, ипак, много озбиљнија од бесмисленог трошења народних пара. Наш угледни геополитичар, проф. др Душан Пророковић, отац многодетне породице, закључио је: „Наставници физичког васпитања ионако прате развој моторичких способности деце и воде евиденцију о томе. Родитељи могу захтевати увид у резултате, као и надлежни у школи. Није нужна засебна платформа за праћење деце како би се то чинило. Затим – отворено је питање безбедности података и њихове злоупотребе. Посматрајући са формалног становишта, и у документацији око изградње надстрешнице на новосадској железничкој станици вероватно је све било у реду. Неко је потписивао документа, прорачуне и дозволе, задовољавајући тако форму.“
Ствар је у томе што у овој држави, по Пророковићу, институцијама нико не верује. „Неповерење у рад институција достиже пандемијске размере, нису неопходна истраживања јавног мњења да се то уочи. А истраживања јавног мњења детектују толико ниско поверење грађана у Владу и Народну скупштину да се слободно може констатовати како се ради о историјским минимумима.“
Отац и мајка се, наравно, морају бринути за судбину своје деце. Пророковић је јасан: „Родитељи се плаше злоупотреба и то јесте најчешћа замерка… Формалне процедуре неће спречити могуће злоупотребе, зато што се у нашој земљи ретко или никада не одговара због кршења формалних процедура. Коме требају лични подаци и информације о моторичким способностима наше деце? Фармацеутским компанијама? Осигуравајућим друштвима? Аналитичким центрима повезаним са разним обавештајним структурама који из тога могу извлачити бројне закључке? Једноставно, ово јесте безбедносно питање и тако се и доживљава.”
Неко, не сумњамо, има добре намере, али се може десити да је пут у пакао неке нове, овог пута дигиталне, надстрешнице поплочан добрим намерама напредног и прогресивног.

БЕЗ САГЛАСНОСТИ РОДИТЕЉА И још се пита Пророковић:“Начин прикупљања података је по свему скандалозан и он крши све устаљене демократске принципе. Последњим дописом Министарства просвете експлицитно се наводи да родитељи могу тражити укидање налога за приступање евиденцији свог детета, али да ‘укидање налога за приступ родитељском порталу не подразумева брисање евиденције детета’. Дакле, подаци ће бити прикупљани и обрађивани чак и ако родитељ на то не да сагласност. Родитељ само може да бира хоће ли имати приступ платформи или неће. Коме требају ови подаци ако не требају родитељу? Због свега, ова тема има потенцијал да прерасте у прворазредно политичко питање. Не само због могућих злоупотреба и сумњи родитеља, него и због демократског дефицита у спровођењу одлуке и стварања услова за примену нових тотатлитаристичких метода у нашој пракси.“
Искрено се надајмо да анархотиранија у Србији неће добити нови замајац, и да ће здрав разум победити – што нечију наивност, што нечију похлепу. Не дамо „на извол` те” податке наше деце ни Бечу, ни Кајманским острвима. Иначе, биће свашта. Људи су све напетији.