ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ВЕЛИКИ ПОСТ 2025: ИСКУШЕЊА И НАДА У ВАСКРСЕЊЕ

Владимир Димитријевић (Фото: УНС)

ИМА ЛИ ПОСТ ЕФЕКТА?

Свештеник Алексеј Чумаковски, из храма Покрова Мајке Божје у Лос Анђелесу ( Руска Загранична Црква ) наглашава да пост без дела милосрђа није прави пост. Он тврди:“Врлина није у томе да се не једе, него да се твори добро. Чак и нагласак на својим грешним делима и страстима без служења ближњим и истинског милосрђа може да постане нека себична самоанализа.“

На питање о томе како да препознамо делује ли пост у нама на прави начин или не, отац Алексеј истиче:“Као и све остало у животу, дрво се познаје по плодовима. Да ли смо успели да средиште живота изместимо из „свог предивног себе“ и раширимо своје срце да бисмо волели ближњега и служили му, да ли смо постали истински ближњи, као што је то постао Самарјанин из Еванђеља? Да ли смо код себе видели оно што омета наш духовни раст, што нас покорава, окива, лишава нас пуноте живота ( рецимо: греховне пристрасности попут пијанчења, пушења, или неке друге слабости воље)? Да ли смо схватили да је Спаситељ дошао на свет и умро за нас да би нам омогућио да се греха ослободимо? Да ли смо коначно пошли за Христом не само речју, него и делом? Да ли смо почели не само да се уклањамо од зла него и да творимо добро? Да ли се у души појавила захвалност Богу и нада у Његову помоћ, одлучност да Му подражавамо у делима милосрђа, љубави, трпљења? Многа таква и слична питања треба себи постављати у посту, и она нас могу духовно мотивисати да узрастамо у хришћанском животу“.

Ко спозна себе, спознаће и свет. Али од себе треба почети.

ШТА НАС МУЧИ У ПОСТУ?

Зашто се у посту јавља нетрпељивост и раздраженост? Отац Алексеј истиче:“Умор и раздражљивост за време поста дешавају се због промене уобичајеног начина исхране и свакодневних правила живљења. То су „нуспојаве“ једног од циљева поста – прекида „рутине“, кретања стазама аутоматизма, од којих су многе опасне. Постоји још једна опасност: да победимо слабости, али привидно. Рецимо, покајемо се и исповедимо за нешто, али одмах после тога се погордимо, помислимо да смо праведни. Гордост је гора од свих осталих греха.“

Отац Алексеј истиче да не вреди очистити њиву од корова ако се она не засади добрим семеном и не почне да доноси плодове:“Рецимо, раздражљивост, туга и умор за време поста могу да буду знаци да нам се само чини да се мењамо, то јест – косимо коров наших греха, али ништа не садимо уместо корова, па се вртимо у круг, замењујући једну страст другом страшћу. Ту лековит може бити рад, стварни посао, или стварна помоћ неком, прелазак на стицање врлине, снажење воље за доброчинство, усаглашавање воље своје са вољом Господњом.“

Моли се и ради, древно је подвижничко правило. Пости и твори дела милосрђа – и то се мора имати на уму.

КАКО ПОСТ СПАСАВА ГРАДОВЕ И НАРОДЕ

Пост спасава од пропасти и подсећа да су се Ниневљани, после Јонине проповеди, покајали, и Ниневија није пропала: „И дође ријеч Господња Јони други пут говорећи:Устани, и иди у Ниневију град велики, и проповиједај му оно што ти ја кажем. И уставши Јона отиде у Ниневију по ријечи Господњој; а Ниневија бјеше град врло велик, три дана хода. И Јона поче ићи по граду један дан хода, и проповиједа и рече: јоште четрдесет дана, па ће Ниневија пропасти. И Ниневљани повјероваше Богу, и огласише пост, и обукоше се у костријет од највећега до најмањега.“( Јона 3,1-5).

Кад би било свенародног поста и покајања православних, и планетарно стање би било боље. Историја се продужава док год има оних који се спасавају.

Без поста, лудило постаје планетарно. Један руски духовник каже:“Свет је и иначе бесно разуздан јер се не моли и не пости. Али, ипак понеко се моли и пости – па зато ни баш цео свет није бесан и разуздан. А ако потпуно престанемо да се молимо и постимо, цео живот ће нам постати разуздан и бесан, и лик људски постаће џукакчки“.

А човек не сме постати псето.

ВЕЛИКИ ПОСТ И ИСКУШЕЊА

Године 2012, писао сам:“Март месец, доба Великог поста, за наш народ увек је био и доба искушења.

Године 1941, 27. марта, у заносу антинацизма, Срби су устали против најмоћније силе света; чинило им се да ће Хитлер доживети слом у Југославији, а да ће нам „савезници“ (Енглези, стари србомрсци) притећи у помоћ. По православном календар, 6. април 1941. године, када је Београд крвнички бомбардован и када су хиљаде људи изгубиле живот, такође је био у марту месецу, у великопосном добу… А новији датуми? Девети март 1991, кад на улицама престонице умало није дошло до грађанског рата између Срба… Па 24. март 1999, када је 19 држава НАТОа почело да нас крвнички бомбардује, после чега је на нас бачено 30 хиљада тона бомби са осиромашеним уранијумом, да би НАТО окупирао светињу Косова и Метохије. А онда март 2001, кад је, по налогу НАТО-а, хапшен Слободан Милошевић; март 2003, када је убијен председник владе, Зоран Ђинђић (опет је био Велики пост); пожар у Хиландару у Великом посту 2004, и шиптарско дивљање, спаљивање наших светиња у Великом посту те исте године… Па признавање косовске „независности“ 2008, уочи Поста; па прогони у епархији рашко- призренској уочи и за време Поста 2010; и, ево, ове, 2012, уочи Великог поста, фактичко признање независности Косова од стране властодржаца Србије…

И у свету има таквих догађаја: почев од НАТО напада на Ирак 2003. до Фукушиме 2011, великопосно доба је доба глобалних искушења…

А зашто је све то тако?

Зато што је, по Светом Предању, март месец у коме је створен свет; зато што је Велики пост доба које све православне хришћане зове на покајање; а од покајања и побожног живота зависи колико ће дуго трајати историја света.“

Tако сам писао 2012.

И сада, у Великом посту 2025, наши студенти, који су устали у име српске химне упућене Богу правде, могу налетети на искушења која спремају они који нису спремни на дијалог и самосагледавање, а имају власт и моћ. Даће Бог да се све реши мирно, по благослову Вишњег, и да победе Љубав и Истина.

Нека нас Бог од сваког искушења сачува, дарује нам да отпостимо Велики пост у миру и радости, дочекавши благе вести Белог анђела милешевског, Светог архангела Гаврила, који нам свима јавља да је гроб Христов празан, да је Господ васкрсао, и да је смрт побеђена. Нека то буде и васкрс Свете Србије у нама и око нас.