ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: СВЕТЛИ ТРАГОВИ ДАНИЛА БАСТЕ

Данило Баста (Извор: Печат)

Пишући о либералу и родољубу Владимиру Јовановићу, оцу Слободановом, академик Данило Баста је истакао да је дотични са неизмерном истрајношћу заступао слободу, али се либералним идејама није приближавао доктринерски, „већ ради њиховог ширења и примене у Србији“. То је био „либерализам за Србију, либерализам прилагођен потребама Србије и њене економске, политичке и културне еволуције“. Српски либерали се нису борили за апстракције, него за слободу свог народа, који, као и други народи, има право да постоји у условима што му омогућавају да се оствари у пуноти дарованих му талената. То јест, за њих је у питању била „слобода Србина појединца међу другим слободним појединцима, слобода српског народа међу другим слободним народима, слобода српске државе међу другим слободним државама“. Такве слободе нема и не може бити без правно уређено простора, у коме се, како рече Слободан Јовановић, „судска пресуда налази већ садржана у закону одакле судија има само да је извуче“. Држава мора почивати на нечему битијном. Има у држави правде и слободе нечег „метафизичког“, с оне стране видљивог „физиса“ и судско – адвокатске софистерије;  јер, како пева српска химна, наш Бог је Бог правде, и правда, а не сила, држи земљу и градове. И свест о томе је, како каже Иван Иљин, правна свест. Родољубље које ово има у виду је правни патриотизам

Живот и рад академика Данила Басте прожет је национално – либералним уверењима, и зато се о њему, узору свима који се боре да Србија буде икона, а не септичка јама, може говорити као о правом интелектуалцу, каквих је, у доба плаћених „експертуалаца“ ( израз Богољуба Шијаковића ), све мање. Поричући ниске нагоне властољубља, противполитичке страсти егоманијачког партијаштва, Баста је путовођа на оним путевима на којима је политичко могуће као етичко. ( Не заборавимо да је за Хајдегера, философа којим се Баста помно бавио, етика умеће уређивања заједничког жилишта, обитавалишта ). 

Разликујући европске вредности од европских интереса, Баста је, као и његов надахнитељ Кант, стао на страну звезданог неба и моралног закона, али није заборављао ни песму коју је руља у Бечу, после Хитлеровог тријумфалног припајања Аустрије, певала претећи Србима: “Prinz Eugen, der edle Ritter,/wollt dem Kaiser wied’rum kriegen/Stadt und Festung Belgarad” ( “Принц Еуген, стари витез,/ опет ће ратовати за ћесара,/ и освојити му тврди град Београд“ ). Академик Баста је културу свог народа даровао оним најбољим из немачке философије, а бранио је, јасном речју и моралним примером, од нове германске експанзије ( под НАТО стегом ) српски Београд, јер, како заповеда мајор Гавриловић, образ Београда, наше престонице, мора остати светао. 

„Не верујем да ћу данас срести свеца, али ако сретнем племенитог човека, бићу задовољан“, рекао је Конфучије. И ја не знам тачнију реч којом бих описао своје поштовање према академику Данилу Басти, једном од последњих који, међу Србима, доказује да је философ, као љубитељ мудрости и неодустајник од логонаутике, могућ. Право да ово кажем јавно даје ми његово вишедеценијско служење племенитој Мисли којом је Бог обдарио човека да, уз Љубав и Слободу, буде одликовна црта смртника који тражи бесмртност. О духовној аристократичности академика Басте сведочи његово смело непристајање на лаж и бестидност као меру и проверу нашег јавног постојања. Све ово поткрепљује и његова одлучност да се копљем сопствене кичме убија пузавост која, као аждаја што гута људскост, тражи да се клањамо „шупљој сили“ ( израз Лазе Костића ) изнад права и правде. 

Због свега овога, и свега другог што нам је завештао, академику Данилу Басти МНОГАЈА И БЛАГАЈА ЉЕТА! 

Објављено у зборнику УЗОР САМОЗАТАЈНОГ

ФИЛОЗОФСКОГ ПРЕГАЛАШТВА/  Данилу Н. Басти за осамдесети рођендан, приредио Јовица Тркуља, Досије студио, Београд 2025.