ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ПОУКА О ЛАЖНИМ МЕСИЈАМА – НА ЈЕДАН ИЗМИШЉЕНИ РОЂЕНДАН

 У РАЈУ ЗА МАГАРЦЕ Ево нам још једног 25. маја, лажног рођендана Јосипа Броза, који је некад био тзв. Дан младости. „Ала волим овај режим, плата иде, а ја лежим“, певало се у време Броза…А после је наступио крвави распад Титотопије, планиране да траје само док је самозвани маршал жив, и мало дуже. У ствари, ништа од онога што нам се десило после Брозове смрти не би се збило да смо добро разумели Колодијеву бајку о Пинокију. Можеш постати грађанин Земље Дембелије, јести, пити, тући се и лудовати, али једног дана ћете се, ти и твоји пајтоси, претворити у магарце који ће, под бичем, морати да раде за зле господаре. Прво грађанин Дембелије, па магарац. Уосталом, зар није учитељ тројице руских царева, Александра Другог, Александра Трећег и Николаја Другог, Константин Победоносцев, рекао да је „демократија средство за магарчење маса“? ПРЕЋУТАНИ „ШПАНАЦ“ Много се може причати о Брозу, великом мештру свију хуља и мајсторском намагарчитељу Југословена. Одавно је откривена документација која потврђују да је Јоза Броза радио прљаве послове за НКВД; о томе је податке скупљао и Владимир Дедијер. Рецимо, онај коме смо се клели ( не сви, наравно ) да са његовог пута нећемо скренути, био је ликвидатор НКВДа у грађанском рату у Шпанији-убијао непожељне.(1)У ствари, није био непосредни извршилац, него нешто још горе – налогодавац убица и контролор „обављеног посла“. Истовремено, на основу његових денунцијација, у „земљи радника и сељака“ су побили  све старе југословенске комунисте, од Милана Горкића до Филипа Филиповића, а Тита наградили вођством у КаПеЈоту. Још је Алан Боске, француски писац, у „Разговорима са Далијем“, изнео сведочење уврнутог надреалисте да је овај сретао Тита у Шпанији за време грађанског рата  ( што је Јошка Несврстани крио као змија ноге ). Када је та књига Боскеова објављивана код нас, у доба „И после Тита – Тито“, тај део Далијевог интервјуа комунистичка цензура је, просто-напросто, ИЗБАЦИЛА. ТИТОВА ИШЧАДИЈА А покојни Перо Симић, најозбиљнији изучавалац Титовог лика и дела, у књизи „Тито-тајна века“, понудио нам  је, из руских архива, текстове свих денунцијација којима је Броз у смрт слао своје партијске другове, па чак и своје жене. Није то ништа ново; све слугерање Титове су то, у суштини, знале, и ипак су му служиле. Зато је дегутантно кад од неких „националиста“ чујеш да су Крцун и Ранковић страдали што су били „Србенде”( а , у ствари, Тито их је, кад су побили и ућуткали домаћинску Србију, бацио као употребљени клозетски папир. ) А још више је човеку мука од „Мајке Либералке“ и њених сабораца, аутошовиниста. Служили су дебелом мртвацу Грозу, убици из Шпаније и убици Југославије, а сад би хтели да их признамо као либералне демократе. Моралне нуле би да нас уче моралу.   Није нимало чудно да смо прошли онако како смо прошли. Тако пролазе сви следбеници лажних месија у историји. ПРИЧА ИЗ СМИРНЕ Ево једног случаја. Године 1666. у малоазијском граду Смирни, млади Јеврејин, Шабатај Цви, прогласио је себе за Месију, изговоривши у синагоги тајно име Божје. Јевреје из целе Европе захватила је еуфорија. Помислили су – чим се усудио, то је он. Чак су, продавши своја имања, долазили у Смирну они из Шкотске и они из Пољске, верујући да наступа месијанско царство. Шабатај Цви се шепурио и лепршао, а онда је отишао у Стамбол да би од султана тражио да му преда власт. Некако је дошао до великог везира, који му је понудио алтернативу: ако хоће да и даље глуми месију, оде глава; ако се потурчи, можда и добије неки посао. И Шабатај Цви се потурчи, и добије посао – да буде чувар једног амама. Касније падне у немилост, па га протерају у Улцињ, где је и умро. Шта је у свему најчудније? Иако се огромна већина Јевреја разочарала, ипак су неки наставили да верују да је Цви прави месија, и да му се као таквом клањају. Привидно су примали хришћанство или се турчили, али су упражњавали и своје тајне обреде, који су били повезани са неком врстом сексуалне магије. Из њихове средине, из Галиције, потиче Сигмунд Фројд. ШАБАТАЈ ОВДАШЊИ Тито је био овдашњи Шабатај Цви. Полуписмени хулиган, зликовац и убица, проглашен је за „највећег сина наших народа и народности“, а његово месијанство, изобилно помогнуто америчким парама ( био им је потребан као пукотина у совјетском блоку држава) заслепљивало је поколења. И данас, после толико деценија од његове смрти и сталних доказа његовог злочинаштва, још има  шабатијанаца – титоиста, који верују да ће Европска унија шопинг у Трсту, и да је „великосрпска хегемонија“ кључни злочин Срба на овом простору, због чега се треба клањати „бившој браћи“ и свима онима за које Америка каже да су евро-морално супериорнији од нас. А Хљестакови наше политике ( то је онај из Гогољевог„Ревизора“ који је толико лагао о свом угледу у Петрограду – а  био је само ситан чиновник, и у дуговима – да је на крају и  сам поверовао у своју причу  ) тек су рециклирани Тито, клонови месијанских симулакрума, који својом сабласношћу читаву нашу историју доводе у утварно стање.

БИТИ ХРИШЋАНИН Зато је лековито бити хришћанин. Као што је говорио велики руски песник, Јеврејин Осип Мандељштам, „данас је сваки културан човек хришћанин“. А то значи да му нико не може подметати лажне месије, јер он зна за јединог истинитог Месију, Бога Који је постао Човек, распет и васкрсао за нас, Господа Исуса Христа. Њему се молимо за Србију у којој ће  гроб дебелог мртваца Гроза на крају нестати из нашег видног поља ( а кости, ако се нађу, бити пренете у родни му Кумровец , где је понављао први разред основне школе ), а оно што су утемељили Немањићи и Хребељановићи поново бити мера и провера наше истине и наше историје.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ 

1. https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:634759-NOVA-AUTENTICNA-OTKRICA-O-TITU-Ucestvovao-u-Spanskom-gradjanskom-ratu–likvidirao-Blagoja-Parovica