ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: НЕ ОЗВЕРЕЊУ, ДА ОЧОВЕЧЕЊУ ИЛИ НЕМА ЧОВЕКА ДОК СЕ НЕ ПРЕУМИ 

ШТА МИСЛИМ И ШТА МИ СЕ ДОГАЂА Џендер идеологија је јасна: без обзира кога сам пола, могу да се прогласим за особу супротног пола, као онај у Канади што је био жењен и имао децу, па се осетио као  девојчица која се игра луткицама и нашао чичу и бабу да га усвоје; пре подне ради на грталици, а поподне носи сукњице и кикице. Или они робијаши у Калифорнији који су се прогласили за жене, и траже да робијају у женским затворима. И дозволиће им, кажу. А има и она девојка са севера Европе која се прогласила за мачку. Тако се осећа. И ми смо усвојили „закон“ који води у том правцу. РОДНА РАВНОПРАВНОСТ И ЗА ЖИВОТИЊЕ Мој добри познаник и вредни читалац знакова времена, информатичар Десимир Ћировић ових дана се огласио једним логичним предлогом у тексту „Сточна равноправност и антидискриминациони закон крда“:“Како смо успели да усвојимо све људско-правашке законе замолио бих законодавца да се пребаци на права нас, обичне стоке. Како постоји оправдана забринутост да ће нас разна говеда  и даље третирати као стоку  очекивано је да  ће се појавити рупа у оваквом закону, па се залажем да се родна равноправност прошири и на анималне домене. Колико сам разумео нови закон полност је одређена природом, а родност је сопствени доживљај, па у том смислу, како субјективни доживљај појединца о самом себи  у складу са објективном оклоностима може да прерасте у појавне облике намењене искључиво животињама, потребно је законом покрити и такве случајеве. Зашто се зауставити само на родној равноправности, а  не покренути  јавну расправу о зоологији, о групној, класној, подкласној,  кохортној, кладној  и редној равноправности?  Као огледни пример  узео бих групу кичмењака, класу сисара, подкласа вивипарни, кохорта Placentalia, клада Laurasiatheria, ред копитари, подрод bos и так онда род – домаће говедо (Bos taurus).  Овде бих покушао да идентификујем појавне облике домаћег говеда и надгрупе му стока. Политичка стока – неко говедо се кандидује за политичку функцију тако што стоци објасни да је сасвим нормално да се у кампањи лаже и  да нема обавезу да испуњава дата обећања.  Чим такво говедо дође у позицију онда краде, без потписа и тендера, а стоци обећа запослење у јавним предузећима до следећих избора. Ангажује медијске чобане који објашњавају да то тако треба и да су сва говеда иста, а ова претходна још и гора. Потрошачка стока – Ако стока неће да купује, онда се подигне цана, па се прогласи акција и попуст и цена се заокружи за једну пару мање од неког већег броја, што стока сматра за  повољније.  Или,  неко говедо обећа 3000 динара само појединцима и стока се бори и отима  да буде баш то и такво грло. Предузетничка стока – неко говедо које има фирму  мисли да су му сви запослени стока и  да треба да тегле по цео дан, празницима, без викенда и права на одомор за плату која је довољна да добије таман толико хране како би опет дошао на посао. То говедо је успешно онолико колико стоку адекватно третира  и колико му друго говедо коме плаћа сточарину обезбеди послова са државним сточним фондом. Саобраћајна стока – неко говедо које вози јака кола мисли да су остали учесници у саобраћају стока која мора да се склони. Просто се изненади када по теорији крда налети на неко друго говедо, но проблем се врло брзо реши ако се на време уочи чије је превозно средство скупље. Вредност превозног средства пешака у том смисли се одређује на основу бренда обуће. Новинарска стока – неко говедо у наслов стави питање за које мисли да ће привући стоку да чита текст испод тог наслова, а са којим нема никакве везе. Мисли да је све дозвољено како би се повећао број коментара који су валидно мерило за положај у тору, штали или зверињаку, у зависности од одабране теме. Блогерска стока – неко говедо напише текст о здравом животу и љубави према бициклима у коме  споменe део како је свратио у продавницу деликатеса за коју сваки читалац зна да су нездрава храна која нема везе са бициклизмом, а све у нади да ће валоризовати рекламни захтев бренда који прави неквалитетне прерађевине. Медијска стока – неко говедо организује шоу где ће друга говеда да брукају себе, све своје и  људски род  и ред примата и класу сисара, а  како би се стока заокупила пажњом на нешто небитно, као и туђим проблемима.  Агрикултурна стока – неко говедо контролише цене сировина и производа како би произвођачи  ( који су у том смислу и сировине   ) имали таман толико да опет учествују у његовом личном подухвату и још личнијем успеху. Овде постоје подгрупе воћарска, земљорадничка и сточарска стока, као већег реда  општекултурне стоке. Комуникациона стока – неко говедо има одвојен палац,  развило је зубало са четри секутића, научило да брзо прича, користи нејасне термине, зна да буде гласно, бучно и уме да прекида друге, знајући да стоку уопште не занима шта говори, како би сопственог саговорника дискредитовало пре него што стигне да било шта каже. Циркуска стока – неко говедо само зато што зна да удара лопту, или му долази стока на наступе узме себи  за право да васпитава  друге и омаловажава другачије погледе на свет, успут проглашавајући себе мајком или оцем рода у зависности од сопственог и тренутног доживљаја себе. Прогресивна стока –  исто као циркуска стока само што су им наступи везани за техничке склоности. Друштвено-одговорна стока –  исто као прогресивна стока само што су им наступи везани за психичке и социјалне склоности. Интелектуална стока – неко говедо не види друге интересе сам личних јер заједнички интерес породице, порода,  родитеља, родбине, сродника, народа, рода  третира као интерес стоке који треба да се прода. Елитна стока – од елите нам је остала само елитна проституција, а ту заиста не знам како се стока котира. Потпуно свестан да је целокупно царство биљака прескочено надам се фазној имплементацији закона и потупном усклађивању наше законске регулативе и норми понашања са цивилизацијксим достигнућима , како би, по већ вежећем закону, еволуирали у виши ступањ, а у нади nа праведно и вечно царство како биљака тако и животиња свих родове, редова, подкласа и клада.” ( http://sistemija.blogspot.com/)

Тако Ћировић. Сурово, цинично, саркастично. Сарказам је стилска фигура која, у преводу, значи ујед за месо. 

Али, заиста, о чему је реч? 

Каква је анимализација у питању? 

ОЗВЕРЕЊЕ 

Песник је рекао да ко се из човека не пење у Бога  – силази у звер. 

О духовном поживотињењу  људи више пута се говори у Светом Писму. Овде ћемо навести само нека таква места, на основу увида руског свештеника Александра Горбунова. Код апостола Павла се, на пример, реч звер у Посланици Титу примењује на човека да би се указало на његову „зверску“ природу (Тит. 1, 12). Свети Григорије Нисијски у расправи О човековом устројству каже: „Велики Давид, жалећи због јадног човековог стања, оваквим речима оплакује човекову природу: Човек у части неће дуго остати, називајући чашћу једнаку част с анђелима. Зато наставља: Изједначиће се са стоком бесловесном и уподобиће се њој (Пс. 48, 13; 48, 21)“. Код пророка Данила о цару Навуходоносору, који је умислио да се изједначи са боговима, али се после тога на седам година уподобио бесловесној стоци, речено је: Срце људско одузеће му се и даће му се срце зверско (видети: Дан. 4, 12–13 и 29–31).Пророк Јездра, супротстављајући праведнике грешницима, говори о овима да су живели као стока и сматрали се за најгоре звери (3 Језд. 8, 27–28). И апостол Петар назива људе који су испуњени безакоњима и гресима бесловесним животињама вођеним природом (2 Пт. 2, 12; видети такође: Јд. 1, 10). У Делима апостолским приповеда се о следећем виђењу које је имао апостол Петар. С неба се три пута спуштао сасуд који као да је представљао велико платно везано за четири угла и глас је заповедао Петру да закоље и једе оне животиње, звери, гмизавце и птице који су се налазили у сасуду. Када је Петар одбијао и говорио да никада неће јести ништа нечисто, глас с неба му је поново рекао: Што је Бог очистио, ти не погани (видети: Д. ап. 10, 1 и даље). У житију свештеномученика Корнилија капетана налазимо лако објашњење тог виђења: „Различите нечисте животиње, звери, гмизавци и птице који су се налазили у сасуду означавали су пагане који су по својим ниским земаљским тежњама били слични четвороножним животињама, посматрајући својим умним оком само земљу, не знајући за мисли о небеском и не умејући да траже нешто изнад земаљског; по својој свирепости они су били звери, а по безбожности штетној за душу – отровни гмизавци; по гордој охолости они су личили на птице које високо лете. Било је наређено да се закољу и једу, то јест, оштрим мачем Речи Божије да им се умртве древне паганске животињске похоте и зверске нарави, те да се од тела и душа њихових очишћених крштењем учини жртва жива, благоугодна Богу (Рим. 12, 1). Трикратно силажење сасуда значило је трикратно погружење у Светој Тајни Крштења“. Не дајте светиње псима, нити бацајте бисера својих пред свиње – речено је у Еванђељу (Мт. 7, 6). У пророчком псалму који приказује страдања Спаситељева на крсту постоје овакве речи: Опколи ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме. Разјапише на мене уста своја као лав гладан плена који риче… Опколише ме пси многи; чета зликоваца ме опколи; прободоше руке моје и ноге моје; могао бих пребројати све кости своје; а они гледају и од мене начинише призор. Хаљине моје деле међу собом и за одежду моју бацају коцку (Пс. 21, 13–14; 17–19). И у самој Апокалипси се помиње звероликост људи. У завршној глави Откривења речено је да ће ван небеског Јерусалима остати пси и врачари и блудници и крвници и идолопоклоници и свако који воли и чини лаж (Отк. 22, 15). Разуме се да се ту не ради о томе да у Царство Небеско неће ући пси (животиње), него псима Реч Божија назива људе који су испуњени греховном нечистотом.“

Тако пише у Светом Писму. 

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА 

Хришћанство је људе ослободило зверскости.

Антихришћанство их опет враћа у звероликост.

Србија се, формално хришћанска, нашла на антихришћанском путу.

Зато се можемо надати бољем тек када се очовечимо у Богочовеку; и кад, очовечени, кренемо ка обожењу. 

Ако тога не буде, нестаћемо, јер наши животи неће имати смисла. 

Очовечење и обожење је немогуће без покајања као промене и обнове ума и срца. 

Похитајмо, јер нисмо на земљи довека.

Што има мање песка у горем делу пешчаника, то брже протиче. Покајање је начин да задобијемо време које нас води у вечност. 

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ