ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: КЊИГА О ЈОВУ И СРБИ

Бивши римокатолички монах, који се обратио у православну веру, архимандрит Гаврило (Бунге ) о Књизи о Јову каже јасно и једноставно:“Бог није желео да човек буде кушан, али је допустио да се искушење догоди. Када је, дакле, човеку дао заповест, не скривајући од њега последице њеног преступања, Бог је пред Својим створењем отворио ону димензију коју ми називамо слободом, а заједно с њом – и могућност искушавања слободом. Књига о Јову покушава да одговори на питање – како је то постало могуће. У њеном величанственом уводном делу ђаво се појављује у улози клеветника, захтевајући од Бога да коренито испита Јовову верност, и Бог допушта ово испитивање. Чини се да различита искушења, којима ће затим бити изложен Јов, дотичу само његово материјално благостање и телесно здравље. Међутим, из речи Јовових пријатеља и, још јасније, из прекора његове жене, видимо на шта би ова страдања требало да подстакну Јова: на противљење Богу. Овакав исход је предсказивао клеветник – ђаво, али је погрешио. Иако жели да се објасни са Богом, Јов не хули на Њега. Он чак призива Бога против Њега Самог, као сведока своје невиности. На крају књиге, и Бог и Јов бивају оправдани, што може изгледати веома чудно свести савременог човека. Јов указује част Богу, поштујући Бога као Бога, не тражећи никакво рационално објашњење Његове несхватљиве тајне. Бог, са Своје стране, оправдава Свог верног слугу Јова: само је Јов говорио истину о Богу!“

И таква је истина о српском народу, са свим његовим гресима и слабостима: то је народ који је Јов. Тај народ не тражи од Бога рационално тумачење своје патње, него исповеда Истину Која Христос. Богочовек Распети и Васкрсли не да Србима да нестану са историјске позорнице, и стално их диже из мртвих.

Српска историја, историја о Јову, оправдава и Бога и Јова.  Зато се не смемо предати.