ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Кијук о Косову

Владимир Димитријевић. (Фото: Јутјуб)

ЈЕДАН ТЕКСТ ИЗ 1999. ГОДИНЕ

Косово и Метохија нису обична земља, него светиња, и то не једино српска, него свеправославна светиња. Само то имајући у виду бићемо кадри да одолимо НАТО злочинцима који нам нуде да се одрекнемо косовско – метохијског Христа и постанемо НАТО и ЕУ Јуде.
Велики Срби, попут Предрага Р. Драгића Кијука ( 1945 – 2012 ), увек су знали шта значи бити уз Христа у Лазаревом Завету. Зато их се и сећамо.

Отишао је Кијук на Часне вериге Светог апостола Петра 2012. Губитак ни до данас није надокнађен, али му дело опстаје, светло у мрачном времену. Подсећамо читаоце на један Кијуков текст о Косову и Метохији, објављен усред НАТО бомбардовања, 24. маја 1999. године. ( В.Д. )

ПРЕДРАГ Р. ДРАГИЋ КИЈУК: КОСМЕТ ИЛИ КО ПОРИЧЕ СРБОФОБИЈУ

Завереници ћутања, користећи актуелни терор над Србима, не желе да се свет суочи са чињеницом да староседеоци Срби, на Косову и Метохији, имају епископију стару 1080 година са близу 1500 хришћанских сакралних споменика.

Завереници ћутања, користећи актуелни терор над Србима, не желе да се свет суочи са чињеницом да европски историчари и европски картографи (Dulcerto 1339; Wavasori 1539; Di Val 1663; Cantelli 1690.) никада у територију Албаније нису уписивали област српског Косова и Метохије. Ова регија Старе Србије никада није била посебна територијална јединица већ у хиљадугодишњој историји саставни део духовног, културног и државотворног српског суверенитета.

Завереници ћутања, користећи актуелни терор над СРбима. Не желе да се свет суочи са чињеницом да 1610., барски бискуп Марин Бицај наводи да на Косову и Метохији живе православни и римокатолички хришћани и нешто Турака. Албанце (односно Шиптаре како они сами себе називају) барски бискуп не помиње.

Царство лажи фабриује приче о угрожености права албанске мањине на Косву и Метохији иако су први помор староседелаца Албанци- муслимани извршили још 1574. између Ђакова и Скадра- пошто се Турци служе Албанцима у овладавању Србијом и насељавају их, од 15. века, у места својих утврђења.

Царство лажи фабрикује приче о угрожености људских права шиптарске мањине на Косову и Метохоји иако су хришћански Срби, вековима изложени бестијалном терору исламских фанатикса заштићених истоверском Турском империјом, били приморани на две сеобе између 1683. и 1739. Да је царство лажи саздано као кула од карата сведоче присилна „турчења“, рушења хришћанских споменика, паљења шума, сакаћење стоке, присилно исељавање, ритуална убиства и геноцидна мржња према Србима која траје до наших дана: стари конак Пећке Патријаршије, од 2.000 квадратних метара, спаљен је 1981., Данило Милинчић је убијен пред мајком 1982., Ђорђе Мартиновић набијен на данце флаше 1985.

Царство лажи, међутим, не може да порекне једносмерно историјско искорењивање Срба о чему Европа има потврда:
О албанским насиљима у Старој Србији (област Косова и Метохије) српска влада је за тек основани Међународни суд у Хагу (1898) проследила обимну документацију о злочинима предоченим Тефик-паши, ондашњем министру унутрашњих дела Турске, која је овај део Србије држала под својом влашћу до 1912. год.

– Понављање монструозних злочина није се мењало ни у једном времену: 1899. Стојку Милутиновић, из Вучитрна, Албанци су силовали у присуству њено двоје деце, 1908. Албанци су убили Јоса Радића и његову одсечену главу донели у Пећ где су се албансла деца куглала са одсеченом главом; 1943. су Душана Ђајића и Неђу Видачића, из села Грболе, убили на зверски начин, и одсекли им полне органе; 1988. Савку Дујић је убио албански кабадахија на радном месту у Косовској Витини, ударцем тањира у главу.

– О хиљадама злочина албанске односно шиптарске мањине сведоче архиве српских манастира на Косову и Метохији, срани аутори, документа српске владе, извештаји Српске православне цркве, извештаји српских конзула до пред Први светски рат и молбе Синода Српске православне цркве, од 1950. до 1990., Државној комисији за верска питања и другим институцијама у комунистичкој Југославији.
Царство лажи, најзад, фабрикује приче о угрожености људских права шиптарске мањине на Косову и борби међународне заједнице за њихова аутономна права- иако су Косово и Метохија још 1945. проглашене за територијалну јединици, 1946. за аутономну област, 1963. за аутономну покрајину, па је чак 1974. Косову додат „конститутивни“ елеменат федерације. Уставном реформом 1989/1990.аутономија ове области је сведена на статус аутономних јединица у европским земљама. Насупрот, међународна заједница је једино, увидом у историјско зло фалсификовала истину прогласивши Шиптаре на Косову и Метохији за жртву.

Порицањем истине НАТО алијанса и САД се залажу за етничку албанску државу на Косову и Метохији- придружујући се расистичкој и антицивилизацијској одлуци Народне Скупштине државе Албаније од 23.10.1991. која је признала „Републику Косово“. Зато и не чуди што међународна заједница није Шиптаре на Космету и у Албанији ставила под старатељство већ подржала и програмирала и албанску и шиптарску србофобију.

Порицањем истине и стављањем на страну шиптарске такозване Ослободилачке војске Косова, НАТО алијанса и САД не руше само све одредбе међународног поретка (атак на суверенитет Србије и Југославије) већ подржавају сешпаратизам и тероризам- супротно одлукама самита у Лиону и у Паризу 1996., уместо да се на нивоу међународне конференције права Шиптара у Србији решавају заједно са правима Срба у Хрватској.

Порицањем истине- да се са Косова само Срби селе, да на Косову друштвену збиљу одређује шиптарско-албански терор- НАТО алијанска и САД показују да им је геополитика важнија од уништавања српског, древног европског народа, за кога још турски катастарски дефтери, у 16. и 17. веку, доказују да су Срби хришћани већина на Косову и Метохији, као што за 18. век то потврђују папски нунцијат и бечки архив.
Народи Европе, након поразног искуства два светска рата и идеолошког тоталитаризма: комунизма и фашизма, имају право на политички разум и владавину права- а они морају поштовати вековне патње српског народа и спречити да после етничког чишћења Срба у Хрватској не уследи теничко чишћење Срба на Косову и Метохији. Насупрот разумном очекивању, евроатлантска НАТО цивилизација је ,1999, дириговала шиптарском србофобијом.

Народи Европе, након поразног искуства два светска рата, имају право на политички разум и владавину права- а они морају уважавати чињеницу да је српски национ био већина на Косову и Метохији до Другог светског рата. Фашистичка Италија и Немачка, заједно са албанским квислинзима, протерали су око 100.000 Срба са Ксова у периоду 1941-1944. и населили исти број Албанаца из њихове матичне државе.

Народи Европе, након поразног искуства са два тоталитаризма: комунизмом и фашизмом, имају право на разум и владавину права- а они морају узети у обзир да је комунистичка ЈУгославија 1945. законом забранила протераним Србима повратак на њихова огњишта на Косову и Метохији, а да је Тито, 1945. амнестирао све злочинце албанске мањине. Етничко чишћење је настављено у окриљу коминтерновског гесла: Слаба Србија- јача Југославија. Тако је и било могуће да се само између 1968. и 1988. присилно исели 200.000 Срба са Косова, а да на санкционисање грађанске непослушности, после 1992., „албанска“ мањина одговори новим терористичким бестијалностима, илегалном трговином људским органима и стварањем концлагера у местима Клечка, Глођани и Волујак.

Народи Европе знају да Срби никада у историји нису угрозили ниједну европску државу али не знају, у име некаквих општих интереса, да њихову децу трује албанска нарко-мафија која у спрези са појединим владама тежи стварању друге исламске албанске државе у Европи. Лажна „Косово-држава“ је нарко-држава преко које се 80% хероина из Авганистана усмерава у ЕУ. Годишњи промет само од хероина доноси 2 милијарде долара. Није тајна да је у Немачкој 19 500 Шиптара у затвору због организованог шверца дроге а у Шварцајској 2 500. Албански и Косовски нарко-картели су најмоћнији у Европи, а неки („Камила“) спадају међу 5 најјачих у свету. Уосталом, још је The Times (24.03.1999.) то утврдио и обнародовао у тексту „Новац од дроге повезан са косовским побуњеницима“. Дакле, у случају остварења најављиване „Природне Албаније“ (синоним доскорашњег термина „Велика Албанија“) логично је констатовати да су нови европски и амерички поредак израсли из неофашистичког шињела.

(Из књиге„Хришћанство без Христа“- Предрага Драгића-Кијука, Рашка школа, Београд 2011., стр.112-118)

Правда
?>