ЗАШТО СУ БРИТАНЦИ СПАСИЛИ ПАВЕЛИЋА?
Увек сам се питао – зашто је Запад, знајући ко је Анте Павелић, овог крволока пустио да побегне? Разумео сам разлоге Ватикана – они су, ипак, Хрвате доживљавали као своје „предзиђе“ ка Истоку, православном. Али зашто су то учинили Британци?(1)
Зашто су га после скривале и покривале НАТО структуре?
Никад, али баш никад, нисам сумњао у то да су и Ватикан и англоамеричке елите знале све о усташама, и то боље од нас, али да су их, због нечега, покривали. А због чега? Шта смо им ми скривили да су дозволи да највећи крволоци са ових простора прођу некажњено?
А онда ми је све постало јасно.
Усташе су, ма како страхотни били, у суштини њихови. Они нису никакав плод Балкана, него сама „со соли“ западне цивилизације.
Довољно је видети шта су људи са Запада чинили са домороцима на другим континентима, тамо где су отимали њихове земље и узимали њихове животе.
СВЕДОЧЕЊЕ ВАРДА ЧЕРЧИЛА
Индијански научник Вард Черчил, историчар који се бави геноцидом над својим народом, о томе је говорио у интервјуу Биљани Ђоровић: „Током четири века који се протежу од 1492, када је Кристофер Колумбо крочио на „Нови свет“ Карипске обале, и 1892, када је Пописни биро САД закључио да је мање од 250.000 Индијанаца преживело унутар граница САД, индијанска популација за коју се процењује да је износила 125 милиона, редукована је за преко 90%. Људи су у милионима умрли од пресецања секиром или мачем, живи спаљени, растргнути коњима, ловљени ради забаве, бацани као храна псима, упуцани, пребијани, пробадани, скалпирани за награду, обешени о куке за месо, бацани са ограде бродова у море, радећи до смрти као робови, намерно изгладњивани, смрзнути на неком од многобројних присилних маршева, у затворима и у непознатом броју случајева намерно заражени епидемијским болестима. Данас, када је индијанска земља расподељена међу освајачима а индијанска популација остала тако малобројна, или тако добро асимилована да више не представља претњу Новом светском поретку, то стање се одржава кроз различите пажљиво калибриране праксе осиромашења и осипања, испирања мозга, индоктринације и опсесивне стерилизације. Земља на којој су Индијанци опстали након бројних пресељавања, користи се као складиште токсичног индустријског отпада насталог као продукт доминантног друштва. Та ситуација је толико акутна и неповратна да је неколико научних организација препоручило да се тај терен прогласи „жртвованим“ националном комфору и просперитету.“(2)
Тако је то: побијеш људе, отмеш им земљу, а онда:“Мир, мир, мир, нико није крив“.
УБИЈАЊЕ ИНДИЈАНСКЕ ДЕЦЕ
Недавно је, покрај једне римокатоличке школе у Канади, откривено страшно непочинство –нађени су скелети индијанске дечице, ликвидиране у име „цивилизације и напретка“.(3)
Кевин Анет, који се деценијама бавио геноцидом над канадским домороцима, рекао је тим поводом:“Медијско откриће лешева 215 дечака и девојчица на гробљу Резиденцијалне школе за мале Индијанце у Камлопсу на западу Канаде је покушај да се једном заувек закопа прича о убијеним малим урођеницима који су били присиљени да похађају једну од 141 овакве школе широм земље. Овај број уморених малишана је тек 10 одсто стварно страдалих у овом концлогору. Неоткопана тела деце још леже под темељима новосаграђених зграда ове школе и могу бити откривена уколико се наложи темељна полицијска истрага.“(4)
То јест, канадска држава ( англосаксонска пореклом и односом према урођеницима ) објавила је „истину“ само да би умањила број оних који су побијени.
Да ли те, читаоче, ово подсећа на покушај да се број жртава Јасеновца смањи на стотинак хиљада? И да се та бројка заувек запечати, уз песмицу:“Мир,мир, мир, нико ије крив“?
„КУПУС И ПЕЧЕЊЕ – СЛАТКО ПОМИРЕЊЕ“
Анет је почео да страда када је ударио на канадску државну комисију за ( гле, чуда! ) „истину и помирење“ са индијанским становништвом:“Јавно сам критиковао рад те државно-црквене комисије, нарочито када је 2015. саопштила налазе да је у минулих 120 година извршен “културни геноцид” над Индијанцима, али не и ко је за то одговоран./…/Према Комисији, у католичким црквама током свих тих година умрло је око 3.200 индијанске деце, углавном од због заразних болести, а до 2021. званична процена се попела на 6.000 умрлих малишана. Премијер Трудо је 2018. признао “културни геноцид” над индијанским народом, али је избегао помињање убијања деце. Онда су се недавно појавиле тужне слике из школе у Камлопсу које су шокирале свет. Ради се о фарси и покушају да се коначно стави тачка на страшну причу о судбини малих Индијанаца на тлу Канаде.“(4)
Пажња, пажња, пажња, опет и опет: индијанска деца су сурово побијена, а сада се умањује број уморених, да би се прикрила права, језива истина. И папи Фрањи је „жао“, и извиниће се он ( „Извини, било у брзини!“), али циљ је да се, на начин својствен Западу, све порекне.
КО СЕ НИКАД НИЈЕ ВРАТИО ИЗ ШКОЛЕ
Анет каже:“Они који су скривили геноцид сада затиру трагове размера злочина. Број од 215 малих скелета су у ствари тела деце која су сахрањена на гробљу поред школе, а темељи других зграда исте школе које су ницале поред централне, саграђене још 1890, крију још најмање девет пута толико жртава. Скривена су тела деце која су преминула у бројним медицинским експериментима над малишанима, нарочито после Другог светског рата. Остала су сведочанства преживелих Индијанаца која говоре да су тамо над њима рађени експерименти за рачун америчке војске и фармацеутске индустрије. Тестирани су, између осталог, на праг издржљивости бола, рађене су стерилизације дечака и девојчица, а у експериментима су учествовали и немачки лекари пребачени овде после Другог светског рата који су радили за потребе америчке војске.“(4)
Гле ти Американце, канадске савезнике и, у неку руку, старију браћу по истребљивању домородаца – вршили су огледе на живој индијанској деци. Да ли је, питам се само, поред стерилизације, било и неких вакцинација? Онако као код доктора Менгелеа? Шта ти, драги читаоче, мислиш?
Погледајмо опет игру бројки, као око Јасеновца. Сведочи Анет:“Званична статистика каже да је смртност у школама била испод један одсто, а преживели и књиге које нису уништене, тврде да се најмање 50 одсто малих Индијанаца није вратило са школовања. Реално – више од 60.000 деце је усмрћено. УН смо пријавили 29 масовних гробница деце у неколико десетина школа као и гробнице читавих села скривене под ледом Канаде.“(4)
Читава села постала су гробнице. Као у НДХ, зар не?
УЈЕДИЊЕНИ У ЋУТАЊУ
Школе у којима су убијана индијанска деца држао је Ватикан. Ко чита, сећа се, наравно, Јастребарског, јединог логора за децу у Европи за време Другог светског рата. Тамо су „часне сестре“ у служби НДХ водиле рачуна о српској деци, помало их трујући.
Поново Анет:“Католичка црква од краја 19. века заједно са канадском државом кренула је у процес “социјализације” Индијанаца. Деца су од седме године на силу су довођена у интернате где су, као у Камлопсу, по доласку били шишани до главе, даван им је број, а о њима су бринули католички намештеници. Деци је био забрањен матерњи језик и старији вршњаци су били обучени да их туку ако проговоре на свом језику. Прво им је одузиман језик баш као вама Србима да би им касније мењана свест о пореклу. Српски народ је прошао кроз исто у прошлом веку по рецептима Католичке цркве./…/Разлози су званично алтруистички, незванично, Католичка црква је тако постала највећи земљопоседник на свету. У резерватима где су смештени домороци ватикански свештеници су били. и данас су поглавари заједница и уценама или новцем купују локалне лидере./…/ За масовне гробнице деце у Камлопсу први пут сам сазнао од очевица који је радио на сахрањивању деце. Звао се Јеси Џулс. Он је је први сведочио 1997. о страхотама које је видео, именовао је и одговорне католичке свештенике. Досад имамо 39 сведочанства, и то само из ове школе. О свему су обавештене и УН, али ћуте.“(4)
Дешава се исто као и са нама: џелати и крволоци сад би да се, форме ради, „мире“ са народом који су поклали, у име „будућности“, при чему прикривају праве размере злочина. Ево Анета:“Уништава се место злочина, а држава и црква се претварају да фали само “акција цивилног друштва” да дође до помирења народа који је истребљен и његових истребљивача.“(4)
Сада она песмица са почетка текста почиње да звучи као хорор:“Мир, мир, мир, нико није крив. Купус и печење – слатко помирење“.
ОНИ СУ УВЕК ИНКАРНАЦИЈА ДОБРА
Наш млади научник, Александар Ђокић, размишљајући о западном интервенционизму ( а поводом Авганистана ) бележи:“Нема никакве духовне разлике у Американцу који је линчовао црнца 1920-их година мислећи да он као белац представља не само супериорну, већ и морално исправну расу и неолиберала који 2020-их заговара ратове и окупације не би ли авганистанске жене биле ослобођене од закона и правила друштва у ком су одрасле. Та непрекидно присутна замисао да баш на Западу увек влада неко непобитно „добро“, неки модел који цео свет треба да усвоји, представља ништа друго до месијански комплекс који се у политичком смислу изражава кроз интервенционизам, што и доводи до стварања империја. Интервенционистички начин размишљања неминовни је део целокупне европске цивилизације. Европљанин не може да поднесе да неко други може гајити вредности супротне његовим, да тај други уопште има права на то./…/ Можда ће једног дана и друге цивилизације осим европске – исламска, кинеска, индијска и многе друге, транзитирати ближе ка европској вредносној позицији, али које право Европљани имају да их присиљавају на тако нешто? Ово није само морално-филозофско питање ван домена практичне реалности, јер се интервенционизам транспонује и на наметање стандарда Европске уније и НАТО-а, на усмереност наднационалних институција ка потпуном лишавању држава њиховог суверенитета. Ламентом над вредностима друге културе, коју недовољно познајемо и разумемо, призивамо насиље над сопственим друштвом, јер ЕУ и САД ће сутра у Русији или Србији ослобађати хомосексуалце, трансџендере, као што су 1999. године ослобађали јадне Албанце од „геноцида“.(4)
Ко пристаје на ту игру, нека зна да пристаје на улогу саучесника у великом злочину.
ЗАВЕТНА РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
Не смемо пристати на зло.
Морамо се борити против зла.
Не смемо се одрећи својих жртава.
Нећемо дати да их пребројавају они који нам не мисле добро.
Нама, Србима, остало је да увек будемо са Христом, Распетим, али и Васкрслим, држећи се речи великог Његоша да „васкрсења не бива без смрти“. То је наша нада у свету очаја и лудила, у који нас је увео Запад својим крижарским безбожјем и нечовечношћу која превазилази границе разума.
Нека нам Бог помогне да, како рече Патријарх Павле, ако већ морамо да страдамо, то буде на путу правде и истине Божје, не због неправде наше или мржње ма према коме.
А злотворима и тлачитељима ће доћи црни петак. И то у понедељак.
Томе нас учи Косовски завет.
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ
УПУТНИЦЕ ( 1.9.2021):
2.https://facebookreporter.org/2016/04/04/biljana-djorovic-razgovor-sa-vard-cercilom-ta-mala-stvar-genocid-nad- indijancima/
3.https://www.danas.rs/svet/ostaci-tela-215-dece-na-mestu-bivse-skole-za-indijance-u-kanadi/
5.http://www.pecat.co.rs/2021/08/avganistan-ruska-perspektiva/
