ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ИЗУМИРАЊЕ СРБИЈЕ: ПРОРЕЧЕНО И ОСТВАРЕНО

УСПЕЛИ СУ

Према резултатима Пописа 2022. године, око половине становништва старости 15 и више година је у браку (51 одсто), док скоро трећина (31 одсто) никада није склапала брак, саопштио је Републички завод за статистику. Мање од 2,5% нашег становништва има четворо и више деце. Великом Вођи, који нам прича о „златном добу“, могли бисмо да узвикнемо:“Ave, Caesar, morituri te salutant”. Не би га то погодило, он живи у непрестаној „авиони, камиони“ делузији, али ипак…

Само је важо да се ми не заваравамо. И да видимо куда све води, ако се у последњи час не зауставимо.

ЗНАЛО СЕ И ОВО

Све је то било унапред речено. Почетком деведесетих година прошлог века, још пре но што су избили ратови за југословенско наслеђе, појавила се књижица „Седам српских заповести“ под псеудонимом монаха Теодора ( знам и сведочим да ју је пажљиво читао и додао понешто блаженопочивши владика будимски Данило ).
Тамо је лепо писало:“Изложени смо новом начину окупације, новом типу геноцида. Данас непријатеља не видимо голим оком, па мислимо да нема опасности. Навикли смо да дођу са мачем или пушком. Али, они више не држе ни мач ни пушку, застарела су то оружја, сада су им у рукама најмодернија средства која је њихов демонски мозак могао да измисли: Хемијска, атомска, економска, психолошка и “бела куга”- смањење рађања. У кући нам је затровао воду, храну и ваздух, гурнуо нас у кризу привреде, кризу морала, хоће да нас рашчовечи, да постанемо зли, да будемо слични њима.Утерао нам страх у кости терором, људи живе у стресу, безнађу. Убили су у људима вољу за рад награђујући нераднике и мангупе. Хоће да одузму нашој деци будућност. Они сада играју на карту времена. Дуго ми је требало да схватим шта намеравају да учине када нас протерају одасвуд и сабију на најужи простор. Они хоће да нас лагано, тихо ликвидирају, извештили су се, научили лекције које смо им у отпору кроз историју давали. Не смеју више силом на нас, јер је правда увек била на нашој страни. Бог нам је помогао да излазимо као победници. Зато су променили тактику, сада против мога племена воде тајни, прљави и најстрашнији рат- научни. У овој језивој ери голе технике, ери без морала и Бога, они нам хладнокрвно у неком свом рачунару одбројавају губитке: изгинуле због лоших путева и аутомобила, помрле због лоше здравствене службе и радијације коју намерно бацају на нас, колико нас иселили, колико смањили прираштај…мука је духу колико је несреће по свим српским просторима.“
Што је писано 1990, остварује се три деценије после.

А није да нам није било речено.

И то још у Старом Завету.

Јер, Срби су један од заветних народа, и они пролазе како пише у Заветном Писму Господњем.

СТАРОЗАВЕТНА ПРОРОЧАНСТВА

У књизи пророка Исаије Господ преко њега, Свог верног слуге, упозорава шта ће се десити с народом кад су престали да Га слушају. Мада „во познаје господара свога, и магарац јасле господара свога“, људи, највиша створења Божја, неће ни да чују за Свог Небеског Оца.

Пре свега, у народу влада потпуна анархија; све друштвене вредности су погажене: „И даћу им кнезове младиће, и дјеца ће им бити господари. И чиниће силу у народу један другоме, и сваки ближњему својему; дијете ће устајати на старца и непоштен човјек на поштена“ (Ис. 3, 45).

Свето Писмо о казни Божјој говори веома условно, у складу са људским разумевањем. Бог никога не кажњава безљубавно, „полицијски“: Он само допушта, повлачећи Свој покров (заштиту) са безаконика, да зли људи жању оно што су са ђаволом сејали. У тексту „Зашто Бог не спречи рат?“ Свети Владика Николај читаоцима ставља до знања да Бог сваком човеку омогућује да буде творац мира у себи и око себе испуњавајући Његов свети закон, који и јесте закон мира: љубав према Њему, Животодавцу, и љубав према ближњима. Није Бог крив кад људи не слушају, па, због мржње и пакла у својим душама, почињу међусобно да се кољу и убијају. Он, као Лекар, даје рецепт; на пацијенту је да набави лек или да, по свом определењу, узме отров.

КАКО ПРОПАДА ЈЕДАН НАРОД?

Како изгледа пропаст по речима Књиге пророка Исаије?“Тужиће земља и опасти, изнемоћи ће васељена и опасти; изнемоћи ће главари народа земаљскога. Јер се земља опогани под становницима својим, јер преступише закон, измјенише уредбе, раскидоше завјет вјечни. Зато ће ПРОКЛЕТСТВО ПРОЖДРИЈЕТИ ЗЕМЉУ, и затрће се становници њезини; зато ће изгорјети становници земаљски, и мало ће људи остати“ (Ис. 24, 46).
А народни вођи? “Пута мирнога не знају, и на путевима њиховијем нема правде; начинили су се криве стазе; ко год иде по њима, не зна за мир“ (Ис. 58, 8). Зато су сви путеви ка миру затворени, јер „НЕМА МИРА БЕЗБОЖНИЦИМА, ГОВОРИ ГОСПОД“ (Ис. 48, 22).

Шта се дешава? Дешава се да „безакоња наша као вјетар однесоше нас“ (Ис. 64, 6). Када нема истине међу људима, и кад се за њу нико не бори, људи такође пропадају: „Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж, зачињу невољу и рађају муку“ (Ис. 59, 4).

И у књизи пророка Јеремије слично се сведочи. Морална поквареност такође води у пропаст: „Јутром су кад устају као товни коњи, свако рже за женом ближњега својега. Зато ли нећу походити, вели Господ, и душа Моја неће ли се осветити таквом народу?“ (Јер. 5, 89).

Богаташи који неправедно стичу, тлачећи сиротињу, приносе своје зло на ону хрпу која доводи до казне Божје: „Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне пријеваре; зато посташе велики и обогатише се. Угојише се, сијају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима. Зато ли нећу походити, вели Господ, и душа Моја неће ли се осветити таквом народу?“ (Јер. 5, 27-29).
Што је било наше, биће туђе – кад пророк и свештеник стану на пут материјалног биогаћења и забораве народне потребе:„И куће ће њихове припасти другима, и њиве, и жене, кад махнем руком Својом на становнике ове земље, вели Господ. Јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице. И лијече ране народа мојега овлаш, говорећи: мир, мир, а мира нема. Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше, нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ“ (Јер. 5, 12-15).

И попадасмо, и пропадамо.

ЗАШТО НАС ЗАПАД НЕ ОСТАВИ НА МИРУ?

Господ је кажњавао Израиљце преко оних народа чијим су се идолима (лажним боговима) клањали кад су од Њега, Живога и Истинитога, одступали. Клањају се асирским идолима – дођу Асирци и разбијају их у рату; клањају се вавилонским идолима – дођу Вавилоњани и одведу их у ропство; клањају се египатским идолима – Египћани их нападну и побију. Православни народи, укључујући Србе и Русе, деценијама су се клањали Западу – и сада виде како Запад изгледа у суштини. Уместо лепог и глатко избријаног лица цивилизатора гледамо свињску њушку отимача и разбојника. Свети Теофан Затворник је, још у 19. веку, рекао:“Западом нас је кажњавао и казниће нас Господ, а нас за то није брига. Заврзли се начисто у западна мишљења, и све је им добро. Имамо очи, а не видимо, имамо уши, а не чујемо, и срцем не разумемо… Удахнувши у себе тај адски смрад, ми се вртимо у круг као да смо поремећеног ума, не знајући за себе”.

Опет чујмо Исаију, тестером преструганог Истине ради: „И зва вас Господ над војскама у онај дан да плачете и ридате и скубете косе и припашете костријет, а гле, радост и весеље, убијају говеда, кољу овце, једу месо и пију вино, говорећи: једимо и пијмо јер ћемо сутра умријети. Али Господ над војскама јави ми: неће вам се опростити ово безакоње до смрти, вели Господ, Господ над војскама“ (Ис. 22, 12-14).
А за то време, лажни „пророци“ причају о „златном добу“:

„Овако вели Господ над војскама: не слушајте шта вам говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре својега срца, не из уста Господњих. Једнако говоре онима који не маре за Ме: Господ је рекао: имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца својега говоре: неће доћи на вас зло… Ево Ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: Он вели.“ (Јер. 23, 16-17; 31).
Лажни пророци лажу, а ми нестајемо.

ИМА ЛИ НАДЕ?

Има ли наде да ће се наш народ избавити и кренути путем духовног и биолошог препорода?

Наде има. Њој се свештеник обраћа на крају сваке Литургије, говорећи:“Слава Теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби“. Само је питање хоћемо ли ми да се надамо у Христа или ћемо и даље путем очаја и пропасти.

Владика Николај нас је, у „Речима српском народу“, одавно опоменуо:“Ко вас Србе превари да гурнете Христа Спаситеља на дну своје трпезе и да прва места понудите белосветским охолицама, празноглавцима и сејачима смрти? И хоћете ли се опет дати преварити? Бирајте – живот или смрт.“

Од тог избора све зависи. А он припада човеку и његовој слободи, а не Богу. Бог је Живот.