Владан Вукосављевић: Уједињење или врт

Отворено писмо национално одговорним појединцима, странкама, покретима и удружењима у Србији.

Српски народ на Балкану суочава се у трећој деценији 21. века са старим изазовима у новим, отежаним околностима. Присуствујемо почетку рушења досадашњег светског поретка заснованог на доминацији Запада, али и јачању нове економско-безбедносне структуре чији су носиоци земље БРИКС-а.

Човечанству прете нови велики сукоби који су типични за историјска реструктурирања и  борбу за расподелу моћи.

Притисци Запада на Србију да се одрекне дела своје заветне историјске територије богате ресурсима, појачавају се из дана у дан. Од Србије се очекује да се удаљи од својих великих савезника Русије и Кине и да се преда на милост и немилост Европској унији, политичко-економском савезу који муњевито губи снагу и утицај у глобалној арени и да пристане да буде увучена у војну структуру која ју је варварски напала 1999. године.

Србија је на великој историјској раскрсници. Изнутра подељена, посвађана и уморна од историје, ратова, криза и нестабилности, несигурно гледа око себе и тражи свој пут.

На мање од два месеца од нових избора, јавност се колеба између два концепта. Један Европску унију види очима од пре две или три деценије, као нужни стратешки циљ и једино разумно исходиште нашег савременог хода кроз историју, сигурну луку економског напретка и сваковрсних слобода и права.

Други се заснива на старом историјском искуству нашег народа, које говори да Срби вековима имају само једног великог и драгоценог савезника, који нам је уз мања колебања пружао током историје пресудну помоћ да опстанемо у смртоносном вртлогу непријатељских сила које су нас сатирале и поништавале, од Турске, преко Ватикана, до Беча и Лондона, у последњим деценијама и нагло разгоропађеног, антисрпског Вашингтона.

Кратком списку наших савезника данас је прикључена и Кина, ускоро неприкосновени господар светских токова, иницијатива и најважнијих импулса.

Први концепт данас, донекле замаскирано али стабилно заступа владајућа коалиција која кокетира са бирачима на начин да им се учини да она узима и од Запада и од Исгока оно најбоље за нас, али њен избор је заправо недвосмислен и неупитан. Он је стабилно на правцу Берлин-Брисел-Вашингтон-НАТО.

Уз власт ће у најважнијим стратешким питањима за државу, упркос великој међусобној нетрпељивости, бити и тзв. прозападна опозиција, углавном деривати усахле Демократске странке и немачко-амерички резервни пројекти. За сагласје власти и ове опозиције око недопустивих уступака и капитулације у вези са КиМ, санкција Русији и сличних ствари, у случају да то буде потребно, педантно и ефикасно ће се постарати амбасадори Квинте.

На другој страни спектра је оно што обично називамо патриотска или десна опозиција, шта год да данас појмови левица и десница уопште значе.

Она је оптерећена поделама, свађама, интригама, правим или лажним оптужбама да шурује са режимом и другим већим или мањим манама воље и недостатком принципијелности у неким битним аспектима бављења политиком.

Упркос томе, оно што са мање или више ваљаних разлога зовемо патриотска или национално одговорна опозиција, представља колико-толико артикулисану вољу већине Срба који данас забринуто размишљају о судбини своје државе и народа.

Она у скици представља суштинску историјску свест и искуство српског народа, шапат његових емоција, рационалност у односу на трагична повесна сећања и изневерене наде, али и веру у непомућене инстинкте за самоодржање.

Предстојећи избори могу лако да буду много важнији него што то изгледа. Одлуке које нас као народ чекају определиће не само нашу блиско будућу политичку судбину, већ могу да представљају она раскршћа на којима одабир пута буде или фатална грешка или спасоносно решење.

Уверен сам да Срби у децембру треба да се определе за патриотску опозицију и да ће то, уз све ризике, бити разумнији и бољи избор у датим историјским околностима, али и опредељење који је више у складу са нашим колективним искуством, начелним стремљењима и традиционалним вредностима.

Да би то поверење заслужила, патриотска опозиција би морала да пронађе начин и смогне снагу да се уједини и да позове све национално одговорне снаге, странке, појединце, удружења, организације и покрете, да стану под исти барјак и тако наступе на изборима и затраже подршку грађана.

Потребно је, због општег интереса, привремено занемарити причу о квотама, мандатима, функцијама и сагласити се око суме ставова и начела који су стратешки битни за државу и народ и који могу бирачима да пруже јасну слику о томе који се путеви нуде и која логика и етичке вредности афирмишу.

Овде сам приложио ставове за које сматрам да су разумљиви свакоме и да могу да буду могући основ таквог концепта за национално окупљање у овом конкретном историјском тренутку и датим околностима.

Ако би већи део њих био прихваћен и примењен, верујем да би Србија већ за годину дана изгледала боље у многим важним областима, била би чвршћа, свеснија, ближа својим коренима и традицији али и спремнија да буде део позитивних промена у свету. Добра и себи и другима.

Увек се нешто може додати или одузети, критиковати или кориговати, али од нечега мора да се крене.

Вук Караџић је одавно рекао једном колебљивом и сумњичавом саговорнику: „Не брини ти брајко да ли ће народ пропасти или неће, већ уради оно што си кадар. Ако сваки уради оно што је кадар , народ пропасти неће“.

Ја сам у овом тренутку за ово и за оволико кадар и мирна ми је савест.

Остаједа се ујединимо око здравих националних идеја и концепата и подрудимо се да им удахнемо снагу, или да у супротном занемаримо јавне послове, послушамо Волтеров савет и обрађујемо у осами свој врт. И ту има доста посла.

Следе предлози неких основних идеја за окупљање националних снага, онако како их ја доживљавам и у које верујем.

• Косово и Метохија су саставни и неотуђиви део Републике Србије и територија од темељног идентитетског и културноисторијског значаја за српски народ и никакви преговори који ту чињеницу на било који начин суштински доводе у питање, убудуће не могу да се воде, а евентуални учесници у њима, са српске стране, могу да буду суочени и са кривичном одговорношћу.
• То значи да Србија одбија да даље разговара о Француско-немачком предлогу и о његовој тзв. охридској варијанти, као и о било ком другом предлогу заснованом на истим или сличним принципима.
• Албанци имају Албанију као своју матичну државу са великим излазом на море и то је сасвим довољно за потпуну и свеобухватну афирмацију свих њихових историјских, културолошких, политичких, економских и других интереса.
• У Републици Србији Албанци могу имати статус националне мањине у складу са свим  широким правима и овлашћењима које предвиђају савремено европско и светско законодавство из те области.
• Република Србија неће се противити међународном надзору над слободом коришћења тих права албанске националне мањине.
• Уколико најмоћније државе Запада и НАТО наставе да уцењују Србију у вези са признавањем лажне државе и наставе да јој прете санкцијама или употребом било какве силе, Србија ће КиМ прогласити територијом под привременом окупацијом и у вези са заштитом свог народа предузимаће разноврсне мере у консултацији са својим савезницима и настојаће да се до решења долази искључиво мирним путем и кроз преговоре под окриљем УН.

У случају крајње нужде могу бити предузимане све мере које сувереној држави стоје на располагању.

• Очување Републике Српске и њених овлашћења, као и безбедност српског народа који у њој живи, од виталног су интереса за Републику Србију.

• Права српског народа и СПЦ у Црној Гори такође представљају неке од виталних интереса државе Србије.

• Заштита права српског народа свуда у региону, у складу са међународним стандардима и прописима, биће стална обавеза државних органа Републике Србије.

• Чланство у ЕУ неће се више сматрати примарним стратешким интересом Србије, али ће држава наставити пажљиво да прати и процењује перспективе односа са том организацијом, као и обим сарадње коју ваља остваривати.

Србија је стара европска држава и њена суштинска европска традиција и европски културноисторијски карактер не могу бити довођени у питање и зависити од чланства у  неком привременом политичком савезу једног броја држава. Србија је интегрални део Европе без обзира на то да ли је је члан ЕУ или није.

• Србија ће убудуће о својим стратешким савезништвима, интеграцијама, врстама и обимима сарадње са државама, савезима и организацијама,  одлучивати искључиво у складу са проценом сопствених интереса, пре свега у вези са заштитом свог територијалног интегритета, економским ефектима свог развоја, војном безбедношћу и другим елементима који се односе на просперитет народа и државе у свим областима. У процени тих околности ЕУ неће имати било какву посебну предност у односу на БРИКС или друге савезе који ће се можда појавити.

• Неће бити никакве сарадње пре или након избора, са политичким субјектима на домаћој сцени који се залажу за обавезу наставка евроинтеграција по сваку цену, за прихватање француско-немачког споразума, за било какве преговоре који би водили одустајању Србије од борбе за сопствени суверенитет на КиМ и за додатно повезивање са НАТО.

• Србија ће у области економије спроводити политику засновану на већ постојећим концептима својих угледних стручњака који су против погубне неолибералне политике и праксе.

• Биће уложени напори усмерени на интензивни развој домаћих привредних потенцијала у свим областима и прекинуће се са политиком давања огромних субвенција страним инвеститорима.

• Биће спречена продаја преосталих стратешких природних ресурса и пољопривредног земљишта  странцима.

• Биће озбиљно размотрено да ли је оволикој и оваквој савременој Србији  неопходна аутономна покрајина Војводина, као реликт злогласног и трагичног Титовог федерализма, са овом сумом постојећих надлежности и овлашћења.

• Поставиће се питање неопходности броја од 250 посланика у Народној Скупштини и евентуалне промене изборног система.

• Размотриће се могућност да српска дијаспора има своје представнике у Народној скупштини.

• Биће уведен обавезни војни рок у трајању од минимум шест месеци.

• Биће извршена темељна реформа просветно-образовног система, који ће бити ослобођен наметнутих ЕУ образаца и прилагођен и традиционалним вредностима и савременим потребама ефикасног и квалитетног образовања људи. Школи ће бити враћена димензија, која ће осим интелектуалном, бити посвећена и моралном и патриотском васпитању и уздизању ђака и студената.

• Буџет за културу биће повећан на два посто од укупног државног, што значи дуплиран.

• Културна политика Србије биће заснована на већ постојећем концепту Стратегије културног развоја који актуелна власт не примењује јер га стране амбасаде и њима припадајући НВО сектор сматрају превише националним.

• Држава Србија ће се на сваки начин старати о заштити и очувању српског материјалног и нематеријалног културног наслеђа свуда на Балкану, самостално и у сарадњи са суседним државама и народима.

• Ћириличко писмо биће обавезно у службеној и јавној употреби, у складу са законом.

• Здравље народа и заштита животне средине биће предмет посебне бриге државе.

• Посебним актом Народна скупштина заузеће став да ратни злочин у Сребреници 1995. нипошто не може бити третиран као геноцид.

• Народна скупштина прогласиће геноцидом масакр над стотинама хиљада Срба у тзв. НДХ  и на КиМ у периоду !941-1945. и донеће Закон о забрани негирања геноцида над Србима и прописе који санкционишу сваку врсту историјског ревизионизма с тим у вези.

• Биће уклоњена „Кућа цвећа“ а посмртни остаци диктатора и ратног злочинца Ј. Б. Тита биће предати породици и сахрањени на неком од гробаља у Србији, или по жељи породице моги бити изнети из земље и трајно смештени у некој држави у региону или било где у свету.

• Права ЛГБТ популације биће решавана у складу са доминантним етичким и моралним стандардима грађана Србије у овом историјском тренутку, а не по било каквом евентуалном диктату из иностранства.

• Држава ће улагати максималне напоре на сузбијању болести зависности, од наркоманије па до коцкања сваке врсте.

• За трговину наркотицима биће уведене оштрије казне од постојећих, баш као и за насиље над малолетним, слабим и немоћним лицима и за насиље у породици.

• Биће упућен захтев СПЦ да поново размотри смисао поклањања српске црквене и културноисторијске баштине расколничкој црквеној организацији у С. Македонији.

• Србија ће искористити све потенцијале да чува своју предачку слободарску и културну традицију али и да отвореног ума, слободно и без предрасуда корача у будућност.

• Срби су слободу и државу добили од својих предака, који су за те циљеве неисказиво много страдали, и данас су зато у обавези да слободу сачувају, државу унапреде и ојачају и предају их на коришћење наредним генерацијама у бољем стању. У томе је основни смисао здравог историјског хода једног одговорног и виталног народа.

• ДО ПОБЕДЕ!