Владан Вукосављевић: Територије данашње Хрватске и БиХ прогласити подручјем геноцида над Србима
Владан Вукосављевић (Фото: Sputnik/ Александар Милачић)
Није само Јасеновац. Мада убедљиво највеће српско стратиште, овај пакао на Земљи је само део мапе геноцида у тзв. НДХ. Свака стопа данашње Хрватске и БиХ, била је место или део зоне у којој је почињен геноцид над Србима у периоду 1941-1945. али и 1914-1918. о чему се мање зна и учи.
Размишљам да покренем иницијативу да Република Србија прогласи целу територију данашње Хрватске и БиХ ПОДРУЧЈЕМ ГЕНОЦИДА над Србима у XX веку и да се обавеже на спровођење одређених активности с тим у вези.
Оне би подразумевале финансирање и афирмисање пројеката културе сећања и када је реч о одржавању постојећих споменика и изградњи нових али и када су у питању издаваштво, просвета, наука и култура. У Републици Српској то би било једноставно спроводити а када је реч о Федерацији БиХ и Хрватској, Република Србија би интересе српског народа у вези са трагичним искуством геноцида морала да штити веома активном, добро осмишљеном, мудром и по потреби агресивном дипломатијом у оквиру или у сарадњи са свим директно или индиректно надлежним међународним установама, институцијама и органима.
Именовање ових простора ПОДРУЧЈЕМ ГЕНОЦИДА држава Србија би показала зрелост и одговорност а српски народ, где год да живи, добио би подстицај да се виталним питањима културе сећања на геноцид у XX веку бави и више и ангажованије.
На врло извесне бурне реакције на ово из Федерације БиХ и Хрватске уопште не би требало обраћати пажњу.
Њима је у интересу да се о геноциду и њиховој огромној историјској одговорности за два милиона убијених Срба у XX веку не зна ништа или зна мало и погрешно а нама је циљ управо супротан.
Верујем да би за све будуће генерације Срба било веома важно да територије Хрватске и БиХ препознају, виде и доживљавају као ПОДРУЧЈЕ ГЕНОЦИДА и да чине све како би сећање на помор Срба од стране већинских делова суседних народа, Хрвата и Бошњака, било заувек долично неговано, како због вечног пијетета према жртвама, тако и због изградње и јачања виталне националне свести о тим догађајима, њиховим мотивима, узроцима и садржају, како би се искључила свака могућност њиховог понављања.
Установљавање и мапирање појма ПОДРУЧЈЕ ГЕНОЦИДА над Србима у XX веку могло би да представља један од мудријих и далекосежно важних потеза овог нараштаја људи и одуживање бар малог дела дуга који имамо према нашим страдалим прецима-мученицима.
