Владан Вукосављевић: Ни Курта ни Мурта или Неопходне нове структуре и нови обрасци размишљања и деловања
Протест 19. маја у Београду (Извор: Фејсбук)
Народ ће изгледа морати да проговори својим аутентичним гласом. Једном, кад прогледа…
Изван сваке сумње је да је у петак на улици било дупло више људи него прошли пут.
Десетине хиљада дошло је званично да протестује „против насиља“ а заправо и против многих других ствари у друштву.
Криза је очито све дубља, власт све арогантнија а народ све незадовољнији.
Огроман број окупљених испред Народне Скупштине, уместо да ту остане или да се после шетње на исто место врати, пристао је да га врли организатори одведу до Сава центра и ту га за пар сати напусте, без објашњења, без плана, без идеје и објашњења шта даље. Према слободним људима, својим суграђанима и сународницима, лидерчићи се понашају као према својим партијским активистима, без поштовања и надмено, очекујући да ће толики народ поново да се окупи у истом броју на њихов нови позив, опет без плана и идеје, пустоглаво и конфузно.
Нема тог скупа, митинга или народне енергије подстакнуте било трагичним било позитивним околностима, које тзв. грађанска и тзв. европска тзв. опозиција неће да упропасти, спута, умртви, обесмисли и свима огади.
Они су као златна рибица власти, која јој увек испуни три важне жеље у тренуцима кризе.
То је зато што је тај део опозиционе политичке сцене, баш као и власт, претежно под контролом Запада и њихових амбасада у Београду.
Лукави окупатори вешто, као у луткарском позоришту, управљају и влашћу и делом опозиције и тако Србији ломе кичму и моделују је како пожеле.
Трећи део сцене, тзв. патриотска опозиција, погубљена и нејака, не сарађује са Западом, али зато један њен део у потаји понекад сарађује са влашћу а други би са Русијом, која не би са њима, па онда они на крају изаберу да не раде ништа.
Резултати овакве политичке тригонометрије исцрпљују народну снагу и троше елан за промене.
Неопходне су нове структуре и нови обрасци размишљања и деловања.
Стари су бескорисни у новој епохи која нам је преко ноћи упала у животе.
У сенци овог догађаја, на згради општине у Косовској Митровици, по први пут се завијорила терористичка албанска застава.
Косово и Метохија шапатом падају.
О тој националној трагедији, током јучерашњег узбурканог дана у Београду, у Скупштини и на улицама, ни реч нису рекли ни надмена и отуђена власт ни недорасла и вестернизована опозиција.
Народ ће изгледа морати да проговори својим аутентичним гласом.
Једном, кад прогледа…
(Фејсбук страница Владана Вукосављевића)
Игра истине
„Кажи ми, кажи,
Како да те зовем;
Кажи ми, какво
име да ти дам…“
(Ј. Ј. Змај)
Ако организатори протеста, странке, невладин сектор и покрети, сваки субјект понаособ, у неком од бројних медијских или Твитер наступа, или сви у неком заједничком саопштењу, не изјаве да су КиМ саставни и неотуђиви део територије Републике Србије и да су против спровођења „Европског споразума“, ствар ће бити јасна.
У питању су спонзорисани петоколонаши под контролом западних обавештајних служби, који желе да преваре народ, искористе његову енергију и дођу на власт како би истим овим садашњим темпом који све огољеније спроводи актуелна номенклатура, или још бржим, афирмисали издају националних интереса.
У том случају, народ треба да их отера и протесте настави без њих.
Не стоји аргумент да то тренутно „није тема“ и да ћемо то питање да решавамо „после“ и „демократски“.
Не.
КиМ су увек тема изнад свих тема и најпоузданији испит савести, морала, намера и исправности политичког деловања.
Since 1389.
(Фејсбук страница Владана Вукосављевића)
Други део наслова и опрема: Стање ствари
