Вилијам Енгдал: План Блекрока је окидач светске економске кризе

Већина људи збуњена је оним што се назива свјетском енергетском кризом – цијене нафте, плина и угља стреловито расту, доводећи до затварања кључних индустријских постројења попут челичана, хемијских и фабрика алуминијума. Бајденова администрација и ЕУ инстистирају на томе да су узрок свему Путин и руска војна дејства у Украјини. То није тачно. Енергетска криза је одавно планирана стратегија западних корпорацијских и политичких кругова за растурање индустријске привреде у име дистопијског плана званог Зелене енергије. Коријени су пуштени далеко прије фебруара 2022, кад је Русија почела војна дејства у Украјини.

Јануара 2020, у предвечерје економски и друштвено погубних затварања становништва и предузећа, Лари Финк, генерални директор Блекрока, највећег инвестиционог фонда на свијету, послао је писмо Волстриту и генералним директорима највећих корпорација о будућности инвестиционих токова. У том документу, скромно насловљеном „Темељно преобликовање финансијског пословања“ Финк, који управља фондом који је у том тренутку располагао с око седам хиљада милијарди долара, наговијестио је корјениту промјену корпорацијског начина улагања. Планирано је да новац постане „зелен“. Финк је објавио:

„У блиској будућности – и то прије но што многи очекују – доћи ће до значајног премјештања капитала… Ризик повезан с климом представља ризик и по инвестиције… Свака влада, компанија и сваки дионичар морају се ухватити укоштац с климатским промјенама.“[1]

Нови план Блекрока

У посебном писму клијентима Блекрока, Финк је изложио нови план за улагање капитала. Објавио је да ће Блекрок иступити из појединих улагања у индустрије с високим удјелом испуштања угљеника попут термоелектрана, највећег извора струје за САД и бројне друге земље. Додао је да ће Блекрок размотрити нова улагања у нафту, плин и угаљ у погледу њихове сагласности с планом Уједињених нација до 2030. године о „одрживости“.

Финк је јасно изложио да ће највећи свјетски инвестициони фонд прекинути улагање у индустрију нафте, гаса и термоелектране. „С временом“, написао је Финк, „компаније и владе које не реагују на захтјеве дионичара и не узимају у обзир ризике одрживости суочаваће се са све већим подозрењем тржишта, што ће довести до поскупљења капитала“, додавши: „Климатске промјене постале су кључни чинилац у дугорочном планирању компанија… на превојној смо тачки ка темељном преобликовању финансијског пословања.“[2]

Од тог тренутка, такозване ESG инвестиције (Environmental, Social, Governance – животна средина, друштвена одговорност и корпоративно управљање, прим. прир.) и финансијско кажњавање компанија које у свом пословању испуштају угљеник-диоксид, попут Ексон мобила, постали су главна мода међу зеленашким фондовима, банкама на Волстриту и инвестиционим фондовима укључујући Стејт стрит и Вангард. Толика је моћ Блекрока. Финку је успјело да прогура четворицу нових чланова у управни одбор Ексон мобила који су се обавезали да ће радити на окончању пословања фирме у области нафте и гаса.

Судбинско писмо

Финково писмо из јануара 2020. било је објава рата финансијског сектора конвенционалној индустрији нафте и гаса. Блекрок је био један од оснивача Специјалне јединице за праћење финансијског пословања у свјетлу климатских промјена (TCFD, Task Force on Climate–related Financial Disclosures) и један од потписника Начела за одговорно улагање УН (PRI, Principles for Responsible Investing), које чини мрежа инвеститора с подршком Уједињених нација која намеће улагање „без угљеника“ (zero carbon) примјеном крајње коруптивних ESG критеријума, односно уношењем тих чинилаца у одлуке о улагању. Не постоји објективна контрола над лажираним подацима о фирмином ESG-у. Блекрок је потписао и декларацију Ватикана из 2019. којом се промовише финансијско кажњавање у вези с испуштањем угљеника. Блекрок је 2020. приступио и Климатској акцији 100 (Climate Action 100), коалицији од скоро четиристо инвестиционих фондова који су управљали капиталом од четрдесет хиљада милијарди долара.

Тим судбинским писмом генералним директорима из 2020. Лари Финк је покренуо престанак улагања огромних размјера у свјетску индустрију нафте и гаса која се процјењује на хиљаде милијарди долара. Ваља примијетити да је Финк именован у Одбор повјереника дистопијског Свјетског економског форума Клауса Шваба, који је јуна 2019. с Уједињеним нацијама потписао оквирни уговор о стратешком партнерству ради убрзања извршења Плана 2030.

У свом писму из 2021. године Финк је појачао напад на нафту, плин и угаљ. „Узимајући у обзир кључну улогу енергетског прелаза на изгледе за раст сваке компаније, тражимо од фирми да објаве планове о усаглашавању свог пословања с економијом заснованом на нултом испуштању угљеника“, написао је Финк. Један службеник Блекрока изјавио је на недавној енергетској конференцији да „куда крене Блекрок, кренуће и остали“.[3]

За свега двије године, до 2022, процјењује се да су улагања у истраживање и експлоатацију нафте и гаса широм свијета смањена за више од хиљаду милијарди долара. Вађење нафте је скупо и ускраћивање улагања од стране Блекрока и других инвеститора с Волстрита значи лагано одумирање те индустрије.

Председник по вољи Блекрока?

У раној фази своје предсједничке кампање, Бајден је крајем 2019. имао састанак иза затворених врата с Финком који је, према наводима, рекао тадашњем предсједничком кандидату „Ту сам да помогнем“. Послије тог састанка, кандидат Бајден је изјавио: „Отарасићемо се фосилних горива…“ Децембра 2020, чак прије преузимања дужности, Бајден је именовао Блекроковог директора за одрживо улагање Брајана Диса за помоћника Предсједника САД и директора Националног економског савјета. С тог положаја Дис, који је играо кључну улогу код Обаме приликом нацрта Париског споразума о клими 2015, нечујно је обликовао Бајденов рат против енергетског снабдијевања.

То је представљало катастрофу за индустрију нафте и гаса. Финков човјек Дис припремао је од првог дана 2021. спискове мјера усмјерених против нафтне индустрије које је нови предсједник Бајден потписивао у виду извршних наређења, чиме су оне ступале на снагу. Ту је спадало затварање кључног нафтовода Кистон, којим је дневно требало да се допрема 830 хиљада барела из Канаде до тексашких рафинерија, и укидање дозвола за бушење нафте на Аљасци. Бајден је уз то вратио САД у Париски споразум о клими, који је Дис испреговарао за Обаму 2015, а из ког је Трамп иступио. 

Истог дана Бајден је покренуо и тзв. „друштвени трошак за испуштање угљеника“, којим се намеће казна индустрији нафте и гаса од 51 долара по тони испуштеног угљен-диоксида. Само тај потез, спроведен искључиво преко извршне гране власти, без сагласности Конгреса, представља огроман намет на улагања у индустрију нафте и гаса у САД, земљи која је свега двије године прије тога била највећи произвођач нафте на свијету.[4]

Агресивни прописи

Још је горе што Бајденови агресивни прописи о животној средини и Блекрокови ESG инвестициони критеријуми смањују капацитете америчких рафинерија. Ако нема рафинерија, уопште није битно колико нафте повучете из стратешких резерви. У прве двије године Бајденовог мандата САД су смањиле дневни капацитет за око милион барела, дијелом и због смањења потражње током ковида, што је најбрже опадање у историји САД. То смањење капацитета је трајно. Током 2023. планирано је трајно смањење капацитета за још 1,7 милиона барела дневно, као посљедица Бајденових прописа и смањења улагања која намећу Блекрок и Волстрит.[5]

Наводећи велико смањење улагања Волстрита у индустрију нафте и Бајденове прописе усмјерен против ње, генерални директор Шеврона изјавио је у јуну 2022. да не вјерује да ће се у САД икада више изградити иједна нова рафинерија.[6]

Ларију Финку, члану Одбора повјереника Швабовог Свјетског економског форума, придружује се Европска унија. Предсједница њене Комисије, ноторно корумпирана Урсула фон дер Лајен, била је члан Одбора Свјетског економског форума до 2019, и с те позиције је именована за предсједницу Европске комисије. Њена прва крупна одлука у Бриселу била је да прогура план о нултом испуштању угљеника Fit for 55, којим су наметнути велики порези на испуштање угљеника и друга ограничења на индустрију нафте, гаса и угља у ЕУ знатно прије почетка руских дејстава у Украјини фебруара 2022.

Комбинација утицаја Финковог преварантског плана о „животној средини, друштвеној одговорности и корпоративном управљању“ у оквиру Бајденове администрације и лудило Европске уније о нултом испуштању угљеника стварају најгору енергетску кризу и инфлацију у историји.

 

______________________________________________________________________________________
УПУТНИЦЕ:

[1] Larry Fink, A Fundamental Reshaping of Finance, Letter to CEOs, January, 2020

[2] Исто

[3] Tsvetana Paraskova, Why Are Investors Turning Their Backs On Fossil Fuel Projects?

[4] Joseph Toomey, Energy Inflation Was by Design, September 2022

[5] Исто

[6] Fox Business, Chevron CEO says there may never be another oil refinery built in the US, June 3. 2022

 

Превод Стање ствари