ВИЛИЈАМ ЕНГДАЛ: Црно на бело – ко финансира немире у Америци

„Обојена револуција“ је термин који се користи како би се описао низ изузетно ефикасних операција смене режима у извођењу CIA, и то применом техника које су развили РАНД корпорација, „демократске“ НВО и друге групе, још од 1980-их. У сировој форми коришћене су за рушење пољског комунистичког режима крајем 1980-их. Технике су након тога рафиниране да би биле употребљене – заједно са огромним количинама новца за подмићивање – за рушење Горбачовљевог режима у Совјетском Савезу.

Свакоме ко је пажљиво проучавао те моделе јасно је да протести против полицијског насиља које предводе аморфне организације са именима попут „Црни животи су важни“ или Антифа нису тек обични излив моралне огорчености. Стотине хиљада младих Американаца бивају упрегнути у улогу опсадног овна који би требало не само да сруши америчког председника, него успут и саму структуру америчког уставног поретка.

Ако за тренутак занемаримо питање снимака на којима се види како бели полицајац из Минеаполиса коленом притиска врат црнца Џорџа Флојда и осврнемо се на дешавања у земљи која су уследила од тог момента, јасно је да су одређене организације или групе биле добро припремљене да инструментализују дотични ужасни догађај за наметање сопствене агенде.

Протести су након 25. маја често почињали мирно, да би их убрзо потом преузимали добро утренирани насилни актери. Две организације редовно фигурирају кад је реч о насилним протестима – „Црни животи су важни“ и Антифа (САД). Видео снимци показују солидно опремљене демонстранте, обучене у црно и маскиране (дефинитивно не због коронавируса), како вандализују полицијске аутомобиле, спаљују полицијске станице, разбијају излоге продавница моткама и бејзбол палицама. Очигледна је била примена Твитера и других друштвених мрежа за координацију ројевих напада руље по принципу „удари и бежи“.

Оно што се догађа од момента-окидача у Минеаполису често се пореди са таласом протеста који је захварио претежно црначке гето квартове 1968. године. Сећам се тих догађаја из 1968. и могу да посведочим да је оно што се дешава данас је битно другачије. Више личи на југословенску обојену револуцију којом је срушен Милошевић 2000. године.

ОБРАЗАЦ ЗА РУШЕЊЕ РЕЖИМА
Године 2000, амерички Стејт департмент, уз помоћ Националне задужбине за демократију (NED) и одабраних оперативаца CIA, отпочео је тајну обуку групе београдских студената, предвођене студентском организацијом која се звала „Отпор!“. NED и његове бројне изданке створио је 1980-их директор CIA Бил Кејси, и то као тајни алат CIA за свргавање режима широм света који је деловао под плаштом невладине организације за људска права. NED добија новац од америчког Конгреса и USAID-a.

Кад се ради о деловању Отпора 2000. године, NED и амерички амбасадор у Београду Ричард Мајлс одабрали су и обучили групу од неколико десетина студената, предвођених Срђом Поповићем. Обука је рађена према уџбенику покојног Џина Шарпа коју је објавио његов Институт Алберт Ајнштајн под насловом „Од диктатуре до демократије“, преведеној и на српски језик. У осврту на дешавања у Србији, Вашингтон пост је написао: „Саветници које су финансирале САД имали су кључну улогу иза кулиса у готово сваком аспекту опозиционог деловања: од анкетирања и обучавања хиљада опозиционих активиста, до помагања при организацији витално важног паралелног бројања гласова. Амерички порески обвезници платили су 5.000 канти спреја у боји којим су студентски активисти писали антимилошевићевске графите по зидовима широм Србије“.

Обучени тимови активиста били су размештани на протестима како би заузимали градске четврти уз помоћ екрана са обавештајним подацима који су им омогућавали да у реалном времену имају преглед околине. Групе омладинаца кренуле би ка циљаним раскрсницама, константно комуницирајући преко мобилних телефона, успевајући да на тај начин надвладају полицију. Америчка влада потрошила је око 41 милион долара на ову операцију. Студентске групе су тајно обучаване да примењују технике из Шарповог уџбеника, односно да организују протесте којима се подрива ауторитет полиције и којима се органи реда пред младим демонстрантима приказују као трапави и неспособни. Њих су закулисно наводили професионалци из CIA и америчког Стејт департмента.

Модел отпорашке обојене револуције потом је усавршен и примењен 2004. у форми украјинске Наранџасте револуције, са све шаловима одређене боје и логотипа, као и 2003. у грузијској Револуцији ружа. После је државна секретарка Хилари Клинтон употребила исту матрицу да покрене Арапско пролеће. У свим тим био је умешан NED, као и друге НВО, укључујући Сорошеве фондације.

Након што је победио Милошевића, Поповић је успоставио светски регрутни центар за обојене револуције – CANVAS, неку врсту профитне консултантске фирме за извођење револуција, а био је лично присутан и у Њујорку током акције „Окупирајмо Волстрит“, када је сарађивао са Антифом. Извештаји казују да је и ту био присутан Сорошев новац.

АНТИФА И BLM
Протести, нереди, насилне и ненасилне акције које се одвијају у Америци од 25. маја, укључујући и напад на капију Беле куће, почињу да добијају смисао ако проучимо CIA уџбеник за обојене револуције.

Ефекат који су протести остварили не би био могућ да није мреже локалних и државних политичких званичника унутар Демократске странке, који пружају подршку демонстрантима, до мере да је демократски градоначелник Сијетла наредио полицији да напусти неколико блокова у срцу града и допусти да их демонстранти окупирају.

Последњих година, Демократску странку широм Сједињених Држава у великој мери су тихо преотели кандидати које можемо назвати радикалним левичарима. Често побеђују уз активну подршку организација попут Демократских социјалиста Америке или Социјалистичких организација пута слободе (Freedom Road Socialist Organizations). У америчком Представничком дому, гласна четвртина нових представника окупљених око Александрије Окасио-Кортез, Рашиде Талиб и представнице из Минеаполиса Илхан Омар сачињена је у целости од чланова блиских Демократским социјалистима Америке. Очигледно је да без помоћи локалних званичника демократа у кључним градовима улични протести организација „Црни животи су важни“ и Антифа не би остварили тако драматичан ефекат.

Да бисмо боље схватили колико је озбиљан актуелни протестни покрет морамо да проучимо ко упумпава милионе ка BLM (Black lives matter – Животи црнаца су важни). Антифа је тежа за анализу захваљујући њеној експлицитно анонимној организационој форми. Међутим, њихови интернет приручници отворено препоручују локалним Антифа ћелијама да се придруже редовима BLM.

ПРАТЕЋИ ТРАГ НОВЦА
BLM је настао 2013. када су тројица пријатеља-активиста осмислили ознаку #BlackLivesMatter како би протестовали против убиства ненаоружаног црног тинејџера Трејвона Мартина од стране белог хиспано чувара Џорџа Цимермана. Алиша Гарца, Патрис Кулорс и Опал Томети су били финансирани од стране челних група повезаних са нечим што се зове Социјалистичка организација пута слободе. То је једна од четири највеће радикално леве организације у Сједињеним Државама, формирана из рушевина Новог комунистичког покрета који се распао 1980-их.

Дана 12. јуна 2020. године вебсајт Социјалистичке организације слободног пута (FRSO) саопштава: „Сада је тренутак да се придружите револуционарној организацији! Прикључите се Социјалистичкој организацији пута слободе… Ако сте протеклих недеља били на улицама, вероватно сте размишљали о разлици између промена које овај систем може да понуди и промена које су овој земљи заиста потребне. Капитализам је пропали систем који се храни експлоатацијом, неједнакошћу и репресијом. Реакционарна и расистичка Трампова админситрација учинила је пандемију још гором. Економска криза коју очекујемо најгора је од 1930-их. Монополски капитализам је умирући систем и морамо да помогнемо да буде докрајчен. Управо то је оно за шта се залаже Социјалистичка организација пута слободе и на чему ради“.

Укратко, протести поводом наводног полицијског убиства црнца у Минесоти сада се користе као позив на револуцију против капитализма. FRSO је кишобран за десетине аморфних група, укључујући и „Црни животи су важни“, односно BLM. Оно што је интересантно поводом самопрокламованих марксистичко-лењинистичких корена Социјалистичке организације пута слободе није толико њихова лева политика, него то што се њихово руководство финансира од стране групе добростојећих и од пореза изузетих фондација.

Алиша Гарца из BLM такође је члан управних или извршних одбора пет различитих група из Пута слободе, и то (2011) председавајућа одбора Права на градски савез, чланица одбора Школе јединства и ослобођења (School of Unity and Liberation – SOUL), као и Људи организованих за освајање радничких права (People Organized to Win Employment Rights – POWER) и Напред заједно. Коначно, она је и директор за специјалне пројекте при Националној алијанси радника кућне послуге (National Domestic Workers Alliance).

Организација Право на градски савез добила је 6,5 милиона долара између 2011. и 2014. године од низа веома етаблираних фондација изузетих од пореза, укључујући Фондацију Форд (1.9 милиона долара), као и оба Сорошева неопорезована ентитета – Фондације отвореног друштва и Фондације за промоцију отвореног друштва, и то у износу од 1,3 милиона долара. Ту су и Келог фондација везана за корн флејкс у износу од 250.000 долара, као и, помало чудно, Фондација Бен и Џери (која се бави производњом и продајом сладоледа) у износу од 30.000 долара.

Гарца је такође добила позамашну своту фондацијског новца као извршна директорка једне од челних група FRSO, раније поменутог POWER, где је седео бивши Обамин „цар зелених послова“ Вен Џонс – самопрокламовани „комуниста“ и „мангупски црни националиста“, који сада ради за CNN. Алиша Гарца такође је председавала Правом на градски савез, што је мрежа активистичких група које се противе урбаној џентрификацији. Тај фронт је од 2009. године добио 1.3 милиона долара од Фондације Форд, као и 600.000 долара од Сорошевих фондација и (опет) Бена и Џерија (50.000 долара). А Гарцин SOUL, који тврди да је 2014. обучио 712 „организатора“, у исто време када је учествовала у оснивању групе „Црни животи су важни“ добио је 210.000 долара од Рокфелер фондације, и још 255.000 долара од Фондације Хајнц (баве се производњом и продајом кечапа и повезани су са породицом бившег америчког државног секретара Џона Керија). А са Напред заједно из редова FRSO, Гарца је седела у одбору „мултирасне организације која сарађује са лидерима малих заједница и организација у намери да се трансформишу култура и политика, ради катализовања друштвене промене“. Године 2014, званично је добио четири милиона долара прихода, а од 2012. до 2014. организација је добила укупно 2.9 милиона долара од Фондације Форд (655.000 долара) и других водећих фондација.

Једна од оснивачица BLM родом из Нигерије, Опал Томети, такође потиче из мреже FRSO. Томети је председавала FRSO-овом Црном алијансом за праведну имиграцију. Интересантно је што је ова организација са особљем од свега двоје људи добила новац од великих фондација попут Келог фондације (75.000 долара) и Сорошевих фондација (100.000 долара) и поново од Бена и Џерија (10.000 долара). Томети је 2014. године добила 60.000 долара за управљање том групацијом.

Социјалистичка организација слободног пута, која сада отворено позива на револуцију против капитализма након убиства Џорџа Флојда, има још једно крило под називом Пројекат напредовања, који себе описује као „мултирасну организацију грађанских права нове генерације“. Управљачки одбор ове организације укључује бившег Обаминог директора за односе са мањинским заједницама при Министарству просвете и бившег асистента државног тужиоца за грађанска права при администрацији Била Клинтона. FRSO-ов Пројекат напредовања добио је 2013. године милионе долара од водећих неопорезованих америчких фондација, Форд (8.5 милиона долара), Келог (3 милиона), Хјулет фондације (2.5 милиона долара), Рокфелер фондације (2.5 милиона долара) и Сорошевих фондација (8.6 милиона долара).

ВЕЛИКИ НОВАЦ И ActBlue
До 2016. – године председничких избора у којој се Хилари Клинтон надметала са Доналдом Трампом – „Црни животи су важни“ узнапредовала је до нивоа добро организоване мреже. Те године су Фондација Форд и Бореалис филантропија најавили формирање Фонда за црначки покрет (Black-Led Movement Fund – BLMF). То је „шестогодишња донаторска кампања са циљем прибављања 100 милиона долара за коалицију Покрета за црне животе у којој BLM има централну улогу. До тог момента Сорошеве фондације су већ дале неких 33 милиона долара грантова покрету „Црни животи су важни“. То је озбиљан фондацијски новац.

BLMF истиче да је створен од стране водећих фондација, које поред Форда укључују и Келог фондацију и Сорошеве фондације за отворено друштво. Овако описују своју улогу: „BLMF обезбеђује грантове, просторне ресурсе и некретнине, као и техничку подршку организацијама које раде на унапређењу лидерства и визија младих, црначких, квир, феминистичких и имигрантских лидера који обликују и воде националну дебату о криминализацији, полицији и раси у Америци“.

Покрет за коалицију црних живота (M4BL), у коју спада и „Црни животи су важни“, већ је 2016. године позивао на „кресање буџета полицијских управа, расно базиране репарације, бирачка права за илегалне имигранте, напуштање фосилних горива, окончање приватног образовања и чартер школа, национални основни доходак и бесплатан колеџ за црнце“.

Упадљиво је да када кликнемо на вебсајт М4BL, испод дугмета „донирај“ сазнајемо да донације иду нечему што се назива ActBlue Charities. ActBlue олакшава реализацију донација „демократама и прогресивцима“. До 21. маја ове године ActBlue дао је 119 милиона долара кампањи Џоа Бајдена.

ве ово се односи на период пре 25. маја и масовних протеста покрета Црни животи су важни широм света. Већ сада водеће корпорације попут Епла, Дизнија, Најкија и стотина других упумпавају непријављене милионе долара у ActBlue, са намером да буду прослеђени групи „Црни животи су важни“. То је новац којим се суштински финансира евентуална победа демократског кандидата Бајдена на председничким изборима. Можда је управо то прави разлог зашто је Бајденова кампања тако уверена у подршку црних бирача.

Из овог приказа улоге пребогатих фондација у протестима покрета попут „Црни животи су важни“ јасно је да постоји далеко сложенија агенда иза протеста којима се дестабилизују градови широм Америке. Улога неопорезованих фондација везаних за водеће индустријске и финансијске компаније, попут Рокфелерове, Фордове, Келогијеве, Хјулетове и Сорошеве, говори да постоји много дубљи и злокобнији план него што се на први поглед може закључити из актуелних нереда и спонтаних излива беса.

 

Вилијам Енгдал је консултант за стратешке ризике и предавач, дипломирани је политиколог Принстон универзитета и аутор бестселера о нафти и геополитици.