ВИЛИЈАМ ЕНГДАЛ: Бајденов план за подривање Русије

ИСКРА на Фејсбуку

Џо Бајден (Фото: Sputnik/ AFP 2020 / Jim Watson)

Бајденова администрација је од првог дана ставила до знања да ће усвојити непријатељску и агресивну политику против Руске Федерације. Резон иза овог става нема везе ни са било каквим потезом који је Путинова Русија предузела или пропустила да предузме против Запада. Нема никакве везе ни са апсурдним оптужбама да је Путин наредио тровање проамеричког дисидента Алексеја Наваљног ултра-смртоносним нервним агенсом новичок. Ради се о далеко дубљој агенди глобалистичких сила. А та агенда је оно што се сада намеће.

Бајденов одабир кадрова много открива. Његови главни спољнополитички сарадници – Ентони Блинкен као државни секретар и Викторија Нуланд као државни подсекретар за политичка питања; Бил Барнс као директор CIA, Џејк Саливан као саветник за националну безбедност, Аврил Хејнс као директорка националних обавештајних служби – потичу из администрације Обама-Бајден и тесно су међусобно сарађивали. Осим тога, сви они третирају Русију, а не Кину, као главну безбедносну претњу светској хегемонији Сједињених Држава.

Цо Бајден је ово често истицао као кандидат. Његове кадровске одлуке у домену спољне политике показују да ће фокус Бајденове администрације, без обзира на његово здравље, бити премештен са кинеске на руску претњу. Бајденов шеф CIA, Бил Барнс, бивши је амбасадор у Москви, а био је и заменик државног секретара током Обаминог државног удара у Украјини 2014. године. Важно је истаћи да када је Барнс напустио државу новембра 2014, наследио га је Ентони Блинкен, садашњи државни секретар. Блинкен је наводно формулисао одговор америчког Стејт департмента на руску анексију Крима.

Нуландова је кључ

Сви Бајденови кандидати су униформно сложни у оптуживању Путинове Русије за све од мешања у америчке изборе 2016. године до недавног „SolarWinds“ хакерског напада на мрежу америчке владе, као и за сваку другу тврдњу против Русије изречену последњих година, без обзира на то да ли је доказана или не.

Ако, међутим, покушавамо да утврдимо шта нова Бајденова администрација и америчке обавештајне службе спремају против Путина и Русије, најбољи индикатор је истакнута улога дата Викторији Нуланд – особи која је, заједно са тадашњим потпредседником Џоом Бајденом, водила политичку страну америчког државног удара у Украјини 2013/14. Постала је озлоглашена због прислушкиваног телефонског разговора са америчким амбасадором у Кијеву током мајданских протеста из 2013/14, у којем је амбасадору Џефрију Пјату поводом одабира ЕУ за нови украјински режим рекла „Је*еш ЕУ“. Њен супруг, Роберт Кејген, је ноторни вашингтонски неокон.

По напуштању државне функције услед Трампове победе на изборима 2016. године, Нуландова је постала виши саветник при Олбрајт-Стоунбриџ групи којом председава бивша Клинтонова државна секретарка Медлин Олбрајт, која такође председава и једном од филијала Националне задужбине за демократију (National Endowment for Democracy – NED), односно Националним демократским институтом. Нуландова је такође ушла и у управни одбор NED-a након 2016, одржавајући тесан контакт са NED-овским операцијама свргавања режима. Она је експерт за Русију, течно говори руски и специјалиста је за смене режима.

Као помоћник Обаминог државног секретара за евроазијске и европске послове, Нуландова је 2013. године сарађивала са потпредседником Џоом Бајденом да у проамеричком и антируском државном удару у Украјини на власт доведе Арсенија Јацењука. Месецима је подстицала демонстрације против режима изабраног председника Украјине Виктора Јануковича како би наметнула његово рушење након што се одлучио за придруживање руској Евроазијској економској унији. Оснивач приватне обавештајне групе Стратфор Џорџ Фридман изјавио је 2014. године, у интервјуу датом одмах по фебруарском државном удару у Кијеву, како је то „најфлагрантнији пуч у америчкој историји“.

Нове иницијативе

У великом чланку објављеном августа прошле године у Форин аферсу – часопису њујоршког Савета за спољне односе (Council on Foreign Relations – CFR), Нуландова наговештава шта ће бити највероватнија америчка стратегија за подривање Русије у месецима који долазе. Она се жали како постоји „озлојеђеност према стању америчко-руских односа, док су Американци изгубили самопоуздање поводом сопствене способности да промене ситуацију“.

Другим речима, њен циљ је „промена ситуације“ у вези са Путином. Она ниже оптужнице на рачун Русије у протеклих 12 година: „Русија је прекршила споразуме о контроли наоружања, разместила нова, дестабилизујућа оружја, запретила суверенитету Грузије, преотела Крим и добар део Донбаса, те подржавала деспоте у Либији, Сирији и Венецуели. Прибегавала је сајбер-оружју против страних банака, електричних мрежа и владиних система, мешала се у иностране демократске изборе и ликвидирала своје непријатеље на европском тлу“.

У наставку она наводи како узастопне америчке економске санкције против одабраних руских банака и компанија, као и против Путинових помагача, нису постигле много у контексту промене руске политике, при чему тврди да су „америчке и савезничке санкције, иако првобитно болне, постале бушне и импотентне прекомерном употребом, па више не импресионирају Кремљ“.

Али Нуландова сматра да је Путинова Русија данас рањивија него што је била икада пре у протеклих 20 година: „Главно што би морало да забрињава руског председника јесте расположење унутар Русије. Упркос Путиновим тврдорукашким потезима у иностранству, 20 година неуспеха да се инвестира у модернизацију Русије могло би да га сада стигне. Године 2019, раст руског БДП-а износио је анемичних 1,3 одсто. Ове године, пандемија коронавируса и слободни пад цена нафте могао би да резултује значајном економском контракцијом… Руски путеви, пруге, школе и болнице се распадају. Њени грађани су постали бунтовни пошто се обећана улагања у инфраструктуру никако не дешавају, а порези и старосна граница за пензију расту. Корупција и даље буја, а руска куповна моћ и даље опада“.

У свом чланку за CFR, Нуландова предлаже употребу „Фејсбука, Јутјуба и других дигиталних платформи… нема разлога да Вашингтон и његови савезници не буду спремнији да сервирају Путину његову сопствену чорбу унутар Русије, негирајући на исти начин умешаност“. Како даље наводи, пошто Руси нашироко користе интернет који је углавном отворен, „упркос великом Путиновом труду, данашња Русија је пропуснија. Млади Руси су много склонији конзумирању информација и вести преко интернета уместо преко државне телевизије и штампе. Вашингтон би требало да им се обрати тамо где се они налазе: на друштвеним мрежама Однокласники и ВКонтакте, Фејсбуку, Телеграму и Јутјубу, као и многим новим рускојезичним дигиталним платформама које израњају“.

Фактор Наваљни

Отприлике у време када је Нуландова предала свој јулско-августовски чланак за Форин аферс, вечити Путинов противник Алексеј Наваљни био је у Берлину, тобоже опорављајући се од онога за шта тврди да је био покушај Путинових служби да га убију високо токсичним нервним агенсом новичоком. Наваљни – опозициона фигура са америчким образовањем стицаним на Јејлу од 2010. године, са већ преко десет година настојања да оствари снажну бирачку подршку – регистрован је као прималац новца од Националне задужбине за демократију, коју је сам оснивач деведесетих описао као ентитет који „ради оно што је CIA некада радила, само приватно“. Године 2018, према америчком NPR-у, Наваљни је имао преко шест милиона Јутјуб гледалаца и преко два милиона пратилаца на Твитеру. Колико њих чине ботови које плаћа америчка обавештајна служба није познато. Сада, пет месеци након егзила у Берлин, Наваљни се храбро враћа, знајући да га вероватно чека затвор због ранијих оптужби. Очигледно да се ради о чистој рачуници његових западних спонзора.

Америчка државна невладина организација за смене режима обојеним револуцијама – NED – у чланку објављеном 25. јануара понавља позив Нуландове на дестабилизацију Путина путем друштвених мрежа. Пишући о хапшењу Наваљног у Москви свега три дана пре Бајденове инаугурације, NED тврди да је „стварањем модела герилског политичког ратовања у дигиталном добу Наваљни показао потпуни недостатак маштовитости режима и његову неспособност…“ Додају да је „Путин ухваћен у кваку-22 (енгл. „Catch-22“ – популарни назив за парадоксалну ситуацију из које појединац не може да побегне услед контрадикторних правила или ограничења, названа по истоименом роману Џозефа Хелера, прим. прев.): Уколико Путин убије Наваљног то би могло да привуче још већу пажњу на проблем и појача немире. Уколико Путин допусти Наваљном да живи, онда ће Наваљни остати фокус отпора, било да је у затвору или не. Наваљни је углавном успео да изманеврише Путина на сваком ћошку од свог тровања. Све то постаје помало понижавајуће за њега (Путина, прим. прев.)“.

Од његовог наводног неуспелог тровања на руском Далеком истоку у августу, Наваљном је руска власт дозволила да одлети у Берлин на лечење, што је прилично чудно уколико су Путин и руске службе заиста желели да буде мртав. Оно што се одвијало у наредних пет месеци током егзила указује да су повратак Наваљног професионално припремили неименовани западни обавештајни специјалисти за смене режима. Кремљ тврди да има обавештајне податке који показују како су Наваљног током егзила директно туторисали CIA експерти.

На дан хапшења Наваљног у Москви 17. јануара, његова антикорупциона НВО објавила је софистиковани Јутјуб документарац, у којем се приказује огромна палата на обалама Црног мора која наводно припада Путину, и то снимљена дроном, што је озбиљан подухват. У том клипу Наваљни позива Русе у марш на „Путинову палату“ од милијарду долара, како би протестовали против корупције.

Наваљном, ког очигледно подржавају софистиковани амерички специјалисти за информационо ратоводство и групе попут NED-а, вероватно је речено да изгради покрет којим би се супротставио кандидатима Уједињене Русије на септембарским изборима за Думу, на којима Путин не учествује. Чак му је дата и нова тактика, коју он назива „стратегијом паметног гласања“ – што је бренд NED-a.

Стивен Сестанович, експерт за Русију њујоршког Савета за спољне односе и бивши члан управног одбора NED-a, предложио је потенцијални план игре новог Бајденовог тима. Дана 25. јануара, Сестанович је на блогу CFR-a написао: „Путинов режим остаје јак, али општенационални протести у знак подршке Алексеју Наваљном представљају најозбиљнији изазов до сада. Опозициони лидер Алексеј Наваљни показује политичку креативност и тактичку вештину са којом се Путин раније није суочио. Уколико се протести наставе, могли би да открију пукотине у његовом вишедеценијском режиму владавине“.

Ово је објављено два дана након што су широм Русије отпочели протести са захтевом за пуштање Наваљног из затвoра. „Смелом одлуком да се врати у Москву и објављивањем масовно гледаног видеа који експонира корумпираност режима, Наваљни се доказао као способна и маштовита политичка фигура – чак и у затвору он је можда најтежи противник са којим се Путин суочио“, написао је. „Стратешка софистикованост тима Наваљног истакнута је објављивањем снимка, а пре тога и експонирањем припадника Федералне службе безбедности (ФСБ) који су га отровали прошлог лета“.

Одлука Бајденовог тима да бившег амбасадора у Москви постави на чело CIA, а Викторију Нуланд на трећу позицију у Стејт департменту, заједно са осталим кадровским одлукама у обавештајној заједници, јасно указује да ће дестабилизација Русије бити главни фокус Вашингтона у будућности. NED истиче: Хапшење Наваљног три дана пре Бајденове инаугурације је према мишљењу бившег америчког амбасадора у Русији Макјла Мекфула прва Бајденова спољнополитичка криза. Шта год да је стајало у његовим транзиционим документима, ово је сада прва тачка дневног реда“.

Разлог томе, међутим, није домаћа корупција Путиновог ужег круга, била она стварна или измишљена. Бајдена то не интересује. Ради се о самом постојању Русије под Путином као независне, суверене државе која покушава да брани свој национални идентитет, било војним путем, било традиционалном конзервативном руском културом. Још од америчке NED-овске дестабилизације Совјетског Савеза 1990. године током Бушове администрације, политика НАТО и утицајних финансијских кругова који стоје иза НАТО-а била је да Русију разбију на много делова, односно да демонтирају државу опљачкају све што преостане од њених огромних природних ресурса. Глобалистички „Велики ресет“ не предвиђа простор за независне националне државе попут Русије – то је порука коју нови Бајденов тим очигледно жели да пошаље.

 

Вилијам Енгдал је консултант за стратешке ризике и предавач, дипломирани је политиколог Принстон универзитета и аутор бестселера о нафти и геополитици.

 

Превео Владан Мирковић/Нови Стандард

standard.rs, New Eastern Outlook

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.