ВЕЛИША КАДИЋ: Ћерање ћирилице

У Црној Гори је дошло коротно време где једино покојници имају право на ћирилицу! Након насиља над науком, српским језиком, његовим именом и скупштином, језичком истином, историјским континуитетом и наслеђем, стигло се до дна. Ћирилици су ових дана пресудили на Одбору за просвету представници режима одбијајући предлог групе опозиционих посланика да се усвоји закон о заштити тог писма. Са вртањем државе 2006. загрмело је у српски језик и ћирилицу. Новоформирани црногорски промовисан је као службени (државни) језик, а српски, хрватски, бошњачки као језици у службеној употреби. Црна Гора је тако постала јединствена држава у свету у којој службени језик није у службеној употреби, а језици у службеној употреби нису службени!

Сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, путокази, државни обрасци, рачуни за струју, комуналије исписани су латиницом. И комуникација државе и грађана одвија се на латиници. Лепо је приметио професор Веселин Матовић да је латиница постала „латиногорица“! Јер је овде писмо постало национална, језичка, политичка, идеолошка, па и естетска детерминанта. Српским језиком и ћирилицом писани су многи стари споменици на простору данашње Црне Горе, почев од Немањића, преко Балшића, Црнојевића, Петровића. Ту је и Његош коме режим хоће да „узме језик“!

Ћерање ћирилице пада у часу офанзиве власти према НАТО и ЕУ, када се „заборавља“ да Европа којој стреме прихвата ћирилицу. Постоји земља Бугарска која је чланица Европске уније, као и Македонија која такође жели да буде део тог друштва. Обе имају државно писмо ћирилицу, и то Бриселу не смета. У Црној Гори је друга прича.

Тагови: Велиша Кадић, Ћирилица, Црна Гора