Српска деца уче из атласа у ком је Србија приказана без Косова и Метохије. Само поједини медији усудили су се да објаве ову вест и дигну глас против скандалозне појаве за коју не желим и нећу да верујем да је била продукт штампарске грешке, док остали ћуте да се не би замерили ономе који све види, све зна и који се наводно за све пита. Јасно је као дан да се на веома лукав начин спроводи финализација отимања колевке српске државе, али да би тај план успешно био спроведен у дело без бојазни да би га неке нове генерације могле довести у питање, страни центри моћи су дошли на идеју да процес измене свести почну од најмлађих Срба.
Окупација. Издаја. Шок. Ужас. Сатанизација. Огорченост. Све су то речи које су љути и немоћни Срби исписивали на друштевним мрежама коментаришући појаву атласа за децу у којем је Косово приказано као независна земља.
Ово није први пут да српска учила буду штампана са овако срамном мапом Србије. Пре осам година објављена је радна свеска из географије за шести разред у којој се на 56. и 57. страници налази карта региона на којој је Косово одвојено од Србије. Процес измене свести код српске деце спроводи се у континуитету па је тако у уџбенику за други разред гиманзије на деведесет и четвртој страници представљена мапа српске државе али без јужне покрајине. Јавност је шокирана и бесна, а родитељи постављају питања како је могуће да се овакви пропусти дешавају и то веома често. Самим тим што ово није први пут да се деси овакав скандал, јасно нам је да се плански спроводи наметање изучавања програма и усвајање градива које ниједан частан Србин не може да прихвати, а које нам сервирају управо они који не поштују територијални интегритет Републике Србије. Српски народ је толико намучен, обесправљен, гладан, осиромашен и летаргичан да му је појава овог понижења деловала као додавање соли на рану.
Многи се питају како је могуће да се и поред бројних контролора који су дужни да воде рачуна о садржају учила за децу, овакве ствари дешавају. Како је могуће да баш нико није приметио да је карта Србије неисправна и спорна и да као таква не сме да доспе у руке наше деце? Како је могуће да се годинама дешава исти проблем и то искључиво и само када је реч о мапи Србије? Како се тим срамним уредницима није омакло да прикажу Републику Српску као независну државу? Много је питања на које нам нико неће понудити одговоре јер је јасно да за све ово постоји налог и да се ама баш ништа не дешава случајно. Подметањем уџбеника у којима је Србија представљена умањена за 18 % привремено окупиране територије, огољава план моћника да једном за сва времена из срца и душе српског народа уклоне свето Косово и Метохију. Сетите се само 2012. године и захтева које је Немачка поставила Србији у процесу придруживања Европској Унији. Један од седам постављених услова је и промена свести код српског народа који подразумева да се Србија поздрави са прошлошћу и да прихвати реалност на терену. Та реалност подразумева мирење са чињеницом да су нам отели јужну покрајину и прихватање наређења да се са Косовом потпише правно обавезујући документ којим би заувек била стављена тачка на независност Косова и Метохије. Сви захтеви су обелодањени још пре четири године и тајни више нема. Српском руководству је јасно саопштено да Србија не може посатати члан ЕУ док не избаци Косово из преамбуле Устава и док не промени свест Србима на северу Косова који треба да се интегришу у систем лажне државе. И упркос том сазнању актуелна власт и даље тврди да Европска Унија нема алтернативу.
Па шта ће Србима ЕУ која се наочиглед свих нас распада и којој нико не гарантује опстанак у јеку велике мигрантске кризе, експанзије тероризма и неслагања по многим кључним питањима. Зашто нас укрцавају на брод који тоне? Због чега нас гурају да будемо део творевине која не признаје целовитост српске државе? Шта Србија има да тражи у ЕУ која је увела санкције Русији – нашем највећем пријатељу и заштитнику? Да ли треба да будемо део уније која мрзи све што је руско и православно? Јесмо ли свесни да ће ускоро поново почети притисци да уведемо санкције Руској Федерацији и тако ускладимо спољну политику са политиком ЕУ? Веома је важно да знате да ће од Србије бити тражено и да раскине изузетно важан споразум о слободној трговини са Русијом јер он није у складу са прописима ЕУ! Да ли смо сви колективно толико зомбирани па да прећутимо и подметачину у образовном систему у којем српску децу трују мапама на којима нема срца Србије?
Јасно нам је да као непоколебљив и јуначки народ са трагичном и славном историјом сметамо окупатору који никако не успева да нас истреби и стави под своју шапу земљу која се кроз векове бранила од зликоваца који су желели да униште сваки траг нашег постојања. Цикличност историје је нешто чему сведочимо у данашње време када нас затрпавају бројним ултиматумима. 23 јула 1914. године, месец дана после сарајевског атентана Аустроугарска је Србији упутила ултиматум у којем се између осталих налази и тачка под редним бројем три, а у којој пише да Србија из јавног образовања мора уклонити све што би могло да служи или служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске. Примећујемо директну повезаност истоименог ултиматума са оном тачком која се налази на списку немачких захтева који су Србији испоручени, а која се тиче промене свести код Срба и напуштање старих образаца понашања. А како се најлакше може променити свест једног народа него кроз образовни систем путем ког се деца од малих ногу бомбардују лажима и фалсификованом историјом коју су писали наши највећи непријатељи. Циљ је да генерације које долазе прихвате нову карту своје отаџбине на којој нема Космета као кључне територије без које би странице наше историје биле празне. Налогодавци ове срамне подметачине кренули су у реализацију свог одвратног плана сматрајући да ће успавани Срби олако прогутати сервирани отров са којим уназад скоро непуну деценију трују нашу омладину. Вођени чувеном изреком да хиљаду пута изговорена лаж постаје истина, решили су да српским ђацима дају прилику да науче да је Косово заувек изгубљено.
Када већ пишем о мењању свести, сетих се и да је Вучић својевремено говорио о потреби да се промени свест код српског народа.
„Највећи проблем није хоћемо ли имати пара или не, хоћемо ли моћи да се изборимо са корупцијом и криминалом, ма колико то било тешко – хоћемо. Наш највећи проблем је како Србе да променимо, како да мењамо сопствену свест, како да имамо другачији приступ животним проблемима“, рекао је Александар Вучић.
Да „промена свести“ као средство у поробљавању народа није ништа ново сведочи и анализа Алена Далса, директора ЦИА средином прошлог века.
„Словене ратом не можеш да победиш. Ми ћемо им дати лажне идеале и они ће сами себе да униште. И мали број, веома мали број људи ће схватити о чему се ради. Али, такве ћемо људе ставити у беспомоћан положај, исмевати се са њима, оклеветати их и прогласити их отпадницима друштва. Ми ћемо рушити духовне вредности, вулгаризовати и уништавати основе народне моралности. На такав начин ћемо расклимати покољење за покољењем…“
У једној од седам тачака немачког ултиматума наводи се да би Београд „требало да утиче на промену свести Срба на северу покрајине како би схватили да су им Еулекс и Кфор пријатељи“.
Тај папир који је у септембру 2012. Београду доставио сарадник Ангеле Меркел Андреас Шокенхоф, заправо је био само прецизније срочен списак захтева Берлина о којима је претходно говорила и сама Меркелова приликом посете Србији 2011. (1)
И док српска јавност и родитељи деце која уче из спорних уџбеника да Косово није Србија, чекају да одговорни буду кажњени за овај и друге пропусте у образовном сектору, из Рашке области тачније Новог Пазара стиже вест да је и званично протеран Свети Сава из школе која је захваљујући донацији од седам милиона евра добила ново име и то по председнику Уједињених Арапских Емирата. Од сада ће на табли уместо ОШ „Растко Немањић Сава“ писати ОШ „Калифа Бин Зајед Ал Нахјан“, а дечји вртић добио је име „Абу Даби“.
Отеше нам Косово, протераше Светог Саву из школа,потиснуше ћирилицу, наметнуше нетачну историју, уче нам децу да су шиптари староседеоци на Балкану, промовишу нам истополне бракове, руше традиционалну породицу, дозволише НАТО војсци да несметано вршља по Србији, укинуше нам војску, поставише границе и терминале ка Косову, условљавају, прете и кажњавају. А ми жваћемо и гутамо. Докле? До неког новог српског устанка.
Велимир Ремић, главни и одговорни уредник руско-српске информатине агенције „Газета“ и сарадник српске редакције московског Фонда стратешке културе
Тагови: Косово и Метохија, Медији