Велика освета глобалне већине: Русију није могуће изоловати

Након што већ нису умели, или напросто нису ни могли да Русију поразе војно а уз то и економски, представницима колективног (НАТО) Запада преостала је и пука формалност да пред читавим остатком света доживе и дипломатски пораз. Добру прилику за то, коју нису пропустили, имали су од 1. до 3. марта у Анталији на Дипломатском форуму.

Турска, чланица НАТО-а, угостила је том приликом шефа дипломатије Руске Федерације Сергеја Лаврова. Лавров се, поврх тога, у Анталији званично састао и са министром иностраних послова још једне НАТО чланице, Словачке, Јурајем Бланаром – уз њих и са председником Републике Српске Милорадом Додиком и министром спољних послова Србије Ивицом Дачићем, уз бројне друге сусрете на скупу који окупља преко 3.000 учесника – а све то пред очима представника НАТО-а на Дипломатском форуму у Анталији, Американца Скота Бреја, помоћника генералног секретара за безбедност и обавештајне послове.

Топла добродошлица у Анталији
Америка се, штавише, није ни усудила да јавно затражи од своје НАТО партнерке Турске да не угости Лаврова; јасно је какав би одговор добила а понижење би притом било још и веће… Те ће скуп у Анталији представљати и одличан преседан и употребљив изговор за све који убудуће буду хтели да угосте Русе а Американци то пожеле да спрече.

Такву ситуацију, које су свесни сви који су били у Анталији, Лавров је искористио како би суптилно скренуо пажњу на тријумф своје земље у односу на покушаје Америке да је изолује од свих осталих – тако што се јавно захвалио „турским колегама на њиховој гостољубивости и топлој добродошлици” на „веома репрезентативној конференцији, с учесницима из више од стотину држава” – да би се затим осврнуо и на суштину разлога због којих је упркос настојањима колективног Запада он био ту, у Анталији, уместо изолован од остатка света.

Мултиполарност је реалност
„Колективни Запад”, указао је Лавров, „користи садашњу међународну ситуацију да намеће своја правила, на којима верује да светски поредак мора да буде заснован… Та правила само представљају жељу западних земаља да наставе са својим неоколонијалистичким понашањем и да живе на рачун других… Верујемо да глобална већина, која увећава свој значај на све начине, као што су глобална економија и политика, разуме да је неопходан повратак коренима и принципима Уједињених нација (…) које Запад не само да једноставно игнорише, већ их и флагрантно крши… Они који су до скоро имали одлучујућу тежину у светској економији и технолошком развоју одлучили су да им је потребно да манипулишу међународним правом како би сачували своју доминацију која нестаје… Мултиполарност је данас реалност. И то не ради изазивања Запада, већ је то природан процес настао услед економског напретка… Наше западне колеге морају да напусте колонијално размишљање, да престану да живе на рачун других, и да се суздрже од арогантног и суштински расистичког приступа међународним односима”, напоменуо је Лавров.

И, на питање где ће бити Русија кроз 10 година као резултат овакве спољне политике, одговорио је самоуверено: „У центру света, наравно.”
Савези који поткопавају Запад
Ово стога што су све то поруке које се јако добро разумеју, и радо прихватају, у највећем делу глобалног Југа, то јест свуда изван колективног Запада – то је она глобална већина коју спомиње Лавров.
И то се све више, и са све више узнемирености, примећује и на Западу.

Па је тако Фиона Хил, некадашња функционерка у Савету за националну безбедност САД која не може да се осумњичи за претеране симпатије према било коме осим сопствене (дубоке) државе, чак била присиљена да примети: „Зашто су уопште они ’остатак’ света? Они јесу свет, представљају 6,5 милијарди људи. Наша терминологија смрди на колонијализам”.

Карактеристично, и „Вашингтон пост” је недавно детектовао како „Русија показује самопоузданост док ствара савезе који поткопавају Запад” – „Кремљ је почео да говори о себи као делу ’глобалне већине’”, скреће пажњу и „Вашингтон пост” и притом опомиње на „раст оптимизма око глобалне позиције Русије” – а све то у контексту све свеобухватније руско-кинеске сарадње у оквиру незападног света, која укључује и сарадњу у области вештачке интелигенције, „интернета ствари” и стварања новог финансијског поретка; с тим у вези, помоћник председника РФ Јуриј Ушаков ове недеље је открио и детаље у вези с новом светском финансијском архитектуром за коју је најавио да ће бити заснована на блокчејн технологији и независна од Запада, у оквиру проширеног БРИКС-а…
Док је поврх тога француски „Монд” још средином прошле године најавио и „освету глобалног Југа” који је, одбијајући да се прикључи санкцијама Русији, „постао геополитички ’континент’”… А притом, након свега што је Запад предузео против председника Русије, „многи лидери глобалног Југа казали су себи: Ако то могу да раде против Путина, једног дана ће тако и против нас”…

Зашто је глобална већина одлучила да се не сврста уз колективни Запад против Русије? Шта показују скупови попут недавног у Анталији? И шта планирају Русија и њени савезници?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку” разговарали Борислав Коркоделовић, дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу, и публициста Игор Ивановић.