ВЕЛИКА ИСТОРИЈСКА ПОДВАЛА: Демонтажа мита о богомилима у Босни и Херцеговини и стварање мита о „аутентичном бошњаштву“

„ЦРКВА БОСАНСКА“, крстјани, кудугери, богомили или бабуни, патарени и други називи за вернике у Босни представљају основу коју су историчари и лингвисти дубоко уткали у свеукупну историју те средњовековне државе.

У науци се чак сматра да питање „Цркве босанске“ представља „осовину“ историје Босне. Из тога су израстале многе књиге, студије, расправе; на томе су бројни истраживачи, код нас и у свету, стекли научна звања од магистра до академика. Све то није помогло да се у науци коначно потврди исправност било којег до сада понуђеног мишљења о „Цркви босанској“. Пометња изазвана необјективним, површним, једностраним, нетачним, па и тенденциозним тумачењима латинских, грчких и словенских извора, одвела је истраживаче на разне странпутице. Честа је појава да се поједина мишљења, која су већ давно у науци проглашена као неодржива, и данас преузимају без икакве провере зато што су допадљива, или зато што их је изнело познато име међу историчарима. Такво ширење заблуда отежава пут до истине и ништа заједничко не може да има са правим приносом науци. Охрабрење представљају они малобројни, али озбиљни научници који су такорећи цео свој радни век посветили истраживањима разних питања у вези са „Црквом босанском“, а ипак јавно признали да су неопходна нова – вишестрана истраживања, како би се дошло до чврстих, уверљивих одговора на безбројна отворена и тешко решива питања. Безизлази до којих се стизало, изазивали су сазнање и потребу да се траже нова полазишта у складу са оним што извори стварно казују, независно од вероисповести и жеље истраживача који их користе.

У СРЕДЊЕМ веку, Босна и Херцеговина биле су, осим нешто римокатолика, српске и православне земље. Ватикан је стално настојао да их покатоличи, али су се они оштро опирали томе. Када су дошли мухамеданци, један део српског живља је прешао у ислам или римокатолицизам. Али, Босна и Херцеговина су и даље биле већински православне и са свешћу о српском идентитету. Мухамеданци су углавном знали своје српско порекло, а Змај од Босне, Хусеин бег Градашчевић, своју војску водио је да „освети Косово“, борећи се против централне цариградске власти и сарађујући с Његошем.