Велика анализа Искре : Бугарска такса

Зима је календарски још далеко, али  најављено поскупљење гаса, који је главни енергент за производњу електричне енергије, покретач индустрије и главни енергент за загревање домаћинства, је ових дана довело до великог броја наслова на ову тему. Бугарска је изгласавањем накнаде од 10,07 евра /MWh за пренос руског гаса кроз своју територију извршила и директан утицај на цене овог енергента и довела у питање даље снабдева руским гасом регион југоисточне Европе.

Бугарска је 13. октобра увела акцизу од 20 лева (10 евра) за сваки мегават-час транзита руског гаса. Нова транзитна накнада износи приближно петину тренутне ТТФ основне цене гаса (48,8 евра по мегават-часу, на дан писања овог текста). Фајненшел тајмс је бугарске тарифе описао као „казнене“ које се обично намећу да би се обуздале активности противника, јер обично транзитне накнаде не прелазе неколико процената стварне цене гаса. Транзитне таксе се одређују између земаља преко којих гасовод иде. Након што се она утврди, она је таква. Парламент не одређује транзитне таксе.

Циљ нових такси, према речима премијера Бугарске Николаја Денкова није повећање цена гаса за Србију и Мађарску, већ смањење профита Гаспрома. Званични Београд и Будимпешта аргументе премијера Бугарске сматрају нетачним, јер ЕУ није увела санкције на испоруке природног гаса из Русије. Упркос свему, Русија је са 16 одсто удела и даље други највећи снабдевач Европске уније течним гасом – испред Катара, Нигерије и Алжира. Унија само из САД купује више гаса.

Увоз руског гаса у ЕУ чак је нагло порастао. У првих седам месеци ове године, око 52 одсто руског извоза ЛНГ отишло је у ЕУ, у поређењу с 49 одсто прошле године и 39 процената 2021. Највећи увозници руског ЛНГ у Европској унији су, по реду количине, Шпанија, Белгија, па Француска. Примера ради, само Кина увози више ЛНГ од Шпаније.

Ипак увођењем пореза на транзит руског гаса, правно веома проблематичном одлуком, бугарска рачуна да ће се у националну касу годишње слити додатних 1,2милијарде долара.

Одлука Бугарске Владе да уведе порез на руски гас који се испоручује преко њене територије за треће земље, отворила је неизбежно питање, да ли ће гас у Србији због тога поскупети?  Потенцијално поскупљење одразило би се негативно на нашу привреду, и буџет државе, а ако би се прелило и на домаћинства, рачуни би били увећани за око 10 одсто. Са најављеним поскупљењем од 1. новембра  од десет укупно 20 процената.

Потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали и министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто истакли су у заједничком саопштењу да је одлука Бугарске да уведе порез на руски гас, који се испоручује преко њене територије, корак усмерен против Мађарске и Србије.

Бугарска не увози гас из Русије од априла 2022. након што је одбила захтев Москве да плаћа тај енергент у рубљама два месеца након почетка руске инвазије на Украјину. Ипак, остала је транзитна земља за руски гас до Србије, Мађарске и других држава Европе. Србија и Мађарска гасоводом Турски ток преко Бугарске и даље увозе значајне количине тог енергента из Русије.

Након свих претњи и страхова, цена гаса у Европи је сада негде на нивоу двоструке цене у лето пре две године, пре рата у Украјини. Немачка је гас плаћала 230 еура за хиљаду метара кубних а данас је око 500 долара. Разлог је пре свега блага зима. Ипак, цена би могла да се промени…

Колико год да су стручњаци били сложни у процени да ће гас бити скуп, тако сада влада слога у објашњавању зашто је гас ипак тако јефтин. Важан фактор су свакако пуна европска складишта гаса, пад индустријске активности, што је великим делом ублажило осцилације на тржишту, али главни разлог је: блага зима.

Хладни станови, затворене фабрике… Али, уместо таквих сценарија, сада се виде јасни знаци опуштања на тржишту гаса. Ипак, економска криза, која подразумева цену гаса, и даље није решена.

Преокрет на тржишту гаса и нагла поскупљења, приморали су међутим енергетски интензивне индустрије, хемијску, металску и индустрија папира, да затварају фабрике или смање производњу. То је погодило нарочито Немачку, где је производња у енергетски интензивним секторима пала за готово 20 процената у односу на предратни ниво, односно у односу на период између краја 2021. и краја 2022. године.

У суштини, потребно је да се догоди три ствари да ЕУ и Европа у целини преброди зиму без несташице гаса. Дакле, ако се испуни три предуслова, онда ће снабдевање гасом да функционише.

Први предуслов био је и најјаснији показатељ колико је ситуација са снабдевањем оцењена као критична након што су руске испоруке прекинуте: Савезна агенција Немачке предложила је Немцима да уштеде чак 20 одсто своје уобичајене потрошње гаса. Према њеним подацима, потрошња је већ прошле године била 14 одсто испод просека за претходне четири године. Индустрија је уштедела 15 процената, приватна домаћинства те мала и средња предузећа 12 одсто.  У првој календарском полугодишту ове године била је 25 одсто нижа од референтне вредности за године од 2018. до 2021. Наравно, одлучујућу улогу имале су релативно ниске температуре, што је уједно и други велики предуслов и велика важност зимског времена за процес снабдевања гасом.

Трећи предуслов, почетак коришћења гаса из нових ЛНГ-терминала овог пролећа, такођер је у доброј мери испуњен.

Европска складишта гаса у ово доба године пунија него икада пре, што практично искључује могућност несташицу гаса ове зиме. Чак и ако комплетан увоз изненада стане, уз претходно наведене уштеде и смањен ниво индустријске производње, ускладиштени гас могао би да покрије потражњу за отприлике двамесеца. Нивои попуњености складишта гаса тренутно су на веома високих 90 одсто у Немачкој и 81 одсто у Европској унији и очекује се да ће остати на рекордним нивоима за ово доба године. То даје сигурност тржишту за читаву 2023. годину.

Док је физичко снабдевање гасом углавном обезбеђено, финансијска страна кризе остаје нерешена. Замена јефтиног руског гаса доноси значајне додатне трошкове за индустрију и потрошаче, који дугорочно не могу да нестану. То важи упркос значајном попуштању напетости на тржишту гаса.

Добављачи гаса и данас морају да набављају нове количине по вишеструкој цени од оне пре кризе, што се неизбежно одражава на рачунима за гас. Због тога што су уговори о снабдевању већином дугорочни, врхунци цена до крајњег купца стижу само делимично и с закашњењем од неколико месеци. Течни гас, не само због конкуренције на светском тржишту, већ и због трошкова транспорта, јесте битно скупљи од оног који је текао из Русије.

Ипак, ризици остају и Европљанима још није дозвољено да се потпуно опусте. Ако Кина настави да се економски опоравља, у наредним месецима и годинама биће јој потребно више енергената, нафте и гаса. Тада би и Европска Унија могла да изгуби много. Са једне стране, течни гас ће вероватно да поскупи због велике потражње, а осим тога, могло би и да га буде мање на светским тржиштима.

Кина планира да ове године увезе седам одсто више течног гаса него прошле. Индија је постала појединачни највећи увозник руске нафте а повећала је и употребу гаса, пре свега руског и тај тренд се и неће, у догледно време променити. Структурални разлози за високу цену гаса још увек су ту. Рат у Украјини далеко је од краја, а увоз руског гаса у ЕУ је сведен готово на нулу. Притом и алтернативе не постоје. Немачка је искључила своје нуклеарне електране, а француске нису у баш сјајном стању, што додатно усложњава енергетску ситуацију у Европи. Ту је и одредба ЕУ о горњој граници цене гаса и реакција Кремља се могла претпоставити. Путин је потписао декрет којим се забрањује трговина са свим земљама које су прихватиле ту границу. Холандија је другог октобра, обуставила производњу са гасних највећих европских гасних поља у региону Гронинген. Ту се гас ескплоатисао претходних 60 година.

Високе цене енергије нашкодиле су конкурентности Немачке чији се пословни модел заснивао на извозу и јефтиној енергији из Русије. Према недавном извештају Немачке привредне и индустријске коморе, скоро трећина немачких произвођача разматра или спроводи планове за пресељење производње у иностранство – пре свега због високих трошкова енергије  (извор : https://www.dw.com/sr/gas-kao-oru%C5%BEje-protiv-eu-autogol-rusije/a-66677533) .

Због успоравања у производном сектору, потражња за гасом остаје смањена држећи тиме цене гаса под контролом. У тренутку писања текста мегават-сат је коштао 48,8 евра, што је знатно изнад нивоа претходних година.

У поређењу с нафтом, коју је Русија прилично успешно, али уз велике попусте, ипак успела да преусмери ка Кини и Индији, природни гас теже је преусмерити ка новим купцима. Теже га је транспортовати и потребна су огромна улагања у гасоводе и постројења за претварање гаса у течно стање. Проблем ће настати ако криза потраје и руски гас заиста нађе нове купце. Русија је већину инфраструктуре за извоз гаса направила са циљем да задовољи европске купце. Москва види Кину као алтернативу великом европском тржишту, али то захтева изградњу нових гасовода који би допунили постојеће гасоводе Снага Сибира и Сахалин-Хабровск-Владивосток.

Неколико земаља би могло да покуша да попуни рупе у снабдевању енергијом окретањем увозу електричне енергије преко интерконектора или повећањем производње у нуклеарним електранама, већом употребом обновљивих извора, хидроенергије или термоелектрана. Иако ЕУ покушава да престане да користи угаљ због циљева климатске политике, неке термоелектране су поново почеле да раде већ прошле године због пораста цена гаса.

Милош Здравковић