Важно је – не учествовати! Шта је болесни ум сада смислио против Русије – Хитлер би био поносан

Слоган савремених Олимпијских игара који приписујемо Французу Пјеру де Кубертену из 1908. године је – важно је учествовати! Слоган Олимпијских игара у Паризу је – важно је да не учествује Русија! То нису Олимпијске игре. То је лаж, антиспорстки дух и симбол лудила савременог света.
Само болестан ум који је умислио да је господар планете може да смисли казну против једне земље тако што ће јој практично забранити да учествује на највећој спортској смотри на свету.
Хитлер као „креативни дух“
Исти Пјер де Кубертен је 1936. године, као отац модерних Олимпијских игара, у Берлину, у Хитлеровој Немачкој, отворено доживљавао Фирера као „једног од најбољих креативних духова своје ере“.

Русија тада није учествовала на грандиозној светској смотри која је била почетни симбол потоњег нацистичког зла.
Историјски парадокс је тако наместио да се руски спортисти због дугова из Великог рата, не такмиче на злослутној манифестацији коју је отворио Адолф Хитлер, а за сва времена овековечила ју је генијална нацистичка филмска ауторка Лени Рифенштал.
Тако се десило, да Русија не подиже заставу пред Хитлером који је већ тада завео тоталитаризам и увео страхотне расистичке законе у Немачкој.
Тако је испало да се Руси не такмиче на Олимпијским играма на којима је највећи злочинац у историји политике напустио Олимпијски стадион јер је један афроамериканац, Џеси Овенс, освојио четири златне медаље.
Важно је (не) учествовати
Већ је вођа нациста тим чином показао – важно је не учествовати!
Нећемо се бавити бојкотом Олимпијских игара у временима Хладног рата и биткама Америке и Совјетског савеза преко леђа највећег спортског такмичења.

Нећемо се бавити ни случајевима када су државе из политичких или идеолошких разлога искључиване са Игара. Пуно је тих примера и увек су одражавали затегнуте односе моћи у планетарној политици.
Било је и казни и санкција. Изопштавања и елиминисања. Неправде и дискриминисања.
Није нам тема ни то што без икаквих ограничења на Олимпијским играма учествује Израел током цивилизацијски непојамног геноцида у Гази.
Нећемо се бавити ни тиме што су НАТО земље освајале медаље у Сиднеју 2000. непосредно пошто су без одлуке Савета безбедности бомбама разориле Србију.

Нешто много перверзније је у самом темељу новог односа Међународног олимпијског комитета према Русији и Белорусији.
Нешто много болесније је постављено као срж Олимпијских игара у Француској у којој антируски јастреб Емануел Макрон држи бакљу апсолутне власти, а нема никакву подршку народа.
Некакав одвратни принцип је уграђен у сам смисао грандиозне спортске смотре и направио од ње једну спортску наказу, постмодерног монструма, креатуру која имитира шарену радост живота и витештва. Имитира хуманост и племенитост. А све је супротно од тога.
Русија, спортска велесила, која у просеку од распада СССР, освоји између 70 и 90 медаља на Играма сада учествује само са 15 такмичара.
Дисциплина за Русе – пљување увис
А разлог је потпуно јасан. Услов да учествују на играма је испод границе понижења. Потребно је да се спортисти одрекну заставе своје земље, химне и државних амблема.

И то није све. Морају да докажу да нису подржали специјалну војну операцију Русије у Украјини. А и то је дозвољено само онима који учествују у појединачним спортовима.
Олимпијска норма руских такмичара је да пљуну увис на себе, на свој народ, на своју нацију и на своју историју.
Олимпијска норма за Русе је да признају целој планети да нису Руси. Већ антируси. Да су људи без државе, без темеља и без националног поноса.
Зато се данас, 26. јуна 2024. године у Паризу не отварају Олимпијске игре.
Зато је данас отворена нова олимпијска ера која носи и нови слоган:
Важно је не учествовати!

Свакако, с обзиром на статус Русије која га је уништила и разорила му злочиначку империју, Хитлер би био поносан на ове Олимпијске игре.
Биће ту и спектакуларних кадрова за неку сјајну филмску ауторку попут Лени Рифенштал.
Само ће сада спортистима да маше један други „француски патриота“. Не Кубертен него Макрон.
Видећемо шта ће бити после.