Васиљ Јововић: Како се постаје универзитетски професор у Миловој Црној Гори

Морао се протјерати са универзитета вјерник Српске православне цркве и неко ко учествује на научним скуповима у организацији Митрополије Црногорско-приморске

Др Васиљ Јововић (Фото: Лична архива)

На Универзитету Црне Горе (УЦГ), Филозофском факултету у Никшићу, у академско звање доцента за области национална историја и општа историја, коме су додијељени часови историје старог и средњег вијека, изабрана је особа којој је научна област истраживања друга половина 20. вијека и која у својој библиографији има свега један рад који се само у наслову дотиче тога периода („Digitalizacija i internet prezentacija srednjovjekovnih izvora“, Matica, ljeto 2014, 235-250). Ријеч је о др Драгутину Паповићу који је од 2014. изводио настава из предмета: Историја Црне Горе од најстаријих времена до краја 12. вијека и Историја Црне Горе од  краја 12. до краја 15. вијека. Комисија која је писала извјештај била је мјеродавна за област историје 19. и 20. вијека (Билтен УЦГ 495). Према условима и критеријумима за избор у академско звање може бити изабрано лице које има докторат наука за област за коју се бира и из уже научне области истраживања. Грубо су прекршене одредбе Статута Универзитета Црне Горе и сви правилници и акта која се односе на избор у академска звања, што срозава углед и рејтинг УЦГ. О избору Паповића је детаљно писано у медијима („Poslanika DPS-a biraju za docenta“, ДАН оn-line, 11. 03. 2020; „Politika kao preporuka za akademsko zvanje?“, Vijesti online , 27. 05. 2020; „Papović izabran za docenta na Filozofskom fakultetu u Nikšiću“, Vijesti online, 04. 06. 2020). За многе професоре на УЦГ примјењују се строги критеријуми, тако да многи и после 20 и 30 година рада остају без посла. Међутим, кад се ради о ревносним члановима владајуће партије, као у овом случају, посланика ДПС-а Драгутина Паповића, све је могуће. Истовремено и многе друге ствари постају јасније.  Након што сам докторирао са темом из области средњег вијека, на Филозофском факултету у Новом Саду, и објавио велики број радова из те области конкурисао сам 2016. године да држим часове из Историје Црне Горе у средњем вијеку, међутим Kомисија ме одбила под изговором да ми још докторат није нострификован. Наредне године опет сам конкурисао и тада ми је комисија дала негативно мишљење. У Комисији није нико био од стручњака за историју средњег вијека, већ су чланови комисије били научни радници бирани у звања за област историје 19. и 20  вијека, на челу са др Живком Андријашевићем, чији је докторант био поменути Паповић. Значи да су у позадини мог одбијања, и каснијег примања Паповића, за наведене часове средњег вијека, биле политичке одлуке, а не стручне и научне. Морао се протјерати са универзитета вјерник Српске православне цркве и неко ко учествује на научним скуповима у организацији Митрополије Црногорско-приморске.

Занимљиво је да, приликом избора у академско звање редовног професора, Живко Андријашевић није испуњавао услове избора, али је ипак изабран. Увидом у његову библиографију примјећујемо да  није имао радове са валидне међународне листе часописа који су тражени чак и за пријављивање доктората, а не за звање редовног професора (Билтен УЦГ 335). О томе је већ писано у медијима („U Rektorat katapultiran iz Milovog kabineta“, ДАН оn-line, 20. 09. 2016). Такође, за ментора на докторским студијама, потребно је имати радове са тражене међународне листе (SCI), што Андријашевић није имао приликом избора за ментора Аднану Прекићу, који је, да би могао да докторира објавио радове на траженој листи, а Андријашевић није. Парадокс је да неко ко нема бар неколико радова на траженим међународним листама часописа буде руководилац докторских студија на Филозофском факултету у Никшићу, а кандидатима се и за пријаву и одбрану доктората то тражи, као обавезни услов. Неприхватљиво је да се формирају неадекватне и некомпетентне комисије и да оне одлучују о нечијим изборима, наставном ангажовању и судбини. А још је тужније да се јавно износе подаци о оцјенама студената, као што је то урадио Андријашевић („Student prijavio Andrijaševića, on zloupotrijebio podatke o ocjenama?“, Vijesti online, 23. 11. 2019).

Андријашевић и његова екипа крше правила која важе на Универзитету, за њих правила не важе, и као експоненти владајуће партије прогоне и сатанизују партијски неподобан кадар и израженом политизацијом гуше Универзитет Црне Горе.

stanjestvari.com
?>