В. Првуловић: Српски национални интерес

Српски национални интерес није прости збир појединачних интереса њених грађана, без обзира на њихов сазнајни или економски ниво, социјални или политички положај, њихову интелектуалну способност или моћ. Он би се пре могао, уз ограде, квалификовати као заједнички код између диференцијалног и интегралног рачуна свих генерација српског порекла, државности, места становања или положаја у власти и друштву.

Српски национални интерес не зависи од историјског периода, политичке партије, лидера или диктатора на власти, социјалних и економских стандарда или степена развоја, нити га они одређују. Он представља сублимацију и компликовани збир стремљења и тежњи српског државотворног народа кроз више од осам векова његове државности и осам векова његове аутокефалне цркве, кроз све ратове и крваву борбу за слободу и самосвојност, кроз мукотрпно очување његове светосавске религије, величанствених цркава и манастира, планинских цркава брвнара или скривених испосница у пећинама и подземним скровиштима.

Српски национални интерес је вечна обавеза да се очува српски народ где год да он живи, да се очувају српске земље и српска или српске државе, упркос покушајима да се униште или претворе у апатридско живљење, да се очувају светиње и гробови величанствених предака, сећање на њих и слављење њихових подвига. Српски национални интерес је да се очува српски језик и заштити од разних изама и накарадних преправки, да се очува српско писмо ћирилица, да се очувају српски обичаји и традиција, породичне славе, народна ношња, коло и српска труба.

Српски национални интерес је да се никада не забораве Стефан Немања и Стефан Првовенчани, Свети Сава, први патријарх и потоњи патријарси, цар Лазар, Стефан Лазаревић и њихови потомци, вожд Карађорђе, као први „револуционар” против вишевековне турске власти, књаз Милош, као неписмени, али природно обдарени први српски дипломата и државник, велики подвижници Николај Велимировић и остали свети настављачи светосавља, велики српски умови међу којима су Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић и њихови следбеници и настављачи, нобеловац Иво Андрић и читава плејада амбасадора српског језика, писма и лепоте изражавања српског менталитета, па све до највећих светских српских спортиста.

Српски национални интерес је да не заборавимо српске хероје из свих претходних епоха. Ако бисмо, из безначајних разлога да се не „конфронтирамо са новим савезницима” то чинили, заборавили бисмо на Стевана Синђелића и његов херојски подвиг и смрт у боју на Чегру, на Ћеле-кулу, заборавили бисмо победе српске војске у два балканска рата и на ослобађање, не само Србије већ и балканских земаља, од петовековне турске окупације, на Церску и Колубарску битку, на војводу Степу Степановића (који је, између осталог, два пута ослобађао Једрене од Турака и предавао га бугарским властима, а оно је и данас турско), на Колубарску битку и војводу Живојина Мишића (чија се победа изучава на светским војним школама), на албанску голготу и крфску „плаву гробницу”, на опоравак српске војске за победоносни јуриш и пробој Солунског фронта, на муњевито ослобађање Србије захваљујући српској пешадији и коњици пре доласка савезничких моторизованих јединица, на Кајмакчалан и српске гробова расуте у ранијим српским, а данас новоформираним самосталним државама, на српски ратни допринос у пропасти две царевине Аустроугарске и Османске, што је ободрило балканске народе за слободан развој. Заборавили бисмо српске жртве и гробничке јаме погинулих недужних српских мученика од злочина немачких окупатора и усташких хорди Независне државе Хрватске Анте Павелића у Јасеновцу, Јадовном, на Рабу, у Пребиловцима и широм Херцеговине, на Козари и Мањачи, на Сремском фронту.

Српски национални интерес није и не може бити да се свети за злочине и недела који су према Србији и српском народу учињени кроз даљу или ближу историју. Али мора бити и остати доследна обавези да се све то памти и не заборавља, да то сталожено, али са поносом обележава и отрже од заборава.

Српски национални интерес је да се, пре свега, изборимо против демографске куге и одумирања. Много смо милиона људи изгубили у побројаним ратовима и смањили српску државу на најмању у скорашњој историји, да бисмо смели да дозволимо да она, природним одумирањем и миграцијама, нестане са лица земље. Младе генерације, осим школовања и научног и економског напретка, треба да рађају децу.

Српски национални интерес је да се што чвршће везујемо са нашим народом у дијаспори, који по неким проценама чини 4,5 до пет милиона људи, који су препуштени сами себи у тешкој борби за прилагођавање, опстанак и напредак у страним срединама, па се – заокупљени бригом за егзистенцију и бољи живот њихових потомака – полако асимилују и заборављају српски језик, културу, обичаје.

Српски национални интерес је, дакле, да мислимо о свему побројаном што и није коначан списак важних елемената самосвојности, да се боримо против одумирања или преиначавања српског националног и културног идентитета који су су стари народи успели да сачувају. Никакво чланство у наднационалним савезима, организацијама и институцијама, не сме да укине или потисне наш национални и културни идентитет, који није у супротности са нашим политичким, економским и другим амбицијама да постанемо модерна, развијена средина и друштво.

 

Насловна фотографија: Terry Feuerborn

 

Извор Политика, 13. октобар 2019.