Човечанство ових дана сведочи стварању феномена који би лако могао променити свет до непрепознатљивости. У центру тог феномена је мала Грета Тунберг, дечји борац против климатских промена.
Она је, тобоже, забринута за будућност света, прешла седам мора и гора како би за говорницом Генералне скупштине УН скренула пажњу на опасности које прете савременом човеку. Ова дечија икона, којој се даје незапамћени публицитет раван холивудском блокбастеру, требало би да послужи као средство за спровођење опасне агенде које свет, чини се, није свестан до краја.
Када већ помињемо Холивуд као својеврсну фабрику лажи и манипулације, подсетићу вас на то да су његова филмска остварења неретко коришћена као моћно средство за идеолошки обрачун Америке против тадашњег Совјетског Савеза. Наравно да су сви ти филмови послужили и као успешан механизам за мобилизацију целокупног америчког јавног мњења за потребу немилосрдне борбе против „комунистичке пошасти са Истока“.
Данас се мобилизација светског јавног мњења врши по питању буђења свести о потребе заштите животне средине. Јасно је да у свему томе не би било ничег спорног да на ту свест не апелују управо они чија је незајажљива жеља за капиталом довела до урушавања постојећег светског екосиситема. Данас су они, вешто прерушени у различите тзв. еколошке НВО или зелене корпорације, осмислили донекле другачију тактику како би поново преварили свет, а овог пута успоставили власт, контролу и монопол над болним питањима заштите животне средине.
Схватили сте да Грета пројектовани и истурени пи-ар ових организација, која има задатак да изнуди пристанак светског јавног мњења како би суверенитет над светским екоситемом прешао у руке крупног капитала.
Интересантно је и то да би баук који кружи планетом а кога ословљавају као „климатске промене“, требало да дисциплинује мање, неразвијене земље које се све више, у различитим нарученим извештајима, тендециозно означавају као главни загађивачи планете. С тим у вези, пре неколико дана је у једном домаћем дневном листу пренет интересантан „налаз“ према коме је Србија својеврсни првак у производњи угљен – диоксида на светском нивоу, чиме је означена као главни кривац за наступајуће и претеће климатске промене. Никада краја парадоксима, али срећом или несрећом, ми смо се већ на таква жигосања одавно навикли.
Зато, ако имамо у виду све горе изнето, не би требало искључити могућност да у некој ближој будућности, на крилима свих ових притисака, буде формиран неки нови тзв. климатски ММФ са задатком да у име очувања наводне глобалне климатске равнотеже опорезује мале, ионако већ осиромашене и неразвијене земље. Када већ саме немају свест о потребама коришћења чистих технологија, онда је ту светска климатска влада да то наметне и да је скупо наплати.
Закључак је недвосмислен за све оне који настоје да трезвено анализирају актуелне светске процесе. Ради се, изнад и пре свега, о врхунском лицемерју. Дакле, исти они који су климу неповратно пореметили бесомучним загађивањем и беспризорним отимањем необновљивих природних ресурса, сада се јављају као наводни глобални еколошки светоназор.
Наравно, све ово је само почетак једног процеса чији би крај могао да буде монструозан, а мала Грета је ништа друго до мегафон кроз који говоре интереси моћника. Не би требало да чуди да за све ово што ради, мала Швеђанка „заслужи“ Нобелову награду, као што се то својевремено „десило“ и Бараку Обами који је због толико започетих ратова заслужио Нобелову награду за мир.
Све ово је обична игра која се води ради отимања огромног капитала, ресурса, и још веће глобалне моћи. И ту је заправо „квака“. Сваки нови глас подршке за гретенизам, могао би се врло брзо показати као обичан кретенизам, који ће нас, пре или касније, скупо коштати.
Аутор Владимир Пребирачевић је директор Српско-руског центра „Мајак“