УЖАС: ТОД И АГАМБЕН – АГЕНТИ ПУТИНА?

Пише: Желидраг Никчевић

Занимљив сигнал на старту нове године. Два врхунски реномирана западна интелектуалца иступају са убитачном критиком антируског глобалистичког пројекта. Како ли ће ове ставове дочекати ултралиберални поштоваоци њиховог талента?
***
Париски „Фигаро“ је прошле недјеље објавио интервју са француским историчарем Емануелом Тодом, који је 1975. године на основу статистичких података предвидио распад СССР-а 1991. године. Тод је последњи представник школе Annales, ученик и практично усвојени син чувеног Емануела Ле Роја Ладурија. Управо је објавио књигу „Губитак Запада“, која предвиђа – на основу истих статистика – распад Европске уније.

Поткрепљујући своје мишљење бројкама, Тод објашњава три главна разлога неминовног колапса ЕУ и пропасти конвенционалног Запада. Први је – блеф Сједињених Држава које константно лажу о свом БДП-у. Други – промјена моралне климе изазвана пропашћу протестантског морала, што, заузврат, доводи до смањења ионако ниског БДП-а. Трећи – побједа Русије, која је ојачала своју реалну економију (Русија је, по Тоду, једна од ријетких аутентичних индустријских држава). Њу фактички подржава цио свијет, и то не из љубави према Русима, већ зато што је „Запад агресивним наметањем свог модела свима дозлогрдио.”

Још конкретније, по резултатима првог руско-западног рата, Тод предвиђа ослобађање 40 одсто украјинских територија и њихово припајање Русији (ријеч је о обалском појасу до Придњестровља), као и успостављање од стране Москве неутралног режима на преосталој територији.

Режим у Русији Тод назива „ауторитарном демократијом“ и објашњава приглупом новинару зашто то није диктатура и није тоталитаризам (да би то знали не морате бити Ладуријев ученик).

Озбиљан научник, историчар, водећи стручњак у својој области, принуђен је да се у разговору за „Фигаро“ оправдава, буквално у сваком пасусу појашњавајући: „не, овај закључак доносим не зато што сам агент Кремља, него зато што подаци показују да…“, или: „не, ја нисам проруски оријентисан, али…“ А тон питања постаје све безобразнији: „Шта уопште значи демократија у Русији?“. И на крају, једноставно: „Човјече, јеси ли сигуран да ниси постао реакционар зато што си стар?”

***
Ђорђо Агамбен је италијански филозоф и једна од водећих фигура савремене политичке теорије. Многи га сматрају последњим класиком европске филозофије. После двогодишње паузе, ових дана се огласио поводом катастрофалне италијанске спољне политике (Quodlibet, 17. јануара 2024.)
.
„Изјаве представника медија о италијанској спољној политици су неутемељене, јер се они праве да не знају да Италија уопште није суверена држава, већ протекторат. Наиме, према међународном праву, држава која на својој територији има бројне базе (од којих су неке тајне и пуне атомских бомби) попут оних које Сједињене Државе држе у Италији, нема суверенитет над својом спољном политиком, већ само над својом унутрашњом политиком. То јест, технички, таква држава је протекторат. То објашњава зашто се нова италијанска власт (која би, називајући себе десном, морала прије свега да захтијева статус пуног суверенитета) једноставно потчинила директивама државе заштитнице у вези са ратом у Украјини. Остављамо онима који желе да маштају о томе шта би се заправо догодило шефу државе кад би покренуо дискусију о присуству америчких база на нашој територији. Међутим, ово питање далеко превазилази питање суверенитета, јер подразумијева да би Италија у случају новог свјетског рата била прва земља која ће бити подвргнута нуклеарном бомбардовању, ризикујући њено потпуно уништење. Нажалост, бескорисно је надати се да су новинари који се налазе на платном списку државе-господара свјесни таквог проблема.“