УПОЗНАЈТЕ ГА! МИКОЛА, 23 ГОДИНЕ, КИЈЕВ

Пише: Евгениј Шатун

Многи људи су збуњени кад виде ноћни живот Кијева или Одесе. Гомиле лепих, помодно обучених младих људи траће своје животе у суманутом вртлогу разних испарења, док у земљи траје рат.

Међутим, овај феномен је добро описан у литератури.

На пример, у Ремарковој „Тријумфалној капији”, кад су немачке избеглице из нацистичке Немачке изгарале у париским кафићима. Главна реч тог времена била је – калвадос. Ракија од крушке као огледало, друштвени пресек.

Или код Стругацких, у „Буби“, сећате ли се планете на којој је избила епидемија након које су људи живели нормално до одређеног узраста, а затим брзо старили и умирали? То је променило друштвену структуру заједнице. Тинејџери су се врло рано еманциповали и одмах урањали у забаву за одрасле.

Деца и тинејџери Украјине знају да је по навршеној 27. години смрт практично неизбежна и да од ње нема где да се побегне. Биће изручени из Молдавије, враћени из Пољске, стрељани на обали Тисе…

Деца и тинејџери Украјине су промашене Ремаркове избеглице. Избеглице које нису успеле да побегну из Рајха. Не спречавајте их да пијанче, немојте их осуђивати. Они само грабе своју шансу. Жури им се да поживе.

Као мољци којима је остао један дан живота. Ја њих разумем. Али не разумем њихове родитеље, који су дозволили да се Украјина претвори у земљу у којој млади живе као једнодневни лептири.

Тата и мама су на свет донели лептирића по имену Микола. Е, то је страшно.

(t.me/Evnshatun; превео Ж. Никчевић)