УМРИ ЗА СЕЛФИ

Пише: Александар Роџерс

Оружане снаге Украјине кренуле су у дуго очекивану офанзиву. Авиони су се дигли у ваздух, десантно-кајакашке трупе прелазе Дњепар, тенковске колоне су удариле на шест места одједном. Свих четрнаест британских челенџера део су једне од тих колона, које кроз Белорусију напредују ка Москви. На челу им је Зеленски на ружичастом једнорогу. Ма три Зеленска.

Јуче су хистерици ширили такве глупости, а ја сам све преспавао. Код мене је то увек случај – кад год је напрегнутост највећа, кад сви трче около и вичу „АААААААА!“ – ја сам уморан.

А сад озбиљно. Зашто сам тако спокојан? Осим зато што нисам претплаћен ни на једног од „ратних репортера“.

Све је врло једноставно. Прво, ја узимам у обзир људске и индустријске потенцијале Русије и Украјине. Велике и развијене Русије и мале, убијене Украјине.

Друго, прошле године је друг Мартјанов на једном од својих предавања говорио о једначинама Ланчестер-Осипова. Сви су чули и заборавили. А ја сам слушао и нисам заборавио. Уместо тога, мало сам копао по формулама и бројевима и саставио математички модел.Онда сам резултате тих прорачуна представио у једној од својих „Невојних анализа“, у поједностављеном (без интеграла) облику. После тога је уследила гомила хистеричних повика „то је кремаљска пропаганда“, али на то сам навикао и одавно не обраћам пажњу.

Најпријатније је то што моје теоријске прорачуне потврђују подаци објављени у извештајима МО.

Још једном: ја нисам војни човек, ја сам економста кибернетичар. Стога, ја не расправљам о томе на који начин Генералштаб и руска војска постижу резултате (и, не дај Боже, не дајем им савете и нарочито драгоцена упутства), већ расправљам само о резултатима. Ја, као што и треба да раде кибернетичари, градим математичке моделе.

Дакле: Брзина нарастања – Стопа смањења = Брзина истека (термин који сам сâм сковао).Ако су за месец дана Оружане снаге Украјине са Запада добиле око 300 јединица оклопне технике, а уништено је (то јест потврђено и неопозиво) 430 јединица, онда је брзина истека – 130 јединица месечно. Може бити и више, ако постоје губици који нису урачунати.

Притом, западни чиновници, војни и други званичници кажу: „Ми смо већ испоручили 98% свега што смо могли“, па се може претпоставити да даље неће бити испорука (или да ће њихов обим бити знатно мањи).

Ја сам досадан. Мене не интересују стрелице на мапи и емотивни повици „све је пропало“. Интересују ме бројке. Постоји математички модел који показује да су Оружане снаге Украјине сад знатно слабије од Оружаних снага Украјине пре шест месеци. Постоје подаци који потврђују овај математички модел, и то регуларно. Све се ради прилично једноставно. Исцрта се таблица са губицима оклопних возила на месечном нивоу и гледа се динамика.

Схватите: повици „Шојгу, где су гранате?!“ и „Вагнеровци су изгинули, овај пут сигурно, сви“ –  уопште нису намењени вама, нису за руску јавност. Па зашто их онда слушате?

Уопште не разумем ову хистерију. Имамо вековне традиције, имамо поуздану позадину, имамо руски народ. Предодређени смо да победимо.

По свему судећи, Украјина се свог офанзивног наступа много више плаши него чак и ратни репортери. Хероји се плаше да ће наступити тако да их после тога уопште неће бити. Узгред, где је Залужни? Јеси ли жив, прасенце? Грокни!

P.S. Јуче су се догодила два повезана догађаја.

1. Украјински ДРГ је упао на територију Белгородске области.

2. Војни репортери су панично кренули у контраофанзиву, вичући „Ми смо говорили! А Роџерс нас је неправедно оклеветао!“

Сеоски дом културе је само велика кућа са салом која може да прими 30–50 људи (можда и мало више у великим селима). То јест, то дефинитивно није Бољшој театар.

Изгубивши Артјомовск (предратна популација од 73 хиљаде људи), заузети тај дом на неколико сати – одлична утеха.

Да ли сте икад гледали бар совјетске ратне филмове? Нормална саботажа треба да има неки циљ – да дође до тајних информација, да уништи стратешку инфраструктуру, уради нешто друго корисно. А не „умри за селфи испред табле са именом града“.

Док се Украјина бори у информационом простору, у физичком она трпи тешке губитке и губи градове. Нека тако настави, нама одговара.

(alexandr-rogers.livejournal.com; превео Ж. Никчевић)