Улрих Миз: Обуставом нормалних токова финансијска индустрија присиљава државе на тотално задуживање

Заустављање нормалних животних токова 2020. године је глобална стратегија шока. Наводна брига за здравље становништва служи само као огромна позоришна кулиса

(Немачке пословне вести/DWN, 5. 6. 2020)

Центри моћи су центри организовања немира, који своје ратове више не воде према спољњем непријатељу – под окриљем короне воде и транснационални рат против унутрашњег непријатеља, свакодневно потискујући назнаке таквог увида.

Моја најновија књига Мега манипулација (Mega-Manipulation) пада у веома занимљиво време. У њој тврдим, као прво, да је криза с короном инсценирана као реакција на огромну финансијску и политичку кризу и, као друго, да је главни циљ центара моћи демонтажа демократије и изградња милитаризоване глобалне управе.

Криза с короном је у највећем делу огромна представа, у чијем средишту није брига за здравље становништва. Једино у шта данас нема сумње је чињеница да је вирус корона био, и да и даље може бити, смртна опасност за врло специфичне старосне скупине људи који су већ боловали од делимично широког спектра других обољења. То не може служити као оправдање за широм света наметнуто заустављање животних активности. Разлози се, дакле, морају тражити другде.

Влада Меркелове уопште није заинтересована за стручно мишљење преко 250 висококвалификованих медицинских стручњака и научника из Немачке и целог света. Дух режима показан је документом Министарства унутрашњих послова, за који сте сви чули. Циљ је био и јесте ширење страха међу становништвом. Потом се лакше влада.

Влада Меркелове сарађује само с неколико пробраних научника, њиховим мрежама, као и Билом и Мелиндом Гејтс. Меркелова у сарадњи с масовним медијима чини све да друштвено изолује оне чији ставови одударају од оркестрираног владајућег мишљења. На хоризонту се јавља тоталитарни западни поредак не-вредности!

Све немачке владе после уједињења су као политичке марионете служиле само и једино неолиберализму, подређујући, дакле, демократију и државу владавини тржишта и испуњавајући очекивања међународног капитала.

Бацимо само површан поглед на циљеве које су себи постављали центри моћи на Западу:

• бомбардовали су Југославију 1999,
• повећали продају оружја,
• после 11. септембра 2001. водили небројене ратове с милионима жртава и уништених егзистенција, узрокујући реке избеглица,
• раскинули бројне међународне уговоре о контроли наоружања,
• „спасавали“ банке о државном трошку,
• приватизовали државну својину,
• знатно повећали буџете за наоружање,
• модернизовали атомско оружје,
• лажно умањивали опасност од атомског рата у Европи,
• уништавали животну средину,
• ширили НАТО на исток без икаквих обзира.

Заустављање нормалних животних токова 2020. године је глобална стратегија шока. Наводна брига за здравље становништва служи само као огромна позоришна кулиса. Многи критички мислећи финансијски стручњаци уверени су да је у питању инсценација од стране центара моћи услед забринутости због слома међународног финансијског система. Иза кулиса короне центри моћи вуку конце. У питању је:

• потпуно нов поредак светске привреде,
• нови геополитички поредак,
• спровођење тоталне контроле над друштвом,
• „социјално дистанцирање“ (Social Distancing), „социјално праћење“ (Social Tracking), дигитализација, присилно вакцинисање и 5Г,
• недемократска глобална војна управа.

Моћнима је важна зарада од улагања („Return on Investment“) и очување власти. Заустављањем свих животних токова финансијска индустрија нагони све државе на тотално задуживање.

Свим државама намењена је судбина Грчке – не данас или сутра, али ускоро. Крајњи циљ центара моћи је тотална приватизација државе и укидање било каквог вида демократије. Погледајте мало подробније интернет странице Светског економског форума („World Economic Forum“) и Савета за спољне односе („Council on Foreign Relations“) – ту све пише.

Желимо ли успоставити демократско друштво, морамо почети испочетка.

Неколико кључних ставки темељни си предуслови за ново демократско друштво:

• Распуштање лобистичке машинерије у Берлину, где се мота десетак хиљада лобиста, корумпираних посланика и чиновника из разних министарстава; у Бриселу их је око тридесет хиљада.
• Укидање имунитета за политичаре, који им омогућава да непрестано избегавају да преузму одговорност и да је никад не сносе у случају штете по друштво.
• Потпуно нови медијски поредак под демократском контролом.
• Нова поставка система политичких странака, у прилог директне демократије.
• Уклањање разних адвоката и саветника из министарстава, који годинама исисавају милијарде и пишу законе против грађана.
• И најважније: иступање Немачке из НАTО пакта и најскорије отказивање уговора о боравку страних војних јединица на немачкој територији.

Кренимо!

Улрих Миз (Ullrich Mies, 1951), писац и публициста

С немачког посрбило и скратило: Стање ствари