Заједничко за сва три захтева која потичу из разних званичних и неформалних, међународних и унутрашњих, видљивих и невидљивих центара је да Србија повуче кобни потез који би био против ставова и уверења и осећаја апсолутне – више него двотрећинске већине грађана Србије.
Три опасна изазова пред Београдом
Представа од дијалога у Бриселу током које је Аљбин Курти, само спроводио налоге Западних родитеља и осионо одбио све компромисне предлоге Београда за наставак дијалога, доживела је изрежирани фијаско и сада чекамо са зебњом 1. септембар да видимо да ли су моћни Западни играчи спремни да запале фитиљ на Косову и Метохији.
Мали Зеленски из Приштине решио је да изазове хаос све са абнормално лажном тезом да Београд уз помоћ Москве потпирује сукоб.
Активисти Еуропрајда суочени са чврстим противљењем Српске православне цркве, снажним протестом грађана усред Београда и свакодневним сигналима и апелима државних званичника и епидемиолога да одустану од најављене вишедневне промоције ЛГБТ идеологије, још не отказују манифестацију која прети да изазове хаос у српској престоници.
Напујдани „борци за људска права“ из НВО сектора злоупотребљавају европско опредељење званичне Србије да иритирају неприродан сукоб са већинском Србијом у деликатном моменту.
Поједине опозиционе политичке странке у Србији, у тренутку кад политика санкција према Русији и на Западу доживљава потпуни фијаско и када евроатлантско јавно мњење признаје полако пораз такве сумануте политике, стављају на дневни ред државног парламента тему – увођења санкција Москви.
Неки страначки лидери загледани искључиво у евроатлантске сефове и идеолошке агенде, решили су да пређу у четнике 1945. године (пре избора нису заступали политику увођења санкција Русији), и да тако отежају позицију Београда који као да је бар минимално предахнуо од жестоких уцена са Запада, да окрене леђа Руској федерацији.
Притерани у угао ринга
И сада је Србија поново у деликатној позицији.
Сада је Београд, непосредно уочи формирања нове владе (што није случајно) опет у клинчу између сукобљених интереса и незајаживих аспирација моћних западних играча.
Сада је српска држава по ко зна који пут притерана у угао ринга са разних страна и мора да одговори неодложно, инстиктивно, одбрамбено – у наредним сатима, данима, недељама.
За почетак, демократски и слободарски је да се сви сетимо шта о свим тим актуелним изазовима мисли огромна већина грађана, политичких странака, народних посланика.
И да се сетимо да ово у глобалним односима није ни 1991. ни 1999., а ни 2008. година када су се наши порази готово подразумевали у светској подели карата.
Сада, током великог сукоба цивилизација, кад знамо шта тачно хоћемо и у шта верујемо, знаћемо и шта нам је чинити.
И нећемо погрешити.
