Напад на Израел, указао је мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто готово песнички, ”протресао је међународну политику као удар муње с неба”.

О коликом је изненађењу, уосталом, реч, могао би да посведочи Џејк Саливен, саветник америчког председника за националну безбедност, који се само недељу дана раније, 29. септембра, јавно хвалио на једној конференцији у организацији магазина ”Атлантик” да је читав регион Блиског истока ”данас мирнији него што је био током две деценије”. Само у прва четири дана пребројано је преко две хиљаде мртвих који говоре да амерички саветник за националну безбедност, чувен и по признању да је ”Ал Каида” на нашој, то јест, америчкој страни, није онако добро обавештен колико је бескрупулозан…

О степену изненађења, најзад, сведочи и неколико база израелске армије око Појаса Газе које је Хамас прегазио у почетним сатима инвазије, као и смрт двојице пуковника, Роја Левија и Сахара Малуфа, заповедника елитних јединица војске.

Како је Хамас успео да постигне такво изненађење? Кроз разговор са садашњим и бившим обавештајним официрима из САД и Израела, ”Блумберг” у својој анализи, указујући да је ”Појас Газе, невелико парче земље поред Египта, једно од најнадзиранијих места на планети”, признаје да много тога тек треба да се открије али нуди објашњење да је, под један, Хамас одустао од употребе технолошки напредних средстава комуникације и буквално отишао под земљу, и, под два, да је преплавио претерано самоуверени израелски систем одбране који није био у стању адекватно да одговори док није било прекасно.

”Волстрит џорнал” пак нуди једноставније решење: Иран. ”Ирански безбедносни званичници помогли су Хамасу (…) и дали зелено светло за напад на састанку у Бејруту прошлог понедељка”, устврдио је амерички лист, позивајући се, ни мање ни више, на ”високопозициониране чланове Хамаса и Хезболаха, либанске милитантне групе коју такође подржава Иран”. Да би ова експлозивна тврдња добила занимљив обрт кад је Ендру Мекгрегор Маршал, некадашњи уредник у Ројтерсу, јавно опоменуо да је ауторку текста, Самер Саид, он лично отпустио из ове агенције 2008. због ”бешчашћа и измишљања прича”, те да је изненађен што ју је ”Волстрит џорнал” ангажовао и ”објављује њене очигледно лажне приче”.

Имајући у виду да амерички званичници (за сада) одбијају да одговорност припишу Ирану, док истовремено јача јавни притисак да се управо то учини – по обичају, предњачи злогласни сенатор Линдзи Грејем – може се закључити да у америчкој држави, укључујући дубоку државу, постоји подела на два крила, од којих је једно још ратоборније.

У сваком случају, како је извесно да је Израел показао недопустиву слабост, па је за то и кажњен, поред осталог, и масакром великог броја цивила, јеврејска држава сад мора да покаже снагу. Поред осталог, и кроз масакр великог броја цивила; Газа ће, преносе медији обећање једног безбедносног званичника, постати град шатора, јер ниједна зграда неће остати да стоји после даноноћних бомбардовања. ”Нема струје, нема хране, нема гаса. Све је затворено”, објавио је тоталну блокаду Газе, једног од најгушће насељених места на свету, израелски министар одбране Јоав Галант.

Чак је и Европска унија таквим поводима морала да примети да, иако Израел има право да се брани, поједине одлуке представљају кршење међународног права. С друге стране, председник САД Џо Бајден, пренео је Си-Ен-Ен, у разговору с премијером Израела Бенјамином Нетанјахуом од њега није тражио уздржаност око Газе.

Што може да се схвати као охрабрење Израелу да, након што је мобилисао преко 300.000 резервиста, крене у копнену операцију заузимања Појаса Газе која не може да не буде и дуготрајна и крвава за обе стране. А притом и окидач за интервенцију Хезболаха на северу Израела, што би заузврат изазвало интервенцију Америке која већ прети да ће то учинити и шаље носаче авиона да ту своју претњу учини убедљивијом. Наоружане групе повезане с Ираном пак најављују да ће у том случају широм Блиског истока да нападну америчке трупе, и, ето пожара који лако може да захвати читав регион.

Ако тај, врло крвави сценарио, још није сасвим известан, једно јесте: прва дипломатска жртва оваквог развоја ситуације јесте амерички покушај да помири Израел и Саудијску Арабију. Карактеристичан је у том смислу коментар ”Блумберга”: ”Хамас је управо спалио Бајденов дил за преображај Блиског истока.”

Разлога да стрепи има и режим у Кијеву – шеф парламентарног одбора за спољне послове Александар Мерешко говори о ”страху” да Запад неће остати фокусиран на Украјину услед Израела – а ”Волстрит џорнал” открива и да ће Војска САД имати потешкоћа да испуни израелске захтеве за војним материјалом, што значи да ће га за Украјину остати још и мање.

А на све то, Генералштаб јужнокорејске армије упозорава: Северна Кореја се можда спрема за изненадни напад, уз коришћење Хамасове тактике.

Који је циљ овог напада на Израел? Шта даље можемо да очекујемо? И да ли има наде да ће ипак избити мир у свету?

O овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” разговарали дипломата Зоран Миливојевић и дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић.