TITOISTI NASTAVLJAJU SA ZLOČINIMA NOVIM SREDSTVIMA
Dokumentima je dokazano da sam u Albaniji bio jugoslovenski emigrant Br. 1. Kad je Tito odlučio da uspostavi diplomatske odnose sa Albanijom na rang ambasada, postavio je Enveru Hodži uslov: ili da me preda živog u njegove ruke, ili da me fizički likvidira i da stavi na indeks zabranjenih knjiga sva moja izdanja, kojima sam ga demaskirao kao izdajnika stvari naroda i domovine, radničke klase. Dokumenti o borbi Titoista protiv mene su bezbrojni. Neke od njih sam već objavio, pa i čitavu knjigu pod naslovom TITOISTIČKI SUDSKI PROCES, Beograd 2014, na koju se nijedan Titoista nije oglasio, pa ni presednik Republike Makedonije, kome sam preko pošte preporučeno poslao jedan primerak. Samo se jedan Albanac sa Kosmeta, zvani Sadik Elshani, oglasio indirektno, na albanskom jeziku, i to preko štampe Albanije.
Pošto Hodži propadoše pokušaji da me živog preda, osudio me na smrt bez hapšenja i istrage, tobože za neprijateljsku propagandu, zato što sam u Albaniji pretstavljao političku i ideološku diversiju, zato što sam bio protiv ujedinjenja Kosova sa Albanijom. Posle hapšenja učinio je sve da me fizički likvidira, da sam od gladi imao i krvoliptanje, pa sam pretrpeo i kliničku smrt. Ali, kako je to rekao i Mitropolit dr Amfilohije: „Bog vas sačuvao, Profesore, da nam svedočite o njihovim zločinima !“
Nakon bezuspešnih 20-to godišnjih bezbrojnih pokušaja da me fizički likvidiraju, godine 1990, lično presednik Republike i šef „komunističke“ Partije Rada Albanije Ramiz Alija, komisiji stranih akademika, koja je stigla u Albaniju sa potražnjom da me puste iz zatvora, rekao je : „Kaplan je umro !“ Ovo znači da je i on imao prst u nastojanjima albanskih vlasti da me fizički likvidiraju.
Posle ovoga počele su demostracije pred albanskim ambasadama sa potražnjom da me puste iz zatvora. Tada je R.Alija, u saglasnosti sa svojim homologom u Beogradu, organizovao albanske profesore i studente Univerziteta u Prištini da ustanu na demostraciju sa potražnjom protiv mog puštanja iz zatvora. Verujem da je ovo najmonstruoznija demostracija na svetu. Do danas se demostriralo po svetu da se istaknute ličnosti puste iz zatvora, ali ne i da se ne puste!!! Albanski feudalci i buržuji, kroz svu svoju istoriju, demostrirali su stalno ovakve monstruoznosti.
Ubistvo Nikolae Čaušeskog u Rumuniji i demostracije za moje puštanje iz zatvora stavilo je Enverovcima na znanje da im gori pod nogama. Tada oni odlučiše da uspostave „demokratiju“ i, da bi to dokazali, puštaju iz zatvora mene, pa mi daju i mikrofon Radio-Televizije Albanije da potvrdim da više nisam u zatvor, da bi se smirili i prekinuli sa demostracijama. Objavljuju mi i intervju u listu RD taze „formirane“ Demokratste Partije, što do tada nisu učinili ni sa kojim drugim političkim osuđenikom. Ja nisam bio u Albaniji najznačajniji uhapšenik (Nisam bio ni najobičan član ma kakve partije !), ali su me albanske vlasti učinile takvim, pa i turskom glavom, da bi udarcima po meni upozorili sve druge što ih čeka, ako me budu podržali u borbi protiv enverizma. Tako sam nehotice, mojom borbom za istinu, za demaskiranje zločina Envera Hodže, borbom za slododu i demokratiju ne samo u Albaniji, već na sve strane sveta, nehotice izbio na čelo pobunjenog albanskog naroda, jer se niko od njih nije usudio ni da postoji pored mene, kamo li i da istupi korak predamnom. Mnogi su Albanci likvidirani i fizički, i pored toga nijedan od njih nije dospeo ni do saznanja i ni do smelosti da učini ono što sam učinio ja. Činjenica je sad poznata da sam ja taj koji je još iz zatvorske ćelije u Burelju pozdravio Envera Hodžu za života, i to na srpskom jeziku: „Pička vam materina, albanska socijal-fašistička i šovinistička bagro !“ Primer ovaj bez precedana u svetu. Ja sam taj koji sam primorao Envera Hodžu da prizna usmeno i pismeno da on, sa svojim ližisahanina na vrhu Partije i Vlasti, nisu ništa drugo do jedna crna banda krvavih kriminalaca, omražena od čitavog naroda. Ja sam taj koji je okarakterisao stalinističke vlasti za socijal-fašističke. Od mene su to preuzeli drugi i eto ih – socijal-fašistima ih nazivaju svi oni koji se slažu sa istinom i imaju smelosti da je kažu, koji se ne bore protiv vetrenjača „komunizma“, već crnog đavola hvataju za rogove.
Bezbroj činjenica dokazuju da, ako nisam bio u Albaniji najznačajniji politički osuđenik, borbom za istinu postao sam najznačajniji protivnik Evnera Hodže i njegove socijal-fašističke klike, značajniji i od članova Polit-Biroa Partije Rada, i od ministara i generala, koji su i pre i posle mene izlazili iz zatvora nečujno, spuštene glave i skrušeni ćutali pod suknjom svoje prostituirane supruge.
Ne uspevši da me fizički likvidiraju, posle preko 20 godina monstruoznog zatvora i monstruoznog tretmana, 10 puta na živo odran u doslovnom smislu reči, najprljavije, proglasili su me mrtvog. Pustiše me iz zatvora ne da bi uspostavili demokratiju, već da bi zapepelili oči svom narodu i celom svetu da tobože uspostavljaju demokratiju, te da nije potrebno da se i u Albaniji ponovi krvavi primer Rumunije.
Od prvog dana „slobode“, sa Damaklovim mačem nad glavom, nastavio sam demaskiranje klike Envera Hodže ne samo usmeno, već i preko medija, preko mojih intervjua i dopisa, memoara i reportaža, književnih dela i naučnih studija. Albanska štampa Albanije i njene dijaspore po svetu pohita da objavljuje koju moju stvar, da bi tako „dokazala“ da se demokratizirala, da više nije u službi Envera Hodže. Pohitaše i Enverovci, na čelo sa Ramizom Alijom, da me njihovim lažima i falsifikatima, intrigama i klevetama sataniziraju. U Pariskom listu L’HUMANITE, gde nisu pisali ni za puštanje iz zatvora članova Politbiroa, lično R.Alija piše za moje puštanje iz zatvora, ali prikazujući me kao agenta UDB-e. Enverovci počese da govore i pišu da je tobože najveća greška Envera Hodže što me nije fizički likvidirao. Drugi su i preko interneta pozvali albanske junake da dođu u Ženevu i da me ubiju. Jedan od njih, preko interneta (!), očitao mi je i opelo, fenomeni ovo nepoznati u istoriji nijednog naroda.
Jugoslovenske vlasti, na moj zahtev da me kao jugoslovenskog građanina uzmu u njihovu zaštitu, nastaviše saradnju sa albanskim vlastima protiv mene, pa i protiv mog života. Ne samo što nisu protestirale protiv laži Ramiza Alije da sam kažnjen kao agent UDB-e, već – u aprilu 1991.godine – sarađuju su albanskim vlastima da me fizički likvidiraju. Spasio me moj roman IZDAJA: lekar, u čije ruke dopadoh otrovan u jednoj bolnici Tirane, a koji beše pročitao to delo kao mladić, čim sazna ko sam, odmah preduze sve mere da me leči i sačuva od drigih pokušaja zločinaca da me ubiju. Deset dana me u bolnici dano-nočno čuvao kod glave naoružani rođak A.Z.
Tada sam prešao u ilegalnost i, čim mi se ukazala prilika, emigrirao sam iz Albanije u Švajcarsku. Otuda sam nastavio moju borbu kako protiv enverizma, tako i protiv titoizma, usmeno i perom, publicističkim, književnim i naučnim delima, sve samo demokratskim sredstvima, pošto su obe zemlje, i Jugoslavija i Albanija, proglasile demokratiju. U sledu tog proglasa, vlasti obeju zemala su me pozvale da se vratim kod njih, jer kao konstruktivan građanin (Ovo je njihovo priznanje !), rekoše mi da imaju potrebu za mene. Lično Fatos Nano, pretsednik vlade Albanije, došao je u Ženevu i lično me pozvao da se vratim u Tiranu, dok jugoslovenski ambasador u Ženevi, dr Vladimir Pavičević, javno izjavi: „Da sam znao ko je Kaplan Burović, uhapsio bih albanskog ambasadora u Beogradu i rekao Enveru Hodži: „Pusti mi Kaplana, da ti pistim ambasadora !““ Jugo-ministar za Dijasporu me i pismeno pozva da se vratim u Beograd. Istovremeno, ni albanske niti jugoslovenske vlasti nisu me skinule iz njihovih crnih lista. Naprotiv, od jugoslovenskog emigranta Br. 1 u Albaniji, postadoh jugoslovenski politički emigrant Br. 1 u Evropi i svetu. Ja ne znam koji je to jugoslovenski emigrant, koji se persekutirao i koji se aktuelno persekutira i proganja kao ja ! Koji je taj jugoslovenski emigrant na koga se još uvek vrše atentati ?! Čuo sam da su „demokrati“ Srbije rehabilitirali Milovana Ðilasa, koji me prosledio kao disident. Da ne treba i ja da umrem da bi me rehabilitirali ?! Ili možda treba da se ponovo rodim, ali u hrišćanskoj veri mojih predaka, kako to traže preko medija neki, da bi nas priznali za Srbe. !
Napunio sam 30 godina što sam izašao iz albanskog zatvora. Srpske, crnogorske i makedonske vlasti, impenjirane u borbi protiv mene, još mi ništa nisu objavile. Ni najmanju brošuru, ni najmanji člančić ! Državni mobing nad mojim stvaranjem je flagrantan. Ni ona naučna dela, kojima sam branio integritet i suverenitet njihov nad zemljom i narodom, a protiv onih neprijatelja koji nam okupiraše Kosmet i nastavljaju pripreme za okupiranje Makedonije i Crne Gore. Preko svih državnih albansko-srpskih i crnogorsko-makedonskih prepreka i očitog sabotiranja, kidajući zalogaje hleba od svojih usta i dece, privatno sam objavio do sada 150 dela, razbijajući blokadu privatnih medija i štamparija. I sva su razdata na poklon.
Jugoslovenske titoističke vlasti (U nastavku srpko-crnogorske i makedonske) stavile su u službi albanskih vlasti ne samo sva svoja medija, već i sve svoje Arnaute da ih pomognu u borbi protiv mene svim mogućim i nemogućim sredstvima, prvenstveno bezobraznim lažima i monstruoznim falsifikatima, psovkama i uvredama, dozvolenim i nedozvolenim sredstvima za očito sataniziranje, kako bi me primorali da učinim samoubistvo, ili da preko ličnog obračuna sa kojim od njih (Sudovi nisu prihvaćali moje tužbe!), dopadnem u njihove ruke, te da me opet uhapse i tako likvidiraju. Titoističke provokacije su stigle dotle da su odbile i rekurs sudskog insceniranog procesa protiv mene u Tetovo 1959, gde su me arbitrarno proglasili za Šiptara (Mene – koga su Šiptari odrali živog, tražeći mi albansku čapru !), pa me i kaznili kao veliko-albanca (Mene – koga su Albanci Envera Hodže proglasili za najvećeg njihovog neprijatelja koga pamti njihova istorija !). Većeg i od turskih sultana, koji su ih 500 godina držali u ropstvo, pa im promenili i veru, a zamalo im promeniše i nacionalnost !
Pošto sam im ovu bandu javno, preko medija i čitavih knjiga demaskirao, srpsko-crnogorske i makedonske vlasti su bacile u napad protiv mene i svoje Srbe, odnosno Crnogorce i Makedonce, sa pravim imenima i sa pseudonimima, sa zvanjima profesor, doktor, pa i akademike, da me i ovi sataniziraju kao „šiptarsko lajavo pseto“, koje se „pet puta na dan klanja u džamiji“, a noću u crkvi i td. i td.
Nokautirani, i ovi su izbačeni iz ringa jedan za drugim svi. Videći ovo oni su pronašli jedan novi put, jedan novi način borbe protiv mene. Otkrio sam to upravo ovih dana. Titoisti sada laju sve i svašta usmeno, pa i preko emajla, ako ne i preko pisama u zatvoreni koverat i preko telefona. Na ovaj način ni ja ni moji prijatelji ne možemo ih uhavatiti za jezik i demaskirati ih.
Krajem decembra dopade mi u ruke časopis za književnost i kulturu NOVA ZORA, kome je glavni i odgovorni urednik prof. dr Miloš Kovačević, inače profesor na Filozovskom fakultetu u Beogradu.
Iz jednog dopisa broja 67 tog časopisa saznajem da autor nije jasan u vezi Albanaca. A pošto su mu taj dopis prihvatili za objavljivanje oni iz redakcije, zaključih da ni sama redakcija nije jasna. Zato im poslah za objavljivanje moju poznatu studiju HIPOTEZE O POREKLU ALBANACA, objavljena i preštampana od mnogih listova, revija, posebno preko interneta, pa i prevedena na strane jezike. Preveli su je i objavili i sami Albanci i, što je za čuđenje: Niko od njih nije ni zucnuo, ni u vezi objavljivanja, kamo li i protiv mene i mojih teza da Albanci nisu autohtoni nigde na Balkanu, pa ni u samoj Albaniji, ponajmanje i genealoški sledbenici Ilira i Pelazga. Posle ovih mojih teza nije mali broj albanskih naučnika, istoričara i akademika, koji su prihvatili moje teze, pa je jedna njihova redakcija i kolektivno procenila da albanski istoričari NEOSNOVANO pretendiraju na autohtoniju i poreklo od Ilira i Pelazga. Uspeh ovaj koji nisu postigli do danas ni svetski, niti sami albanski najveći albanolozi.
Profesor Kovačević je odbio da mi objavi tu studiju, pa i da mi objasni i dokaže njegova pretendiranja protiv mene i mog stvaranjaa. Redakciji piše:
———- Forwarded message ———
From: Milos Kovacevic <mkovacevic31@gmail.com>
Date: Sat, Dec 26, 2020 at 12:49 PM
Subject: Re: Kaplan BUROVIC: Dopis za objavljivanje
Ovaj Burovic napisa svasta, ali nike za Novu Zoru. Em je latinicom, em je u suprotnosti sa svime što srpska lingvistika i istorija tvrde…Uz srdacan pozdrav Milos
Znači, u pomenutoj studiji napisao sam SVAŠTA. Interesantno, kako je prihvaćena kad sam napisao SVAŠTA ! Ja ga opet molim i pitam: Koja su ta SVAŠTA u toj studiji ?! Sa druge strane, koje je to njegovo delo, kojim je doprineo aktualnom problemu srpskog Kosmeta, koliko sam ja doprineo i doprinosim i samo tim SVAŠTA te studije, da ne govorim i o drugim studijama posvećenim od mene Kosmetu ?! Mojim albanološkim tezama ja sam minirao sve tri albanske Akademije nauka, od kojih sam jednu i sahranio: Samo mojim imenom ! Dve druge su onemele. I sami Albanci govore i pišu da su mrtve i da ih treba iz temelja podići, bazirajući ih na moje albanološke teze.
Niste ih umrtvili vi, gospodine Kovačeviću, već ja, ovaj Kaplan, koji im se sam samcat suprotstavio i evo čitav jedan vek što se bori sa njima, bez ikakve pomoći i podrške ni sa koje strane. Što je istina, poslenjih godina, neki srpski sinovi, pa i Mitropolit Amfilohije, pružili su mi njihovu toplu ruku od brata i suborca. Ali ne i Titoisti, što od njih i nisam očekivao, niti očekujem, iako nam se izjaviše i za demokratiju. Gde je ta njihova demokratija?! U zabrani mojih dela i u mobingu, sataniziranju i mog imena ?! U atentatima koje su mi učinili i pošto su „uhapsili“ albanskog ambasadora u Beogradu i tražili od Enver Hodže moje oslobođenje ?! Pitam gde su demokrati i oni kojima srce bije za Kosovo ?! Gde je NOVA ZORA ? Da to nije NOVI MRAK Titoista, koji, pošto su se okupali u našoj krvi, junački su preduzeli da nam uspostave demokratiju, persekutirajući kao i uvek ne samo buržuaske književnike, već i nas – disidente !?!
Gospodin Kovačević se zgražava što sam tu studiju napisao latinicom. Moguće da ovime nam „dokazuje“ da nije komunista, iako je Tito, za sebe i za sve njih, opevao opelo komunizmu! I moj antikomunistiki kompjuter samo latinicom piše. Svim izdavačima sam rekao da mi dopise okrenu na ćirilicu. Ili nije istina ovo, o Redakcijo sajta ISKRA ?! Ni vama, ni ma kome drugo nisam tražio da mi bilo što objave samo latinicom. Mnoge sam zamolio da mi pokažu kako da pišem ćirilicu na kompjuteru. Zato sam i Mitropolita Amfilohija pozvao da kavu popijemo u mom stanu, kad mi ono dođe u posetu u Ženevi. Mislio sam da će mi preveriti moj katolički kompjuter. Do danas niko mi još to nije pokazao, ma da su neki telefonom to pokušali. Iako ne verujem da latinica može biti razlog za neobjavljivanje mojih dela, neka izvole gospoda NOVE ZORE da znaju ovo u vezi ovog „neprijateljstva“ prema ćirilici:
Godine 1974, uzeli su me iz ćelije zatvora u Burelju, gde sam izdržavao kaznu od 33 godina monstruoznog zatvora, i izveli me pred sud. Tu, javni tužilac Fitim Hoxhati, pokazujući prstom zapisnik i moj potpis tamo, uskliknu kao da je otkrio samog đavola:
-Vidite, vidite ! On i potpisuje ruski!
Ne zadržavajući se da mu dokažem da moj potpis nije ruski, već srpski, srpska ćirilica, bez dozvole tresnuh u lice ovom „komunisti“ Envera Hodže:
-Tako se potpisivao i Lenjim !
F.Hodžati je živ, sred Tirane. Izvolite ga pitati. Uostalom vidite dokumentaciju, faksimilno objavljena u mom delu ENVERISTIČKI SUDSKI PROCESI, Ulcinj 2016.
Mislim da niko nije kao ja branio ćirilicu. Niko do danas nije za potpis ćirilicom kažnjen na novih 10 godina zatvora! I eto, nikome se kao meni nije pokazala zahvalnost za postojanje na ćirilici ! Ili ovo nije istina ?!
Ali gde sam to ja istupio U SUPROTNOSTI sa srpskom lingvistikom ? Možda mojim fonetskim zakonom o promeni dužine naglašenih samoglasnika, duž flekcije reči ? Pa ja sam time 1969.godine branio drugu diplomu na Universitetu u Tirani ! Imate to u mojoj monografiji ULCINJSKO NAREČJE, Ženeva 2016. Albanska komisija mi je stegla ruku, dok vi, do danas, ne znam da je iko od vas zucnuo o bilo čemu u vezi te studije. Istina je da je vaš zvučnik Bahri Brisku urlao preko svih medija da ja nemam ni srednje obrazovanje, jer sam – po vama – i diplomu XV Beogradske gimnazije „kupio“.
Sem toga, vi pretendirate da sam ja „u suprotnosti i sa svime što srpska istorija tvrdi“. E-e, ovde imate pravo: U suprotnosti sa Jugoslovenskom akademijom nauka i umetnosti, pa – u njenom nastavku – i u suprotnosti sa SANU, MANU i CANU, ja sam lansirao i dokazao da Albanci Jugoslavije ne samo da nisu nikakva narodnost, već nisu ni nacionalna manjina. Oni su dijaspora !!! Znate li kakvu veliku važnost ima ovo za tretman te dijaspore na teritoriji Jugoslavije, aktuelno – na teritoriji Srbije, Makedonije i Crne Gore ?! Pa i za problem Kosmeta ?! Posebno za problem Kosova ! Sigurno ne znate, jer se vi toliko razumete u lingvistici svog naroda. Albanci su pokazali da je bolje poznaju od vas.
Iako ima nekoliko decenija što sam obznanio usmeno i pismeno da Albanci Jugoslavije nisu ni narodnost niti nacionalna manjina, akademije nauka Srbije, Makedonije i Crne Gore ćute, jer im još nije stigla dozvola od bravara Josipa Broza Tita da to prihvate.
Isto tako ja se ne slažem sa srpskom istorijom ni u vezi porekla Albanaca. Sada su na sve strane sveta poznate moje albanološke teze da Albanci nisu ni autohtoni, niti genealoški sledbenici Ilira i Pelazga, kako to pretendiraju Albanci, a sa njima i vi, g. Kovačeviću sa vašim oškopljenim srpskim akademicima.
Ja ne znam što sam drugo rekao ili pisao u suprotnosti sa SVIME ŠTO SRPSKA ISTORIJA TVRDI. Zato vas molim da mi to kažete. Dotle vam ja kažem da su me nevladini Srbi upravo za te moje teze prigrlili bratski, dekorisali zlatnom KRUNOM i proglasili za Srpskog viteza, pa i za Svetog Ratnika. Tražili su preko medija da mi se za života podigne i spomenik sred Beograda, pa i da mi se dodeli Nobelova nagrada. Mitropolit Amfilohije mi je blagoslovio ove moje antisrpske tvrdnje, pa me i svojeručno odlikovao Zlatnim likom Sv. Petra II Petrovića Njegoša. Istovremeno mi i iz Rusije Kozaci poslaše odlikovanja SVESLOVENSKA NIT i „Aleksandar Nevski“.
Dokumentirano je da su Titoisti organizovali svoje albanske sluge da na albanskom jeziku laju protiv mene i mog stvaranja, jer su Enverovcima bile malo njihove sluge. Dokumentirano je da su ovi Albanci otvorili i posebne sajtove na srpskom i makedonskom jeziku da laju protiv mene sve i svašta. Dokumentirano je da su Titoisti i Srbo-Crnogorce, pa i Makedonce, organizovali da laju sve i svašta protiv mene i mog stvaranja, i najabsurnije besmislice: i da sam iz zatvora u Albaniju pobio u Bosni 350.000 muslimana i drugo. Da me sataniziraju kao što do danas nisu satanizirali ni turske sultane, koji su albanski narod držali pod okupacijom 500 godina, promenili mu veru, pa ga zamalo i poturčili.
Sada, mesažom Miloša Kovačevića mislim da je dokumentovano da su Titoisti organizovali svoje ljude ne samo da usmeno laju protiv mene sve i svašta, već i pismeno, preko mesaža i telegrama, moguće i preko pisama i telefona.
-Ave belum ! – im kažem.
Iako punim 87-mu godinu života, sa preko 33 godina monstruonog zatvora, još uvek sam na noge i spreman da im raskinem maske kako to zaslužuju. Utoliko pre što više nisam sam. Zlatni lik Sv. Petra II Petrovića Njegoša poziva sve Srbe, svih klasa i staleža, da me u ovoj besomučnoj borbi za istinu slede, kao što me sledio vitežki i uvaženi Mitropolit dr Amfilohije (Risto) Radović, pokoj mu duši.
