Тимофеј БОРДАЧОВ: Запад ће до задњег бранити своју империју – мирни нећемо бити ни ми ни наша деца, чак ни унуци

ТОКОМ протеклих 500 година, једна од неколико великих цивилизација – западна – била је у стању да концентрише у својим рукама моћ много пута већу од свих конкурената.

Запад је измислио најнапредније оружје, смислио ефикасне методе експлоатације и све то могао да искористи док је био на погодном полуострвском положају.

Та супериорност је обезбедила акумулацију ресурса, довољних за такмичење за привилеговани положај.

Да ли ово значи да ће Запад моћи да задржи своју позицију?

Не, јер је његова општа криза настала раније од жеље других да промене ситуацију у своју корист.

БРИКС је, на пример, настао без икакве намере да се одузме део богатства и моћи САД и Европе. Али, унутрашња криза западне привреде и друштва створила је услове у којима су захтеви других постали могући.

Посебан положај појединих држава – Израел је сада најспектакуларнији међу њима – такође је последица опште ситуације у светским пословима. А тренутно немамо одговор на питање да ли је овај државни ентитет способан да постоји изоловано од јединствених услова који су га изнедрили?

Међутим, Израел није једини пример онога што ће морати да се промени или нестане. Ништа мање није важан ни феномен неодговорног понашања малих држава повезан са њиховим учешћем у војном савезу на челу са Сједињеним Државама.

Проблем су и монополске позиције Запада у области међународних финансија, осигурања, транспорта и регулисања трговине.

Узрок драме није у томе што неко покушава да истисне Запад, већ у томе што је он сам у дубокој кризи и не може да се носи са својом моћи.

У наредним деценијама чекају нас промене у целокупном глобалном политичком и економском систему.

Нико се неће одрећи свог монопола без борбе, па ће позадинске битке Запада бити веома, веома тешке.

Не само да ми нећемо бити мирни, него ни наша деца и унуци.

Било би мудро прихватити реалност у којој ће држава и друштво стално морати да одговарају на све нове и раније непознате изазове.

Недавни нереди у главном граду Дагестана су пример како отвореност информација може довести до неочекиваних последица по јавни ред. Запазимо да секуларни режими исламских земаља бившег СССР-а сада доживљавају још већу узнемиреност – за њих оно што Израел ради заиста постаје претња унутрашњој стабилности. Посебно су забринути у оним исламским републикама ЗНД које су развиле најсрдачније односе са Израелом и Западом.

Глобална криза „краја историје“ повећава потребу за сарадњом између Русије и земаља Светске већине.

Сви они – од Индије до најмање државе у Азији или Африци – желе промене, али разумеју претње које би донео сукоб великих сила.

До сада су Русија и Сједињене Државе успевале да се уздрже од директних претњи и судара.

(сажетак дужег текста)