Бајденова администрација размишља да објави обавештајне податке за које верује да представљају доказ кинеског разматрања о испорукама оружја у циљу подршке руском рату у Украјини, наводе амерички званичници.
Расправа о објављивању ових података претходи седници Савета безбедности Уједињених нација која је заказана за петак, када се навршава годину дана од када је Русија напала Украјину. Она следи након више позива Кини иза затворених врата – које су координисано упућивали различити савезници из НАТО – а што је кулминирало формалним упозорењем упућеним током викенда Ванг Јиу, високом кинеском званичнику задуженом за спољну политику, од многих западних званичника, укључујући и државног секретара Ентонија Блинкена и британског министра спољних послова Џејмса Клеверлија.
Блинкен је изашао у јавност са овим упозорењем након састанка, наводећи у интервјуу за Си-би-ес њуз да Кина озбиљно испитује могућности испоруке наоружања Русији.
Састанак Блинкена и Ванга на маргинама Минхенске безбедносне конференције завршен је без назнака да постоји темељна усаглашеност око кључних питања, према описима особа које су упознате са сусретом. Један од извора описао је сусрет као „напет“, уз то да је недавно обарање кинеске летелице за надзор одредило атмосферу разговора.
Господин Блинкен ће се обратити Савету безбедности на годишњицу почетка рата у Украјини. Пре [више од] годину дана, Блинкен је такође говорио пред Саветом и поделио је америчка обавештајна сазнања која су указивала на руску инвазију.
Савет за националну безбедност Беле куће одбио је да коментарише.
Последњих недеља западне државе су дошле до обавештајних података да би Пекинг могао да оконча своја самонаметнута ограничења о испорукама оружја Русији, према наводима америчких и европских званичника, иако делује да Кина још увек није донела коначну одлуку. Пекинг је раније опрезно ограничио своју подршку на финансијску помоћ и куповину нафте, наводе званичници, али изгледа да се овакво опредељење мења, према последњим обавештајним проценама.
„Све до сада“, навео је високи западни званичник, „постојала је извесна двосмисленост око практичне помоћи коју би Кина могла да даје Русији“ Званичник наводи да су обавештајни подаци којима САД и савезници сада располажу „далеко мање двосмислени“.
Портпарол кинеског Министарства спољних послова Ванг Венбин није у среду директно одговорио на питање да ли ће Кина снабдевати убојним средствима руски ратни напор. „Позната је чињеница да су државе НАТО укључујући САД највећи извор наоружања на бојном пољу у Украјини, али и даље тврде да би Кина могла да снабдева оружјем Русију“, рекао је господин Ванг.
Не постоје планови за наредни састанак између високих америчких и кинеских званичника на предстојећим међународним окупљањима. Портпарол Стејт департмента Нед Прајс изјавио је у среду да Вашингтон „врло пажљиво прати како би одредио“ да ли се Кина креће у правцу испоруке убојних средстава Русији.
Како се приближава годишњица почетка рата, Сједињене Државе раде са другим западним државама да покажу одлучност у пружању подршке Украјини, повећају притисак на Москву и упозоре Кину против веће подршке Москви. Председник Бајден је у понедељак посетио Кијев по први пут од почетка прошлогодишње инвазије, обећавајући подршку Вашингтона Украјини.
Потенцијално сукобљавање са Кином око испоруке убојних средстава дешава се усред ескалаторних тензија између Пекинга и Вашингтона у вези са западном кампањом да се изврши притисак на Русију, која је покренула општу инвазију на Украјину у фебруару 2022. Током претходне године, Кина је помогла Москви куповином руске нафте и продајом комерцијалних добара, као што су микрочипови и дронови, који могу имати и војну примену.
Могућност кинеског обезбеђивања убојних средстава Русији – на основу нових обавештајних података – била би далекосежна промена у односу на испоруке комерцијалне робе двоструке намене које су кинеске компаније испоручивале током прошле године, стоји у наводима америчких и европских званичника. Званичници одбијају да изнесу детаље о томе шта стоји у обавештајним сазнањима.
Последње обавештајне процене такође наглашавају растућу забринутост Пекинга око претњи које је изрекао руски председник Владимир Путин да ће бити употребљено нуклеарно оружје, наводе званичници. Ове бриге представљају једину тему око које је установљена сагласност у погледу Русије са западним изасланицима у Минхену. Иако је Кина дуго била опрезна око подстрекивања Москве, такође брине због економских и политичких последица слабљења Русије, наводе званичници.
Бајденова администрација, почев од руских војних припрема у близини украјинских граница уочи инвазије, декласификовала је обавештајне податке у количини која је без преседана о московским војним плановима, њеној трговини оружјем са Ираном и повезаним темама. Директор за национални обавештајни рад Еврил Хејнс рекла је прошле недеље да иако „је превише рано за давање процена“ званичници до сада нису видели никакво опадање квалитета америчких обавештајних извора због објављивања података.
Упозорење у Минхену уследило је после бројних приватних упозорења Кини. Координисано је међу западним савезницима у нади да би могло да одврати Пекинг од предузимања неповратног корака почетка испоруке оружја, наводи званичник.
Иако Бајденова администрација ради на декласификовању обавештајних података за могуће објављивање, није донета коначна одлука о објављивању података у јавности нити о времену објављивања, наводи званичник.
Кинеска трговина наоружањем обавијена је велом тајне, и нејасно је које би оружје Русија могла да прими. Кина заузима водеће место у свету по производњи оружја које се нашироко користи у рату у Украјини, а што обухвата и далекометне артиљеријске системе, вишецевне бацаче вођених ракета, противоклопне ракете, ракете земља-земља, мале тактичке дронове и лутајућу муницију.
Руска војска трпи проблеме због недостатка муниције и наоружања и носи се са различитим проблемима на бојном пољу од врха до дна ланца команде.
Амерички и европски званичници наводе да Пекинг неће нужно обезбедити напредно наоружање, али ће вероватно попунити оно што су руске снаге изгубиле на бојном пољу у Украјини, попут муниције, или што нису у могућности да произведу због санкција, као што је електроника.
„Није посреди технологија“, наводи Василиј Кашин, специјалиста за Кину и директор Центра за опште европске и међународне студије на московској Високој економској школи. „Превасходно је посреди питање производних капацитета. А у погледу производних капацитета, Кина би у многим аспектима, посебно када говоримо о оружју копнених снага, могла бити снажнија од обједињених [капацитета] Русије и НАТО“.
Блинкеново упозорење о евентуалним трансферима оружја упућено је неколико дана уочи посете господина Ванга Москви, једног од бројних састанака између Кине и Русије на високом нивоу, и у време када се Пекинг припрема да објави сопствени нацрт за окончање рата у Украјини.
Пекинг је навео да ће објавити 24. фебруара, на прву годишњицу инвазије, детаље предлога који би донео мир у Украјини, иако могућност да Кина одигра улогу медијатора наилази на снажан скептицизам у Сједињеним Државама и Европи.
Господин Путин је објавио у среду да ће кинески лидер Си Ђинпинг посетити Русију.
Западни аналитичари сумњају у кинеску способност да може бити кредибилни медијатор у сукобу, указујући на њену очигледну пристрасност у корист Русије. Од почетка руске инвазије, господин Си још увек није разговарао са украјинским председником Володимиром Зеленским, док је у више наврата у истом периоду говорио са господином Путином.
Пред Уједињеним нацијама вашингтонски званичници подржавају доношење резолуције којом се захтева да Русија „сместа, потпуно и безусловно повуче све своје војне снаге са територије Украјине у међународно признатим границама и позива се на окончање непријатељства“.
Западни званичници навода да се амерички савезници надају да ће добити више од 130 гласова у четвртак.
Оваква резолуција Генералне скупштине нема обавезујућу снагу, супротно од резолуција Савета безбедности. Ипак, амерички званичници се надају да ће порука већине чланица Уједињених нација показати широко противљење рускоj инвазији и да ће назначити обрисе мировног плана који ће обухватити руско повлачење.
„Они су сада држава парија, и уколико желе да крену напред у свету морају да окончају овај рат“, изјавила је репортерима амерички амбасадор у Уједињеним нацијама Линда Томас-Гринфилд. „Одлучно гласање у Генералној скупштини ће им послати недвосмислену поруку“.