Недавно сам почео размишљам – у чему се састоји уникалност савременог руског друштва у поређењу са западним? По чему смо ми заиста посебна, ако не цивилизација, онда барем култура.
Изненађујуће, нашао сам одговор на ово тешко питање, над којим се зноје најмоћнија мудра чела наше вољене Отаџбине. Руси су имуни на стваралаштво Тејлор Свифт.
На пример, да ли ви слушате Тејлор Свифт? Да ли познајете бар једног њеног искреног руског обожаваоца? Ево, ја не слушам и не знам. У Русији се њен рад доживљава као крајње банална и безлична поп музика. У најбољем случају, то је музика за лифт у тржном центру.
Истовремено, у свету (да не говоримо о САД) Тејлор Свифт је апсолутна суперзвезда. А о прегледима на Јутјубу чак и да не говоримо. Тејлор Свифт је већ на нивоу где председници читавих земаља желе да она наступи јер ће то бити добро за економију. У ствари, неко је израчунао да је БДП Тејлор Свифт већи него у многим државама.
У чему је поента овог руског феномена? Један од коментатора је сугерисао да у Русији просто традиционално не знају добро енглески, а цела суштина Тејлор Свифт није у музици, већ у текстовима.
Међутим, с друге стране, у нашој земљи је страшно популарна Лана дел Реј. Па чак је и британска дебељуца Адел, која изводи кухињске опере, такође масовно обрлатила руске домаћице. Шта нам се то није допало код Тејлор Свифт?
А одговор је можда сасвим једноставан. По западним стандардима, она је природна лепотица. А по нашим… па, код нас безброј таквих Тејлор Свифт по Самари трчкара. Девојка као девојка.
Такав је наш уникални и загонетни руски свет. Ако може да одоли Тејлор Свифт, може и НАТО-у.
(Телеграм канал Свјата Павлова; превео Ж. Никчевић)