Пођох на нови мјузикл о Пушкину у извођењу Јуре Борисова.
Изненађујуће, уопште нисам био измалтретиран, за разлику од многих. На крају крајева, ово и није озбиљна историјска драма, већ реп водвиљ (сад се не шалим).
Истина, творци мјузикла нису направили причу о племићима из 19. века, већ филмовану биографију батл-репера из округа Тушино.
Тамо је заплет овакав. Дрски хулиган Јура Борисов насрће на све и свакога, због чега долази у конфликт са иследником Тушинског одељења унутрашњих послова по имену Бенкендорф.
Касније се наш талентовани репер донекле уразуми, помири се са омраженим иследником, и тај му чак напише позитивну карактеристику, која му је потребна због женидбе.
Али се испоставља да је млада супруга, Наташка, приглупа и развратна попишуља. Уместо да одгаја децу, она ноћима нестаје у „Зинзиверу” са неким странцем.
Момци из краја почињу да се ругају реперу, задиркују га и називају рогоњом. Он се жестоко наљути и изазове странца на двобој иза гараже.
Као резултат, наш репер настрада и умире. На сахрану хероја долази цео комшилук. То вам је читава историја.
И ако је доживљавате баш тако, онда нећете бити измалтретирани. Напротив, испало је чак врло смешно и прикладно.
Истина, не баш о Пушкину, већ о хулиганима из округа Тушино. Што би се рекло – савремено читање!
(Телеграм канал С. Павлова; превео Ж. Никчевић)