СВИ СМО МИ ЛЕВАН ВАСАДЗЕ: ИЗВЕШТАЈ СА ФРОНТА ЗА ОДБРАНУ ПОРОДИЦЕ

26.08.2021. - 11:46

ШТА СЕ ДЕСИЛО ЛЕВАНУ ВАСАДЗЕУ

Угледни пословни човек из чудесне кавкаске земље Грузије, искрени православни верник, отац осморо деце, Леван Васадзе, недавно је, као борац за хришћанске и породичне вредности, основао политички покрет ЕРИ с благословом грузијског патријарха Илије. Циљ му је био да своју земљу и народ подигне из тешког стања у коме се не види куда и како даље. И – изненада се разболео. Од опасне и ретке болести, која може бити изазвана „атентатском“ радијацијом. Сада се налази на опоравку у Москви, али је питање како ће се болест развијати.

У тексту који је објавио на мрежи Међународне организације за породицу, чији је дугогодишњи активиста, он, између осталог, пише:“Да ли је могуће да је у нашој несрећној земљи то неко намерно направио? Ко би предузео тако радикалан потез да покуша да уништи мој политички покрет који је тек основан? Коме би ишао у прилог наставак либералне дихотомије „натсеби” и „котсеби” (што значи Уједињени национални покрет и Грузијски сан), непрестано политичко љуљање с једне на другу страну, док земља у међувремену пропада? Да ли је могуће да мене и људе попут мене, који се противе радикалној LGBT пропаганди која наноси толико штете нашој земљи, доживљавају као такву претњу левици да би покушали нешто као што је овај високотехнолошки напад? Сасвим је могуће. Ако је заиста то посреди, да ли то значи да још увек постоји отворен налог да ме ликвидирају? Опет се питам, ко има користи од тога? Да је овај покушај успео, како би се ствари могле другачије развијати у нашој земљи? Нико то не зна. С друге стране, наравно да је могуће да сам се сасвим случајно разболео од ове ретке болести управо у тренутку када сам ушао у политику. Током свих ових месеци, док сам се консултовао с лекарима, кад год је то било могуће постављао сам једно те исто питање – мада ми је једва било до тога – да ли је могуће изазвати такву болест тако неочекивано вештачким путем? Лекари с којима сам успео да се консултујем – у САД, Русији, Европи, Израелу и Турској – не могу то ни да потврде, ни да порекну, јер одговор на то питање спада у другу област надлежности. Али плазма ћелије карактеристичне за мијелом, пронађене током перфорације карличне кости, и додатне анализе коштане сржи, коштаних честица и крви, јасно показују да у најмању руку имам симптоме болести који дефинитивно могу бити узроковани зрачењем и радијацијским тровањем.

Судећи по оно мало података које сам сазнао – јасно је да сам имао ограничено време за темељно истраживање – до таквог тровања често долази додавањем изотопских супстанци у воду за пиће. Након што особа попије такву воду, тело постаје подложно тровању зрачењем.“(1)

Дотле смо дошли.

Тако су почели да се обрачунавају са угледним борцима за породичне вредности.

Васадзе је, како рекосмо, један од најхрабријих активиста Међународе организације за породицу, која је, са своје стране, основала Светски конгрес породица.

СВЕТСКИ ПОКРЕТ ЗА ОДБРАНУ ПОРОДИЦЕ

Светски конгрес породица највећи је годишњи скуп лидера покрета за одбрану породичних вредности из целога света. Организује га Међународна организација за породицу (IOF).

Идеју су покренули два научника, Американац др Алан Карлсон и Рус др Анатолиј Антонов 1995. Светски конгрес породица сазива велике међународне јавне догађаје како би ујединио и припремио лидере, организације и покрете да афирмишу и бране природну породицу као једину темељну и одрживу јединицу друштва. Циљ је и да се у светским институцијама политичари боре да заштите слободу, веру и породицу као природну и основну јединицу друштва у складу са чланом 16 Универзалне декларације о људским правима Уједињених нација. Покрет има часопис, портал ( на шест језика ), а издржава се од добровољних прилога.

Поред годишњег Светског конгреса породица, одржавају се и редовне регионалне конференције широм света: Отава, Санта Круз (Боливија), Салта (Аргентина), Тринидад, Барбадос, Лондон, Најроби, Лагос, Београд, Молдавија, Манила, Вашингтон, Феникс, Кијев, Солт Лејк Сити, Мелбурн, Тбилиси, Кејптаун и Москва нека су од места где су скупови држани.

ОСНОВНА НАЧЕЛА ПОКРЕТА

Основна начела рада Међународне организације за породицу су јасна, и недавно их је, у посети Грузији, где је основан политички покрет ЕРИ на челу са Леваном Васадзеом, исказао председник те организације, Брајен Браун, отац деветоро деце:“У срцу сваког човека налази се љубав према породици, љубав према својој нацији, љубав према својој култури. Кад ми конзервативци у Америци кажемо, на пример, „Америка на првом месту“, то не значи да желимо да контролишемо или управљамо другим земљама, или да им говоримо шта да раде; штавише, управо је супротно од тога. Ми желимо да кажемо да је у нашој земљи – Америка на првом месту, желимо да Мађари кажу – Мађарска на првом месту, желимо да Грузијци кажу – Грузија на првом месту. Сваки народ има нешто јединствено што може да понуди свету. Али, нажалост, неуспела политика либерализма, којом управљају велике количине новца америчких донатора као што је Џорџ Сорош, све више покушавају да употребе своју моћ, новац и богатство како би државама широм света рекли да оне морају да ураде оно што либерализам каже да морају.”(2)

А на то, наравно, не треба пристати. И зато се породични људи из целог света удружују.

ШТА ЈЕ ПРИРОДНА ПОРОДИЦА

Оснивач Светског конгреса породица, Ален Карлсон, у итервјуу потписику ових редова рекао је:“Природна породица, не појединац, је основна друштвена, политичка и економска јединица сваког друштва. То је устаљено гледиште Богом даног поретка постојања, укорењено у људску природу. Природна породица је заједница мушкарца и жене, саздана за читав живот и на темељу брака, а чији су циљеви рађање деце, узајамност љубави и радости, пружање моралног васпитања потомству, прављење плана основне кућне економије, пружање сигурности онда када је то потребно и повезивање поколења. Природна породица се чешће назива „традиционална породица“, што може да звучи превише „назадно“ и „нуклеарна породица“, што је ограничен појам и асоцира на бомбу. “(3)

Карлсон истиче:“Речима Гилберта Честертона: „Породица је једина провера вредности државе која има обавезу да се обнавља вечно као држава, али много природније него држава“. Чак и када културе и државе постају непријатељски расположене, природне породице и њихови браниоци се освесте; у такво доба, јављају се покрети за заштиту деце и породица.“(3)

Покрети нужни и на логици ставри утемељени.

НЕОЛИБЕРАЛНИ „МАОИСТИ“ ПРОТИВ ПОРОДИЦЕ

Карлсон разуме и човекову биологију и његову онтологију:“Полне разлике у мушким и женским мозговима значе да мушкарци показују склоност ка „праволинијском“ типу мишљења и обављању специфичних задатака, док су жене ненадмашиве у обављању уопштенијих задатака и процењивању људских односа. Женски хормони утичу на способности рађања и узгоја деце као и одржавања домаћинства, док мушки хормони изазивају склоност ка агресивном понашању и обављању спољашњих послова. Мушкарци и жене се разликују по приступу у решавању интелектуалних проблема. Широм света, мушкарци надмашују жене у тестовима визуално-просторних вештина, док су се жене далеко боље показале у тестовима вербалних способности. Сваки покушај да се друштво лиши мушко – женских различитости захтева оно што један научник назива „маоистички приступ“ који се заснива на насиљу и поновљеним поступцима „револуционарне одлучности“. Са друге стране, када су човек и жена уједињени у браку, целина је већа него збир свих његових делова. Таква домаћинства су здравија, срећнија, па и имућнија: чак и у сировим економским појмовима, љубав унутар брака „подиже ниво комфора“, док брижност унутар брака повећава „укупан приход“ пара (видети књигу добитника Нобелове награде, економисте Герија Бекера, „Расправа о породици“).“(3)

Без здраве породице нема ничег здравог. Ни здраве економије, наравно.

НОВИ ЕУГЕНИЧКИ РАСИЗАМ

Карлсон указује и на то да се данас води рат против породице од стране „владара из сенке“ и њихових гаулајтера широм света:“Рат против становништва, који су веома ревносно покренуле неколике америчке фондације педесетих, био је, делимично, хистерична реакција на један здрав развојни процес: послератни амерички „бејби бум“, који је довео скоро до удвостручења просечне америчке породице, као и на преживљавање већег броја деце у земљама у развоју путем побољшања здравствене заштите и имунизације. То је делимично био нови израз еугеничког расизма усмереног на народе у бившим афричким и азијским колонијама.“(3)

Карлсон зна и последице – ако се не будемо борили:“Народи који наставе рат против Природне породице ће просто нестати, а замениће их народи који се рађају. Само оне политичке заједнице које усвоје, штите и охрабрују модел Природне породице имају стварну и здраву будућност.“(3)

Зато Светски конгрес породица води своју борбу. И зато је на удару свих који мрзе природну породицу, а желе да свет преуреде по својој вољи – вољи за смрт. Јер њихова култура је антикултура прогресивистичког самоуништења, а не култура живота и опстанка. Њихово новинарство се редовно оглашава против Светског конгреса породица.(4)

ХАКЕРСКИ НАПАДИ СОРОШОИМАНИХ Недавно је, после Сорошеве објаве рата овој међународној организацији, дошло до хакерског напада на активисте и покрете који јој припадају. Брајен Браун, који је, у овом тренутку, на челу међународног савеза бораца за породичне вредности, тим поводом је изјавио:“Премда је запањујуће видети да је на стотине интерних докумената са IOF-ових састанака и конференција украдено приликом хакерског напада на наше савезнике, у тим документима нема ничега што би људима рекло нешто више о нама од онога што ми сами говоримо: ми заступамо природну породицу и боримо се за породичне вредности. Ми подржавамо брак. Залажемо се за право на живот. Поштујемо верску слободу. Верујемо да су мушкарац и жена комплементарна бића, створена да буду заједно. Ми сматрамо да је ово прелепа политика која велича живот и води ка човековом напретку. Супротстављамо се појединцима и групама које желе да из закона и друштва протерају вредности које су нама важне и драге. Подстичемо отворену расправу о тим питањима и свесрдно се боримо да у тој расправи и победимо. Овај хакерски напад јасно показује да је IOF-ов рад изузетно важан, и то не само за породични покрет и оно што радимо широм света већ и за глобалну левицу која жели да нас уништи. Наш одговор не сме бити повлачење, већ наставак борбе за оно што нам је најсветије.“(5)

Наравно, смртопоклоници не врше само сајбер нападе. Они иду и жешће. То је недавно искусио Леван Васадзе.

ЗАШТО СЕ НАШАО НА УДАРУ

Иако је Грузија одавно под сенком Запада, Леван Васадзе, као православни хришћанин, никада није пристајао на наметање антихришћанских закона као мерe и проверe своје земље. Европској унији је нарочито стало да Грузији наметне тријумф LGBTXYZ идеологије, јер је политички хомосексуализам ударна песница канцер – капитализма широм света. У писму које је, скупа са низом других јавних личности своје отаџбине, потписао 2014. године, а упућеном бриселским господарима дискурса, између осталог је поручено:“Слобода се не сме мешати с пропагандом разврата и с принудом на њега, са вређањем традиционалног друштва, с идеологијом која под лажљивом заставом слободног избора чини несрећнима и приморава да плачу милиони деце чији се родитељи разводе, с идеологијом која држи у усамљености и страху од будућности личност коју наводно штите државне институције. Управо ова идеологија изазива распад породице и безнадежност, наду у новац и привремено усвојене законе који без обзира на материјално богатство доводе човека на Западу до егзистенцијалне депресије.“(6)

Нихилизам маскиран у хуманизам: то је име бриселске еврократије.

НА ЧЕМУ ЈЕ УТЕМЕЉЕНА ЕВРОПА

Васадзе и саборци су истакли:“Зато тугујемо због Вас и Ваших проблема, своју културу сматрамо делом опште евроазијске културе, али мислимо да Европа коју волимо и која нам је у многоме слична, није била основана на разврату хипи генерације, већ је утемељена на хришћанским вредностима које смо чували с горчином и радошћу у време совјетског социјализма и које ћемо чувати и у условима западног капитализма и глобализације. Ове вредности од нас захтевају да опраштамо другима, али нам забрањују јавну пропаганду разврата и укорењивање међу нама на тај начин наказних облика човекове слободе.“(6)

Наказна је она човекова слобода која се претвара у самовољу, и која чини да се Бог више не радује човеку.

Европа се одрекла Христа, и пошла путем самозаборава, путем наказне слободе. Енглески православни свештеник, Ендрју Филипс, у свом предавању „Хришћанска Света Европа и секуларна Анти-Европа“, одржаном 12. марта 2005. у Лондону, јасно је рекао:“Одбијајући да воли Бога, Европа крши прву заповест Јеванђеља и постаје Анти-Европа. Одбијајући да воли своје ближње као себе саму, Европа крши и другу заповест Јеванђеља и постаје Анти-Европа. Мржња према Богу води ка мржњи према људима, а мржња према људима води ка мржњи према себи самом.“ Ка понорима самоуништења, дакле.

Маскираним, између осталог, у „људска права“.

ПРАВОСЛАВНО УЧЕЊЕ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА

Свето Предање Цркве од Истока је јасно:„Према православном предању, човек чува Богом му дано достојанство и у њему узраста под условом да живи у складу с моралним нормама, јер те норме изражавају првозадану, то јест истинску природу човека, непомрачену грехом. Зато постоји непосредна повезаност између човековог достојанства и етичности. Штавише, признати достојанство личности значи установити њену моралну одговорност/…/ Признајући вредност слободе избора, Црква тврди да она неизбежно нестаје кад се чини избор у корист зла. Зло и слобода су неспојиви /…/ Слабост установа људских права је у томе што она, штитећи слободу избора/…/, све мање и мање рачунају на моралну димензију живота и слободу од греха/…/ Друштвено уређење мора се оријентисати према обе врсте слободе ( слободи избора и слободи чињења добра, нап. В. Д.), хармонизујући њихово остварење у јавној сфери. Не сме се штитити једна слобода, а заборављати друга. Слободно пребивање у добру и истини немогуће је без слободе избора, али и слободни избор губи вредност и смисао, ако се окреће злу./…/ Права човека не могу бити изнад вредности духовног света/…/ Разраду и примену концепције људских права неопходно је усагласити са нормама етике, с моралним начелом које је Бог усадио у људску природу, и које се препознаје у гласу савести/…/ Људска права не смеју да противурече љубави према Отаџбини и ближњима./…/ Из перспективе Православне Цркве, политичко – правна установа људских права може да служи исправном циљу заштите људског достојанства и да помаже духовно – моралном развоју личности. Да би се то постигло, остварење људских права не сме да се сукобљава с Богом установљеним моралним нормама и на њима заснованом традиционалном моралу. Индивидуална људска права не смеју се стављати изнад вредности и интереса Отаџбине, друштва, породице. Остварење људских права не сме бити оправдање за насртај на религиозне светиње, културне вредности, самобитност народа. Права човека не могу бити изговор за наношење непоправљиве штете природним ресурсима”.(7)

Ово нема ко да чује.

Зато смо и дошли довде.

ПРОТИВ НАСИЉА „ЉУДСКИХ ПРАВА“

У свом отвоеном писму, Леван Васадзе и пријатељи су истакли да Брисел мора заиста, а не само на речима, прихватити мултикултурализам, свиђало му се то или не:“Као и десет Мојсијевих заповести које се сматрају моралном окосницом човечанства, тако су и сваки устав и закони систем забрана и права, где се од човека пре свега захтева одговорност и пристојност. И управо бесконачна збрка везана за преправљање ових система и јесте разлог због којег се западни либерализам све више и више креће према логичком ћорсокаку, јер он под паролом поштовања туђег мишљења упада у друге земље и чини насиље над многима који се с њим не слажу, ставља табу на слободу мисли и речи посредством једностране демагогије о политичкој коректности и прогања заштитнике традиције сопствене земље. Ако заиста поштујете многоликост народа и традиција света, прихватите традиције нашег друштва које се разликују од Ваших и не покушавајте да их преправите.“(6)

Истинској мноштвености култура је туђ сваки милитантни метод наметања неолибералних измислица. Православна Грузија, рекли су њени хришћански делатници, међу којима је био и Васадзе, не може прихватити нови, „људскоправашки“ тоталитаризам у име Европске Уније.

ЕВРОПА? ДА, АЛИ КАКВА?

Васадзе и грузијски интелектуалци су указали и на Европу са којом би могли сарађивати. Претходно је потребан дијалог, а дијалог се може водити само на основама узајамног уважавања:“Затим нам дозволите да сами одлучујемо о томе шта је за нас прихватљиво од поштоване Европе која је у многоме достојна подражавања, а шта није. И ако наше пријатељство за Вас није само празна реч, и Ви треба да верујете у њено основно својство које се назива равноправношћу пријатеља. А то значи да и Ви треба да желите да нешто научите или да се нечега сетите захваљујући нама. И можда ће то нешто бити људске и породичне традиције које ми толико чувамо у Грузији и које су данас тако ископниле у Западној Европи. Наша нација ће са задовољством сарађивати с Европском унијом по питањима научно-техничког напретка и изградње демократије. Али наша култура која је још пре Христа подарила човечанству вино и просо, Амирана-Прометеја и Медејину медицину, при чему се крађа златног руна знања сматрала великим подвигом међу прародитељима Европе – Грцима, неће прихватити моралне поуке од Западне Европе која се налази у моралној кризи.“(6)

Затим је, осам година касније, Леван Васадзе кренуо „у политику“. И онда су решили да га трују.

Чик погодите ко.

ЛЕВАНОВА ПОРУКА

Васадзе из болнице у Москви поручује свима, и пријатељима и непријатељима:“Бићу у овој бици до краја, како ми здравље буде дозвољавало. Одбијам да останем у овом стању, прихватим болест или се повучем. Тако се не понаша ратник у жару борбе за спас наше културе. Без обзира на разлог мог стања, од срца захваљујем Господу на Његовој помоћи и надам се најбољем. Лекари ме охрабрују, а породица и пријатељи подржавају ме с љубављу. Постоји једна ствар коју наши непријатељи једноставно не разумеју: да је за нас најважнија ствар вечност. Кога ћу се онда бојати?“(1) Грузија је, као и Србија, Света Земља Господња, и зато се у њој морају јављати, вековима од крштења православних народа, људи попут Левана Васадзеа. Јер они имају претке на које се могу угледати.

Уосталом, зар је Свети Јован Заденски из Сирије узалуд дошао у Грузију са својих дванаест ученика, који су били: Авив Некрески, Антоније Маркопски, Давид Гареџијски, Зенон Икалтски, Тадеј Стефанцминдски, Јесеј Цилкански, Јосиф Алавердски, Исидор Самтавнијски, Михаил Улумбојски, Пир Бредски, Стефан Хирски и Шио Мгвимски? Зар су они залуд Грузију освештали својим молитвама и животом по Христу? Зар је Бог случајно дао силу Светом Шиу Мгвимском пред чијим учеником Евагријем се вода раздвајала као пред Исусом Навином? Зар је Свети Јован Заденски молитвом очистио пустињу од демона да би данас демонске силе победиле славни народ побожног Кавказа?

Зар је десет хиљада калуђера залуд проливало сузе и подвижнички зној у келијама свете планине Вардзија и зар они нису умолили Бога да и данас буде људи попут Левана Васадзеа, који каже, urbi et orbi, да никад неће пасти крсташ барјак грузијски, суштински онај исти који је наш Бошко Југовић носио у Косовском боју против турских освајача 1389. године? Зар је Свети цар Давид Градитељ Грузију залуд учинио силом на Кавказу, ратујући, подижући храмове и школе, а онда, пред смрт, из смирења наложио да га сахране на улазу у манастир Гелати, да би сви који уђу газили преко њега, кротког у одласку пред Христа?

Зар је двадесет хиљада Грузина у Тбилисију одбило да пљуне на Еванђеље и прими ислам, иако је казна, после тријумфа агарјанског, била смрт? И сви су, као мученици, припали Богу своме и Богу нашем.

Тим путем је пошао Васадзе, овај нови исповедник хришћанских и породичних вредности.

НА ПУТЕВИМА СТАРЦА ГАВРИЛА

Леван Васадзе је духовни сродник Светог Гаврила Грузијског, савременог светила Господњег, који је, у доба најжешћег комунизма, спалио слику Лењина, и, после тешких мука, бачен у лудницу, јер је био јуродив Христа ради, и јер га је рука Господња водила и чувала. Отац Гаврило на саслушању је изјавио: „То сам учинио зато што се човек не сме боготворити. Тамо, на месту Лењиновог портрета треба да виси Христово Распеће. Зашто пишете: “Слава Лењину”, кад човеку није потребна слава? Треба писати: “Слава Господу Исусу Христу.”“ О Светом Гаврилу комунистички лекари су овако сведочили: „Дијагноза: психопатска личност са склоношћу настанка шизофрених стања. Разговара сам са собом, нешто тихо шапуће. Верује у Бога, у анђеле. Стално понавља речи: “Све је од Бога.” Не општи са околином. Кад му се неко обрати, он говори о Богу; о анђелима, о иконама…”(8)

И Леван Васадзе је стао уз Бога и анђеле, са иконом у души и иконостасом пред собом.

Сви ми, дакле, идемо путем старца Гаврила, путем јуродивих Христа ради. Јер светски сатанисти, чији су комунисти били послушници, сада покушавају да нас све прогласе за безумне зато што верујемо у Бога и закон Божји, зато што волимо породицу и отаџбину, зато што смо за живот људски од зачећа у мајчиној утроби, зато што смо борци Животодавца, а не слуге смрти и лажи.

Али, сатанисти не могу победити јер је Христос победио сатану, као што се види из примера старца Гаврила, на чијем гробу се непрестано дешавају чуда.

ЈЕДНО ПИСМО ИЗ СРБИЈЕ

Српска страница портала Међународне организације за породицу упутила је писмо подршке Левану Васадзеу:“Поштовани и драги у Христу брате Лeване,

Српска екипа нашег заједничког сајта је са болом и забринутошћу примила к знању чињеницу да се налазиш у болници у Москви где се опоравшљаш од могућег тровања до кога је дошло после Твоје одлуке да, са благословом патријарха грузијског Илије, кренеш и у политичку борбу за своју хришћанску отаџбину која се нашла на удару непријатеља Христових, маскираних у борце за „људска права и демократију“. Срби и Грузини су један, православни народ, повезан истом вером и мученичким историјом. Света Нина Грузијска и Свети Сава Српски се славе се истог дана. Све ово нас обавезује да Ти поручимо: са Тобом смо у Твом настојању да се подигнеш са постеље, и да се, под заставом Светог Ђорђа, вратиш у бој за хришћанске и породичне вредности.

Данас је читаво човечанство ушло у борбу за одбрану основних темеља постојања, за Богом благословени поредак у коме је могуће сачувати своје потомство и продужити историју људског рода. Против нас војују они који желе да револуционарним методама субхуманизма ( израз оца Серафима Роуза ) поткопају човештво, и свет потчине власти лажног бога Мамона, лишавајући нас сваке наде и сваке будућности. Њих 0,666% глобонациста мисле да могу да загосподаре планетом. Али, то им неће поћи за руком – са нама је Господ Исус Христос, Чији хитон почива у Грузији, а велики део Часног Крста у српском манастиру Хиландару на Светој Гори. Са нама је Мајка Божја, којој је Грузија посвећена, и чија Пећка икона у Патријаршији на Косову и Метохији бди над српским народом.

Драги брате Леване, молимо се Богу за Тебе, и позивамо све српске хришћане да, скупа са нама, принесу молитве за Твоје оздрављење. Чекамо те у у храму Светог Саве у Београду, да се сретнемо у Христу и наставимо заједничку борбу!“(10) Православни Срби, молимо се Богу за брата Левана и за сестру нашу Грузију! И певајмо оно старозаветно, што је остварено у Новом Завету:“С нама је Бог, знајте, незнабошци, и покорите се, јер је са нама Бог!“

Емануил, Христос, Бог наш и Брат наш.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

УПУТНИЦЕ ( 25. 8. 2021)

Европски пут Грузије, или: Железничка станица у Новом Саду и кружни ток код Ушћа

Медведев ексклузивно за РТ: Да су САД биле мудре и флексибилне, не би било СВО

Драгољуб Мандић: Мрачна епизода заборављеног песника