СВЕШТЕНИК ДР СТИЛИЈАН КАРПАТИУ, ПРОФЕСОР БИОЕТИКЕ УНИВЕРЗИТЕТА У АТИНИ: ОТВОРЕНО ПИСМО СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСККОМ СИНОДУ ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПОВОДОМ ВАКЦИНИСАЊА ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА

Православна Црква је одавно почела да живи у апокалиптично доба, у коме је све теже одговорати на изазове епохе. То се нарочито види у ванредним околностима, као што је била коронократија. У то време, архијереји појединих Помесних Цркава нису имали довољно трезвености да се суче са глобалистичком лажју. Тако је било и у Грчкој: тамошњи Синод је, за разлику од низа трезвених грчких архијереја, убеђивао православни народ да се вакцинише огледним супстанцама штетним по здравље и хришћанску савест, али маскираним у вакцине.  Ипак, нису сви били наивни. Чули су се стручни гласови отпора. Јереј Стилијан (Карпатиу), дипломирани лекар-психијатар, богослов, професор биоетике Атинског универзитета, одговорио је на питање – колико поверења заслужују вакцине против корона вируса које се нуде? У свом отвореном писму Светом синоду Грчке Цркве о.Стилијан (Карпатиу) ослањајући се на научне податке, утврдип је да су вакцине против covid-19 створене путем убијања људи, и да примање истих није Богом благословено. ( напомена В.Д. )

 

 

„Бојте се Данајаца и кад дарове доносе“¹

Ваша Преосвештенства,

Позната вакцина против вируса sars-cov-2 је већ почела да се примењује међу становништвом Грчке и на територији Европске уније, почевши од 27. децембра 2020. године, што је праћено громким изјавама политичких лидера.

Кампања за вакцинацију под називом „Слобода“ (који у овом случају звучи подсмешљиво) је већ почела. Њени организатори надмено и са висине изјављују да ће помоћу вкцине бити створена заштитна баријера против даљег ширења корона вируса или такозвани „колективни имунитет“.

Док су се раније китњасти говори о корона вирису углавном односили на изолацију, сад су променили правац: рекламира се вакцина која је произведена уз коришћење технологија које нас приморавају да се суочимо с ужасним проблемима у области морала.

Историја вакцинације има преко двеста година. Она је почела од Едварда Џенера, свештеничког сина који је поседовао дубока хришћанска уверења и који је захваљујући свом посматрачком дару успешно обавио свој први експеримент на вакцини против богиња 14. марта 1796. године. Реч „вакцина“ слично звучи на различитим језицима: vaccination (енгл.), vaccine (франц.), вакцина (рус.) пошто потиче од латинске речи „vacca“ односно крава – животиње чија се болест користила за стварање првих вакцина.

Путем који је предложио Џенер кренуо је Луј Жан Пастер који је такође био хришћанин и веровао је у Бога целог свог живота. Пастер је заслужено назван „оцем микробиологије и имунологије“, пошто је 1880-их година створио прву вакцину против беснила.

Циљ вакцина јесте сензибилизација имуног система посредством увођења у организам инактивираног или мртвог патогена. У овом процесу имуни систем, с једне стране, ствара антитела за уништавање патогеног фактора, а с друге стране – стиче сећање на овај патоген, зато, ако се имуни систем човека с њим сретне касније, при евентуалном поновном заражавању, он га препознаје и поново ће приступити његовом уништењу.

Међутим, у својој безумној обузетости генетским истраживањима човек је без колебања почео да користи недозвољене и безаконе процесе умирујући се тиме да „циљ оправдава средства“. И сад смо дошли до тога да су под изговором спасавања човечанства за експерименталну израду и производњу вакцина почеле да се користе ћелије абортираних беба.

Вакцине фармацеутских компанија против sars-cov-2 које се данас брзо имплементирају и с необјашњивом упорношћу пропагирају за људску употребу, представљају резултат процеса убијања човека, односно абортуса.

Истовремено, постоје и друге могућности за вакцинацију, које се заснивају на класичним методама, које не изазивају никакве моралне проблеме и којима нас је научила сама природа. Оне се могу примењивати без прибегавања безакоњу и гажењу људског живота, чији се свети карактер и ненарушивост уопште не могу разматрати. Међутим, државна власт изазовно игнорише ове просте истине.

 

Ι Производња вакцине уз употребу људске ћелијске линије.

За производњу данас познате вакцине против вируса sars-cov-2 који се шири великом брзином употребљена је ћелијска линија човека НЕК 293. Ова ћелијска линија је добијена из ћелија које су добијене из бубрега здравог женског ембриона. Овај ембрион је „ликвидиран на законити начин“, односно, абортиран по холандском закону 1973. године у лабораторији Алекса ван дер Еба (Alex van der Eb) у Лејдену у Холандији. Личност родитеља абортираног плода и узрок абортуса остају непознати².

Најугледније фармацеутске компаније које производе вакцине против вируса sars-cov-2 користиле су ове ћелије (НЕК293Т) како би провериле да ли заиста долази до експресије беланчевине корона вируса.

Између осталог, две фармацеутске компаније Moderna³ и Pfizer/BioNTech⁴, чије су вакцине одобрене и у Грчкој, користиле су ћелијску линију НЕК 293 у фази Confirmatory Lab Test (тестови за потврђивање лабораторијских истраживања).

Компанија Astra/Zeneka (Oxford) која сарађује с компанијом „Спутњик“ и компанија Jannsen⁵ користиле су ћелијску линију НЕК 293 у све три фазе: 1. дизајн и разрада; 2. производња и 3. лабораторијска истраживања за потврђивање.

На основу података које смо горе навели постављају се следећа два питања:

1. Како се све до данас сачувала ова ћелијска линија од плода који је абортиран пре око педесет година?
2. Да ли је стварање вакцине против вируса sars-cov-2, као и других вакцина или фармацеутских средстава једини начин за борбу против епидемије или није?

Што се тиче првог питања позната нам је чињеница да се по правилу у свакој ћелији која доживи митозу, теломере на крају сваког хромозома скраћују. Дељење ћелија престаје чим се теломере смање до критичне величине и ова појава се назива „максимум Хајфлика“ (по имену анатома Леонарда Хајфлика који га је открио 1961. године). Дакле, долази до старења популације ћелија, стога и целог организма⁶.

Да би се неутрализовао „максимум Хајфлика“ експериментатори су произвели квази-канцерогене ћелије (аномалне ћелије које се могу размножавати у току многих генерација преко природног нормалног времена које се назива „максимум Хајфлика“. Овакве ћелије се користе у различите истраживачке сврхе, а тренутно – за стварање вакцине против вируса sars-cov-2. Ексеприменти над овим квази-канцерогеним ћелијама одвијају се прилично дуго.

Треба истаћи да се за лабораторијске експерименте не жртвује један, већ мноштво ембриона, што омогућава да се на основу ћелијских линија обавља исто тако велики број експеримената in vitro.

Што се тиче другог питања, односно, да ли је употреба линије ћелија НЕК 293 за стварање вакцине коју разматрамо једино могуће решење одговор је категорички негативан.

О томе сведочи чињеница да за производњу вакцине против вируса sars-cov-2 неке компаније и институти користе горе наведену ћелијску линију човека док друге не користе ћелијске линије од човека, већ од животиња.

На пример, Израелски институт за биолошка истраживања (Israel Institute for Biological Research, IIBR) ни у једној фази производње вакцине не користи ћелијске линије човека, већ само ћелије хрчка или ћелије мајмуна.

На овај начин су створене три традиционалне вакцине у Кини (на пример, BBIP-CorV, PiCoVacc), а у САД, Француској и другим земљама сличне вакцине се већ налазе у фази претклиничког испитивања и ни на који начин нису повезане с ћелијским линијама човека.

Осим тога, на Институту за медицинска истраживања Јована Павла II у САД користе се матичне ћелије одраслих, а не ембриони: у истраживачке сврхе у целини и непосредно за производњу вакцине против вируса sars-cov-2. Истраживања се обављају спорије, али су зато безопасна⁷. Треба истаћи да се овај институт финансира од улагања спонзора, а не о државном трошку.

У складу с горе наведеним технологија производње вакцине против вируса sars-cov-2 се заснива на абортусу ембриона или, како се у медицинској литератури називају, „људи ликвидираних у фази развоја унутар материце“. Притом, данас постоје друге могућности које не посежу на вредност људског живота од којих је сваки јединствен и почиње од тренутка зачетка.

 

ΙΙ Употреба м-РНК у производњи вакцине

1. Процес производње антитела уз употребу м-РНК.

За разлику од обичне производње вакцине приликом израде вакцине м-РНК против вируса sars-cov-2 антиген који ће производити антитела представља спајк беланчевину вируса (spike-S).

Да би продро у ћелије људског организма вирус Sars-Cov2 користи фермент АСЕ-2 који је присутан у ћелијској мембрани као рецептор. Вирус се повезује са својом беланчевином-спајком (S) у АПФ-2, продире у људски организам и потенцијално може извазвати пнеумонију или миокардитис [8].

Посредством вакцине с м-РНК преосе се генетске информације које помажу у стварању одговарајуће имунолошке реакције у људским ћелијама, односно производњи антитела и Т-лимфоцита. Ово је идеалан план у лабораторијским условима in vitro, али се он најчешће разликује од очекивања in vivo у стварности. Једноставан пример представља то што се приликом примене вакцине у пракси, а не у лабораторијским условима, појављују краткорочни или дугорочни нежељени ефекти.

Предност ове технологије састоји се у томе што она убрзава процес израде вкцине у поређењу с њеном традиционалном производњом од мртвих или инактивираних патогена који се у организам уносе као антигени за стварање имунитета и у поређењу с другим технологијама које се на заснивају на коришћењу плуропотентних ћелија ембриона добијених услед абортуса.

Иако примена м-РНК смањује време за производњу вакцине, то не смањује време појаве нежељених ефеката. Због употребе генетског материјала нежељене последице приликом вакцинације не могу бити познате унапред и не може се погодити кад ће се појавити, какве ће бити, колико тешке и како ће се то одразити на опште здравље становништва.

 

2. Својства безопасности вакцине уз коришћење генетског материјала.

а.  Озбиљна забринутост у погледу безопасности вакцина изазвана је кратким временским периодом који је протекао између производње вакцине и њеног увођења у клиничку примену. На овај фактор се позива вирусолог Овета Фулер, професор Мичигенског униврзитета, која је један од четири члана стручне комисије Управе за санитарни надзор квалитета прехрамбених намирница и медикамената САД (FDA) која је изнела негативан став према свеопштој вакцинацији, као и многи други стручњаци, специјалисти у различитим областима,

б. Познато је да се неки вируси, као што су мале богиње, годинама крију у људском организму. Понекад се њихов поновна активција може одиграти након неколико деценија: они се поново појављују у виду лишаја који избија на кожи. Поновно инфицирање другом врстом вируса денге (постоје укупно четири облика) изазива хеморагијску грозницу и ствара врло озбиљне проблеме за човеков опстанак. Шта ће се касније дешавати с онима који се вакцинишу против вируса sars-cov-2? Да ли ће вакцина бити повезана с евентуалним аутоимуним болестима које су преплавиле свет итд.?

в. Још већу забринутост изражава Лук Монтање који је изјавио да је вирус sars-cov-2 можда вештачки створен у Вухану, пошто садржи елементе генетског материјала HIV (односно вируса који изазива СИДУ), који кодирају беланчевине и то не може бити случајно, на шта научник посебно скреће пажњу. По његовом мишљењу међу евентуалним нежељеним последицама може бити и рак. Ево због чега се он сам неће вакцинисати и зашто предлаже алтернативне облике лечења.

г. Што се тиче оцене ризика у случају с корона вирусом и вакцином против COVID, ко може данас да одговори на ово питање? Посебно кад у статистичке податке о смртности улазе смртни случајеви од вируса sars-cov-2, до појачавања пратећих болести после прележаног sars-cov-2 и смртни случајеви који су лажно приписани sars-cov-2. У ситуацији кад трагично недостаје умећа управљања пандемијом – то је постало већ нешто уобичајено.

д. На питање које се стално намеће у вези с тим да ли нова вакцина може утицати на ДНК, одговор је потврдан – да, то је могуће. Може се десити да посредством процеса обратне транскрипције постане оствариво претварање м-РНК у фрагмент ДНК, односно, синтеза ДНК уз употребу вирусног РНК у својству матрице.

е. Постоји озбиљна забринутост и поводом si-РНК (малих интерферентних РНК или „немих“ РНК), зато што приликом распада м-РНК у ћелијама постоји опасност од повећане експресије онкогена.

ж. Појављује се и проблем у вези с пратећим мутацијама вируса. Јер могу бити потребне друге врсте антитела на које вакцине које се данас производе не рачунају. Ово питање ни из далека није реторско и оно изазива забринутост медицинске заједнице која не би желела да се „игра ватром“ експериментишући у непознатим областима. Никоме није потребна генетска Хирошима.

з. У САД је 1976. године забележена смрт једног војника од вируса који је класификован као један од облика свињског грипа. Сматрало се да је овај тип генетски близак смртоносном „шпанском грипу“ из 1918. године. Истовремено, код многих су откривена позитивна антитела на свињски грип.

Тада је директор CDC (Центри за контролу и превенцију болести у САД) Дејвид Спенсер предложио да се Американци масовно вакцинишу. Америчка војна лица и представници медија су инсистирали на томе да се борби против ове епидемије приступи као да се ради о епидемији шпанског грипа. Брзо су створили вакцину којом је вакцинисао 45 милиона Американаца што је износило 1/4 становиштва САД, при чему је председник САД Џералд Форд био човек који је први примио вакцину пред телевизијским камерама. Све ово се дешавало уочи председничких избора.

Вакцинацију је пратило мноштво грешака. Осим тога, осигуравајуће компаније су одбиле да осигуравају људе за случај настанка нежељених последица. Американце је обузела сумња у погледу истинских намера људи који су спроводили вакцинацију, нарочито кад је неколико месеци касније избио бум неуролошке болести Гијена-Бареа код десетина вакцинисаних људи. Ради се о синдрому кад имуни систем напада нервни систем.

На крају је забележен само један летални исход од вируса свињског грипа, притом 25 смртних случајева и 500 оболелих од синдрома Гијена-Бареа међу вакцинисанима. Џералд Форд је 1976. године изгубио на изборима на којима је победио Џими Картер, а лидери вакцинације Милер и Сенсер су добили отказ. После тога је влада САД дала предност другим мерама за заштиту становништва.

„Освртање“ на 1918, 1957. и 1968. годину на које су се позивали стручњаци за вакцинацију није могло бити од користи; напротив, само је штетило.

Развој „епидемије“ 1976. године и садашњег вируса sars-cov-2 има сличан сценарио по истом типу: висока добит за медицинску и фармацеутску област, непредвиђене последице, надмоћ политичке воље, усмеравана и контролисана научна компонента која има подршку од политичара и правника, политичка и финансијска корист. Године 1976. циљ је била победа на изборима у Америци, а данас је пропагирање пројекта „Великог ресета“ савременог света помоћу вируса sars-cov-2 и поткупљивих медија који преузимају улогу покретачке силе, као и у Америци за време Џералда Форда.

и. Никаква документа с потписима одговорних не гарантују да је ова вакцина безопасна. Сви аргументи о нужности вакцинације данас се заснивају на незнању, страху, одсуству јавног дијалога, плаћеној пропаганди и осуђивању оних који се придржавају супротне тачке гледишта.

к. Горе наведеним аргументима треба додати неморално и аморално понашање фармацеутских компанија од којих већина постају саучесници у великим финансијским скандалима.

На основу ових податка можемо схватити зашто људи који нису заробљени страхом који се стално потхрањује и који се руководе здравом памећу, апсолутно немају поверења у било какве „званичне изјаве“.

 

III БИОЕТИЧКА ОЦЕНА

1. Производња вакцина

а. Говорећи о вакцинацији суочавамо се с врло озбиљним проблемом у области биоетике: очекивани ефекат од вакцине и од свих вакцина произведених уз коришћење ћелијске линије НЕК 293 или дугих ћелијских линија човека (на пример, WI-38 и MRC-5) базира се на претходно извршеном абортусу – утробном чедоморству. Исто питање се поставља и у случају коришћења ембриона добијених услед вантелесне оплодње in vitro који се развијају у лабораторијским условима, а не у утроби, као плурипотентне или као полипотентне ћелије.

Приликом употребе ових метода долази до обезвређивања људског живота који се приноси на жртву у лабораторијама, као у некаквим идолиштима. А наше биолошко наслеђе у оном облику у којем га је премудро створио Творац, постаје објекат неморалног и аморалног коришћења од стране несавесних стручњака у области биотехнологија. „Они који смишљају и врше злочине су они који хвале ‘новитете’ и кажу да они ‘само мало миришу на сумпор’, док сви остали затварају нос због њиховог неиздрживог пакленог смрада.“

Једино што нам даје наду да ћемо савладати ову окамењену безосећајност савременог човека према ближњем јесте вера Цркве која у човеку поштује лик Божји и која сматра да људски живот почиње од тренутка зачећа.

б. Православна Христова Црква посредством светих васељенских сабора (III, IV, V и VI) сматра да је човек савршен од самог свог зачећа. Јер већ прва људска ћелија, зигот, садржи генетски материјал по којем се јединствена личност овог човека може одредити чак и после његове биолошке смрти.

Господ Исус Христос Који је истински Прволик човека, пошто је први човек створен управо по Његовом лику, ваплотио се у утроби Пресвете Богородице. Кроз ово зачеће које је несхватљиво и превазилази законе људске природе Он је у Својој Ипостаси сјединио људску природу коју је узео од Пресвете Дјеве Марије, са Својом божанском природом и сједињење обе природе јесте непромењиво, несливено, нераздељиво и вечно.

Дакле, свако одступање од овог основног принципа наше вере вређа Божје саздање и у потпуности пориче оквире догматике и морала Цркве.

в. Недавна одлука Светог синода да подржи нову вакцину улази у потпуну противречност с догматским учењем Цркве. Постављају се логична питања о томе зашто није објављен стручни закључак Комитета за биоетику Грчке Цркве који је поменуо преосвештени портпарол како би пунота Цркве могла да добије потребне информације и могућност за његову оцену.

г. Римокатоличка црква никад у прошлости није дала категоричну и јасну оцену људског ембриона као савршеног човека од тренутка зачећа.

Без обзира на доношење и потписивање догматских ороса већ поменутим васељенским саборима она је отпала од вере усвојивши ставове Томе Аквинског који се придржавао погрешне аристотеловске линије у погледу људског плода и који је игнорисао васељенске саборе. У току отприлике шесто година римокатолицизам је човека сматрао живим бићем тек од четвртог месеца његовог живота у утроби. Тек 1869. године паписти су се вратили одлукама васељенских сабора и почели су да признају да је човек лик Божји од самог тренутка свог зачећа.

Међутим, они данас делимично избегавају питање колико је вакцина опасна тврдећи да производња вакцине нема везе с абортусом с којим је само историјски повезана. Дакле, по Ватикану, из моралне перспективе научници тобож могу слободно да производе вакцину од абортивног материјала !¹⁴

 

2. О вакцинацији

Главни медицински принцип који је формулисао Хипократ састоји се у томе да „приликом лечења болести треба поштовати два услова: или донети корист, или барем не изазвати штету“.

Као стоје ствари с лечењем sars-cov-2, посебно с обавезном вакцинацијом која нам се намеће?

– Неодређеност у медицинским инструкцијама од момента кад се вирус sars-cov-2 појавио;

– Противречне изјаве чланова комисије коју је одредила држава;

– Недовољно разматрање проблема у најширој јавности. Чланови Државне комисије нису расположени да се баве просвећивањем народа и да руководећи се науком организују отворени дијалог са својим колегама које предлажу стратегије које се разликују од оних које су до сада примењиване. Медицински свет је подељен и не може да створи јединствени приступ лечењу вируса. Ово у најмању руку сведочи о битном недостатку слободе у трагању за истином;

– Егоистично понашање групе државних инфектолога и епидемиолога који су сакрили истинско стање ствари од јавности и почели по свом нахођењу да управљају судбином грчког народа. Они су у својој помрачености заборавили и Устав, и општепознате принципе медицине који су забележени у Кодексу медицинске етике.

– Брижљиво планирано блаћење и изругивање светињама православне вере на којима се заснива слобода нашег народа.

– Савезништво државе и неких архијереја у рату против свесних чланова Цркве, као и против неких свесних свештеника који се етикетирају као „ковид-дисиденти, присталице теорије завере, антиваксери, екстремисти, егоисти“ и сл. које треба добро „изрибати“ (sic) како би се освестили.

Ако они који поступају на такав начин заиста желе да дају разумну оцену друштвеих проблема требало би, као прво, да се уздрже од употребе речи с тако негативном конотацијом, а као друго, да размисле о томе да је насиље неспојиво са Хипократовом заклетвом и да оно не може имати места у нашем животу.

 

3. Смисао љубави

Пошто се у Цркви и ван њених граница сад истиче „наиван“ аргумент да смо због љубави дужни да испунимо прописе политичара и лекара који не могу да издрже никакву озбиљну научну проверу, који се односе на sars-cov-2 треба да погледамо историју Цркве како бисмо у њој пронашли диван пример пожртвоване љубви по угледу на Христа, по учењу Христа, за коју нам је Сам Спаситељ дао пример.

За време куге која је избила 250. године после Р. Х. хришћани у Александрији, презвитери, ђакони и мирјани, нису обраћали пажњу на опасност и преузели су на себе одговорност за болеснике по благослову Светог Кипријана Картагинског. Бринули су се за сваку њихову потребу и служили су им у Христу и „заједно с њима одлазили су срећни из овог живота преузимајући на себе болест својих ближњих и радосно примајући њихов бол“. Заиста, „нема већ љубави него ако ко положи другу своју за другове своје.“¹⁷

Насупрот томе, пагани су избегавали своју родбину „остављајући је да умире на путевима и опходећи се према несахрањеним лешевима као према прљавштини надајући се самим тим да ће спречити ширење и заражавање смртоносном болешћу; али чак и кад су чинили све могуће било је тешко избећи болест“.

Овај изванредни пример из живота александријских хришћана јасно показује да су наши данашњи апели за испољавање „љубави“ према ближњим тако што ћемо се удаљавати од њих уврнути и болесни и да заправо задају ударац љубави. Живот који је затворен у изузетно строге оквире – од изолације до вакцинације – притом наводно ради наше добробити, представља срамно ограничавање људске слободе. Услед вишегодишњег припремања за ударац од стране оних који би желели да избришу Распетог Христа из нашег живота, наш народ, који заузима посебно место у светској историји, већ се удаљио од хришћанског милосрђа и пожртвованости и кренуо је у правцу духовног, друштвеног, психолошког и економског самоубиства.

Што се тиче окружне посланице Светог синода Грчке Цркве бр. 2997 од 24. јуна којом се грчком народу препоручује да се вакцинише против богиња, она се не може применити на садашњу ситуацију и сви покушаји да се спроведу паралалеле биће, у најмању руку, жалосне.

Православно богословље не пориче вакцинацију, као ни било која друга медицинска средства која се разумно примењују. Међутим, за нас је категорично неприхватљива било каква концепција или иницијатива која умањује вредност човека, лишава га права на информисање и држи његов разум у стегама страха до те мере да се сећамо Менандрове реченице: „Живот који се боји да живи не може се назвати животом.“

 Ваша Преосвештенства,

За време првог таласа вируса sars-cov-2 у пролеће прошле 2020. године сви смо стално слушали један исти позив којем смо тешко могли да се супротставимо: „Останимо код куће.“ Ове речи су се чуле из уста многих преосвећених митрополита. Трудећи се да овај апел максимало допре до људских умова они су све своје поступке прилагодили правцу световне државе која је умногоме деловала на штету наше Цркве.

Да би сакрили озбиљну празнину која је настала у духовном животу хришћана пошто су им свети храмови постали неприступачни неки „богослови“ су се наоружали разноразним историјско-богословским апсурдима (то је благо речено) и почели су да развијају појмове као што је „домаћа црква“. Препоручивали су верницима да се моле код куће уз телевизор палећи свеће и кадећи тамјаном. Такође, било је дозвољено да у храм улази по један човек ради „индивидуалне молитве“ која по објашњењу државних органа власти не представља ништа друго до краткотрајни улазак верника у храм „да запали свећу“.

А шта тек рећи о „мерама предострожности“ и раније невиђеним новинама које су увели неки епископи забранишви да се целивају свете иконе, Јеванђеље и рука свештеника! Едески митрополит Јоил нас подсећа да је преподобни Пајсије Светогорац који је видео Нетварну Светлост увек с највећим свештеним страхом после Свете литургије целивао руке свештеника који су обављали богослужење и говорио да „руке свештеника не припадају њему, већ Богу“.

Заиста, кроз руке свештеника Свети Дух се излива у наш свет и освештава га. Дакле, свако онај ко мисли другачије и ко одбацује светоотачко предање пати од варлаамитске јереси. У време другог таласа вируса sars-cov-2 деци Христове Цркве упућено је званично обраћање којим су позвани да се вакцинишу, после чега је јавно вакцинисан познати митрополит који је преузео на себе ову иницијативу без знања Светог синода.

Стиче се снажан утисак да у суштини живимо у време прогона Цркве „и на речима и на делу“ и видимо како се предузимају упорни и усаглашени напори на потискивању Цркве на маргине нашег живота.

Не желимо да наша Црква помаже, нека је то и ненамерно, „Велико рестартовање“ (The Great Reset) које се данас врши у контексту глобализације и које се данас свуда уводи помоћу манипулирања масама и њиховог заплашивања корона вирусом. Шире се информације о томе да можемо бити „спасени“ само захваљујући чудотворној вакцини. Под изговором да је то за „наше добро“ неки и даље чине гнусне злочине убијајући нерођену децу абортусима.

Одисеј Елитис је пре много година изрекао пророчанске речи: „Видим како нам долази насиље које је ставило на себе другу маску, које се заснива на незаконитим савезима и унапред усаглашеном поробљивању људи. Можда то неће више бити Хитлерове пећи, већ методично и квазинаучно потчињавање човека у циљу каснијег понижавања његовог достојанства и лишавања части да се назива човеком.“

Верујем да ћемо вашим архијерејским молитвама моћи да се заштитимо „од сваког погубног и мрачног сагрешења“ следећи пример богоносних отаца, сваки пут кад се гази и доводе у сумњу истинска вера и хришћански морал. Светиње вере се не продају и не могу бити предмет трговине!

Мироточиве мошти наших светаца и свети остаци наших предака који су починули у Христу у име слободе дарују нам у наследство миомирис истинске слободе.

Као деца Христове Цркве ми знамо да истинска слобода није ништа друго до наше помирење с Богом. Свака друга „слобода“ је лажна и незаслужено носи такав назив; она је само мамац који води у мрачно ропство.

С дубоким поштовањем,

Јереј Стилијан Ј. Карпатију, богослов, лекар-психијатар, професор биоетике Атинског универзитета

 

Напомена.

Након што је овај текст завршен и припремљен за штампу упознали смо се с одлуком Сталног Светог синода која је донета на његовим седницама 12. и 13. јануара 2021. године.

У вези с одлуком треба истаћи следеће:

1. Аутор седмог пасуса или пошто не влада ситуацијом или у циљу увођења у заблуду пише да „за производњу вакцина против covid-19 које се сад користе у нашој земљи није потребна примена ембрионалних ћелија“.

У ствари, истина се састоји у томе да вакцина против covid-19 која се тренутно користи у нашој земљи, садржи ћелијску линију која је добијена лабораторијским путем HEK 293 (Human embryonic kidney 293 cells), а која потиче од ћелија добијених из бубрега здравог плода женског пола (в. горе). Овај плод је „ликвидиран на законити начин“, односно абортиран по холандском закону, 1973. године у лабораторији Алекса ван дер Еба у граду Лејдену у Холандији“ (в. тачку I Производња вакцине уз употребу људске ћелијске линије).

2. По одлуци Светог синода „избор вакцинације није толико богословско и црквено колико медицинско и научно питање“.

Да би била богоугодна и да не би била за осуду свака медицинска или лекарска радња треба да се заснива на поштовање према човеку од момента његовог зачећа и треба да одговара Јеванђељу по духу и слову. Ево зашто је избор вакцинације пре свега богословско и црквено питање и прихватање нове вакцине без узимања у обзир услова у којима је направљена представља одступање од праве вере и живота.

3. Заиста, вакцинација треба да буде слободан лични избор сваког човека, али након што буде на озбиљан и врло темељан начин обавештен о томе шта она представља. У том случају човек ће бити слободан од страха који се рађа сталним дезинформињањем. „Познајте истину и истина ће вас ослободити.“

С поштовањем, свештеник Стилијан Карпатиу

 

Списак литературе.

[1] Λαοκόων, στὴν Αἰνειάδα τοῦ Βιργιλίου : “Τimeo Danaos et dona ferentes”

[2] The Advisory Committee (Robert S Daum, C. Estuardo Aguilar-Cordova, Donald Blair, John Coffin, James Cook, Michael Decker, Pamela S. Diaz), United States of America, Food and Drug Administration, Center for Biologics Evaluation and Research: Vaccines and Related Biological Products Advisory Committee, meeting 16-5-2001

[3] Corbett et al., Nature , 5 Aug 2020.

[4] Vogel et al., bioRxiv 8 Sept 2020

[5] van Doremalen et al., Nature preprint, 30 July 2020

[6] Hayflick L, Moorhead PS (1961). “The serial cultivation of human diploid cell strains”. Exp Cell Res . 25 (3): 585–621. Hayflick L. (1965). “The limited in vitro lifetime of human diploid cell strains”. Exp. Cell Res . 37 (3): 614–636.

[7] John-Paul II, Medical Research Institute, Campaign for a Covid-19 Vaccine.

[8] Li W, et al. Angiotensin-converting enzyme 2 is a functional receptor for the SARS coronavirus. Nature. 2003;426:450-4. · Romero CA, Orias M and Weir MR. “Novel RAAS agonists and antagonists: clinical applications and controversies.” Nature reviews Endocrinology. 2015;11:242-52.)

[9] Нобелова награда за медицину 2008. године за откривање вируса имунодефицита код човека.

[10] У емисији France Soir с Ришаром Бутријем (Richard Boutry), 17.12.2020.

[11] sciencemag.org, ανακτήθηκε στις 02-01-2021.

[12] Richard Fisher 22nd September 2020 BBC. – Cristopher Klein 2 September 2020 history.com. -ΤΑ ΝΕΑ ΤΕΑΜ, 22 Ὀκτωβρίου 2005.

[13] Testart Jacques, L’ oeuf transparent, Éd. Flammarion, Paris 1986, σελ. 35.

[14] Congrecation for the doctrine of the faith, Note on the morality of using some anti-Covid-19 vaccines. Ὑπογράφεται ἀπὸ τὸν Luis F. Card. Ladaria, S.I.

[15] Ἱπποκράτους, Ἐπιδημιῶν Α,ΧΙ.

[16] Κώδικας Ἰατρικῆς Δεοντολογίας, Ἄρθρο 12.1 καί 12.2(β) {Nόμος ὑπ’ ἀριθμ. 3418/ΦΕΚ 287/28-11-2005}.

[17] Ин. 15, 13.

[18] Διονυσίου Ἀλεξανδρείας, Ἑορταστικὴ ἐπιστολὴ πρὸς τοὺς ἐν Ἀλεξανδρείᾳ ἀδελφούς. Περὶ αὐτῆς βλ. Εὐσεβίου Καισαρείας, Ἐκκλησιαστικὴ ἱστορία, Ζ,22, ΒΕΠΕΣ, Τόμ. 20, σελ. 27. См. Cypriani, De mortalilate cap. 15.

[19] Bibliotheca Augustana, Μένανδρος, Γνῶμαι μονόστιχοι, 115.

[20] imkythiron.gr (ἀνακτήθηκε 03-01-21).

[21] Klaus Schwab, Thierry Malleret, Covid-19: The Great Reset, Paperback – July 9, 2020 (Два горе поменута аутора су руководиоци Светског економског форума (СЕФ).

[22] Συνέντευξη στὴ Σούλα Ἀλεξανδροπούλου, «Καθημερινή», 02-11-1975 (В. такође Ἐλύτης «Προφητικόν» ἀπὸ τὸ Ἄξιόν ἐστι»).

[23] Јн. 8, 32.