Suad SULEJMANAGIĆ: INSTITUT REHABILITACIJE REHABILITUJE AGENTE SIGURIMIA

ИСКРА на Фејсбуку

Dopade nam u ruke knjiga ANTOLOGJI E PLAGËVE NËN TERRORIN KOMUNIST (Antologija rana pod komunističkim terorom), objavljena u Tirani 2004. od Albanskog Centra rehabilitacije traume i torture, a u kadru projekta DANIDA i sponzoriranjem iz vani.

U ovoj „antologiji“ su sakupljeni 73 autora, od kojih, što je istina, neki i jesu književnici, pa i poznati, preko svega i ljudi koji su zaista persekutirani i patili pod gvozdenom i najkrvavijom petom terorista Envera Hodže i njegove socijal-fašisticčke bande, koja nam se – za demagogiju – nazivala i socijalističkom, pa i komunističkom. I ne samo što su patili, već su i opstojali kako treba i zaslužili su rehabilitaciju, jer oni i imaju što da svjedoče, znaju da svjedoče i, preko svega, imaju i pravo da svjedoče.

Ali većina ovih „autora“ ne samo što nisu književnici, već nisu ni najobičniji novinari. Preko svega nisu ni persekutirani. Naprotiv, jedan značajan broj njih bili su i persekutori, pa su takvi i dan danas. Sljedstveno, oni nemaju šta da svjedoče. Njihova svjedočenja oni su učinili od vremena, tamo – pred sudom, kad su izlazili kao svjedoci tužbi, koje je Sigurimi obznanio kontra svojih protivnika i kontra žrtava svog terora. Svoja svedočenja oni su učinili i preko tajnih dostava Sigurimiu, njihovim pravim imenima i pseudonimima. Onako kako to čine dan-danas.

Koliko za primjer uzmimo piskaralo Agim Musta, koji je imenovan i na čelo radne grupe, koja je priredila ovu „antologiju“. On je bio agent Sigurimia još prije hapšenja i takav je dan-danas. Kad se na čelo posla postavlja jedan agent Sigurimia, onda se može zamisliti kakav će nam posao učiniti taj.

Je li potrebno da apostrofiram i druga imena?!

Pre svega naglašavam na poseban način da veći dio ovih „književnika“, ne samo što prije njihovog hapšenja nisu bili nikakvi književnici, već nisu bili ni najobičniji novinari. Oni su postali „junaci“ i počeše da pišu pošto je „srušen“ teror Envera Hodže. I sada, oni mogu da se nazovu piskarala, ali ne i književnici, jer djela sa ideo-umjetničkim vrednostima oni dan-danas nemaju. Utoliko manje djela sa naučnim vrijednostima! Svoja „svjedočenja“ oni su konfirmirali od vremena i nastavljaju da konfirmišu dan-danas pred kriminalcima Sigurimia. Svojim dezinformacijama, lažnim izjavama i lažnim svjedočenjem pred sudom, oni su od vremena rehabilitirani kao lojalni građani zločinačkog režima. Njihove optužbe su bile i jesu ponos i ključ njihove afirmacije u tom društvu. To su i u njihovim „djelima“. Treba samo da ih pažlivo analizirate, da biste u njihovoj suštini videli upravo propagandu klike Envera Hodže, koja nastavlja da ih koristi za svoje ciljeve.

Uzmimo još jedan konkretan primjer: Gani Demir Ratkoceri. Ovaj ne samo što nije bio nikakav književnik niti novinar, već je bio i agent Sigurimia, koji je uhapšen samo zato što nije pristao da izađe pred sudom kao svjedok tužbe Sigurimia protiv Kaplana Burovića, protiv koga, od vremena, bješe deponirao Sigurimiu ko zna koliko lažnih izjava. Za jednu od njih Akademika je stavio na znanje blagovremeno književnik Agim Đakova. I u zatvor Gani nije imao dobro držanje. On je nastavio da sarađuje sa Sigurimiem, ne samo kao spijun, već i kao provokator. Upravo zato ga Sigurimi pustio iz zatvora prije vremena, šta više – priznao mu je i punu nevinost, pa mu je platio i oštetu još za života Envera Hodže, primjer ovaj bez presedana u istoriji ovoga, Envera Hodže i njegove klike. Gani i dan-danas je u službi Sigurimia. Zato su ga i uveli u toj „antologiji“, jer ga inače ni A.Musta ne bi uneo, onako kako nije uneo ni stvarne književnike, one koji su još prije hapšenja stvarali seriozna djela, koji su bili i članovi Saveza književnika Albanije, pa i kojeg Saveza književnika neke druge zemlje, oni koji su imali dinjitozan stav pod istragom, pred sudom, pa i dok su izdržali kaznu. Koliko za primjer spominjemo: Kaplana Resuli, Kin Duši, Žaneta Ogranaja, Vanđo Lešo, Ylner Merdani, Fadil Pačrami, Minus Jero i dr. Ova imena nećete naći u „antologiji“ A.Musta, jer se oni nisu slomili, nisu sarađivali sa Sigurimiem i, sljedstveno, niti imaju potrebu za  r e h a b i l i t a c i j u.

Ali da ne pomisli ko da samo ovi hvale u toj „antologiji“. Koliko za primer apostrofiraćemo još neke poznate književnike, koji su persekutirani od bande Envera Hodže, šta više i koji su fizički eliminirani, pa im se ni ime ne spominje na nijednom krajičku te „antologije“: Ćemal Stafa, Ćemal Dračini, Sejfula Malešova, Mark Ndoja, Bilal Džaferi, Frederik Rešpja, Renato Rapi, Faik Balanca, Jorgo Blaci, Laura Silić, Sadri Ahmeti  i dr., i dr. Ima i nepoznatih, ali koji su poslije „pada“ enverističkog režima stvarali svoja značajna djela, kao Nazmi Beriša, Gëzim Medoli, Ferdinand Laholi, Gani Skura, Đerđ Mole, Kurt Kolja, Šane Muda i dr.

Inkludiranje u toj „antologiji“ nekoliko stvarnih književnika, preko svega i koji su imali dobro držanje duž patnji po zatvorima, učinjeno je namjerno, pre svega da se pored njihovih časnih imena proture i nečasna, onih koji nisu ni književnici i, posebno, koji nisu ni imali dobro držanje. Zatim i da se stvarni književnici i pošteni blate i kompromitiraju: ljudi koji poznaju kao agente Sigurimia ove druge, da pomisle da su agenti Sigurimia i Kasem Trebešina, Mehmet Myftiu, Trifon Džađika, Mitruš Kuteli i dr. Tobože su i oni bili kao Agim Musta, ili kao Gani Demir Ratkoceri i njihove kolege.

Da je A.Mušta ovom knjigom učinio jedan destruktivan posao, ne čudimo se. Ovo nije prvi put što on, preko njegovih knjiga, čini ovo, služi ciljevima Sigurimia i socijal-fašističkoj bandi Enverovaca. Čudi nas stav Instituta za rehabilitaciju i onih što sponsoriziraju ova izdanja. Da se oni iskorišćavaju od enverističke mafije od vremena je sasvim jasno svima. Ali sami oni, inkludirani pošteni književnici, ne znaju to?! Ili su se i oni stavili u službi te mafije ?!

Albanski narod nema potrebu da se rehabilitiraju agenti Sigurimia, slijepi instrumenti enverističke mafije, spijuni i provokatori. Albanski narod ima potrebu da se rehabilitiraju persekutirani, oni koji su persekutirani jučer i koji nastavljaju da se persekutiraju dan-danas.

Na Zapad, oni koji sponsorišu ova izdanja, sigurno ne poznaju situaciju u Albaniji. Ali oni koji upravljaju Institut rehabilitacije nema mogućnosti da je ne poznaju. Nema kako da ne znaju da je najpresekutirani književnik u Albaniji bio i jeste upravo onaj kome se ni ime ne spominje u toj „antologiji“ – književnik i naučnik Kaplan Resuli, pseudonim kojim poznaju Albanci akademika, prof. dr Kaplana Burovića. Oni iz tog instituta ga poznaju i lično i posebno preko njegovih mnogobrojnih književnih i naučnih djela, kao i preko izuzetnih herojskih istupa u borbi protik klike Envera Hodže, a za slobodu i demokratiju Albanije. I ne samo Albanije ! On je kao takav poznat širom Balkana, Evrope i svijeta. Brisanje imena ovog martira i heroja iz albanskih izdanja, unutar i van granica Albanije, nije nešto slučajno. Naprotiv, to je praksa aktuelnih vlasti. Imamo posla sa naređenjem Sigurimi-a, koji ga pratio i prati u korak sa svojim persekutiranjem. I tamo – u Švajcarskoj, jer je jedini koji sa samoodricanjem bez presedana u istoriji Albanije, Balkana, Evrope i svijeta, borio i bori se za naučnu istinu, borio se i nastavlja da se bori za de-enverizaciju, dešovinistizaciju i derasizaciju Albanaca.*)

_________________

*) Objavjeno sprva na albanski jezik u djelu Akademika Burovica REHABILITIMI I ENVERISTËVE (Rehabilitacija Enverovaca), Ulcinj 2016, str. 117. Preštampano u zajedničkom djelu MUZAKA – SULEJMANAGA 65 VITE LUFTË KUNDËR AKADEMIKUT RESULI (65 godina borbe protiv Akademika Resuli), Ulcinj 2017, str. 149. Na srpskom jeziku ovdje se objavljuje po prvi put.

 

 

 

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.