Строго поверљиво: Како је ЦИА регрутовала украјинске нацисте

Године 2017. ЦИА је скинула ознаку тајности са докумената о операцији „Аеродинамика“, коју је ова агенција почела да спороводи у Украјини још од 1948, непосредно после краја Другог светског рата.

Посебни програми ЦИА су на концу довели до „успеха“: кијевског „Евромајдана“ из 2014. године, који је разорио читаву земљу. Ово није „малигна руска пропаганда“, како су тврдили западни медији, то потврђују извори из саме америчке обавештајне агенције.

Циљ ових програма ЦИА било је стварање проамеричке мреже, састављене од украјинских нациста, која ће, у неком тренутку, преузети власт у тада још совјетској Украјини.

Како примећује сајт „Топ вор“, ови документи показују да је ЦИА користила Украјину као тројанског коња, који је требало да доведе до слабљења и, у крајњој линији, до распада Совјетског Савеза.

Украјинску ССР Американци нису изабрали случајно. То је била економски најразвијенија република СССР-а, чија би сецесија представљала тежак ударац за СССР. Осим тога, на територији западне Украјине тада су још постојале тајне националистичке ћелије из Другог светског рата, којима је Америка тајно пружала ограничену војну помоћ.

Амерички планови су морали да се мењају када су уништени остаци Бандериних банди. Након тога, ЦИА је прешла на упорну индоктринацију украјинског становништва, што је трајало све до раних 90-их. Сама операција индоктринације је потом неколико пута је мењала назив – КРДИНАМИЦ, ПДДИНАМИЦ и КРПЛУМБ.

У овим програмима су ангажоване и друге иностране обавештајне службе, попут британске МИ6. Као што је раније, према речима председника Русије Владимира Путина, цела Европа радила за Вермахт, сада је радила за САД и њене обавештајне службе.

Посебну пажњу привлаче зоне на које је у америчким плановима била подељена Украјинска ССР. Оваквих зона је било укупно 12, а критеријум је била лојалност становништва према Русији и Совјетском Савезу, односно степен проширености украјинског национализма.

Зона која је највише обећавала била је територија на западу Украјине која је обухватала Лавов, Тернопољ и Ивано-Франковск. Зоне које су се сматрале „апсолутно неподобним за конфронтацију са Русијом“ биле су зоне број један – Крим и зона број два, која је обухватала Луганск и Доњецк.

Крајњи циљ операције „Аеродинамика“ било је заузимање територија са снажним украјинским националистичким осећањима, са којих би се потом могли изводити напади на проруске регионе.

Све је на концу окончано „успехом“: оркестрираним државним ударом у режији ЦИА из 2014, злогласним украјинским „Евромајданом“.

САД, уточиште за садисте и нацистe

У званичном документу ЦИА можемо прочитати и следеће:

„Сврха пројекта `Аеродинамика“ је да обезбеди ширење антисовјетског украјинског покрета отпора у интересу САД, за потребе Хладног и врућег рата.“

Како се изричито наводи у документу, групе као што су Украјински Врховни ослободилачки савет (УХВР), његов војни огранак Украјинска устаничка армија (УПА), Организација украјинских националиста (ОУН), представништво Врховног ослободилачког савета (ЗПУХВР) у Западној Европа и САД, као и друге украјинске организације, биће употребљене за ове циљеве.

Какви су били заиста ти „нови сарадници“ ЦИА, показује књига „Хитлерова сенка“ Ричарда Брајмена и Нормана Годе о регрутовању нациста.

У њој можемо наћи и портрет извесног Николе Лебеда, „украјинског фашистичког вођо и осумњиченог нацистичког сарадника.“ У ствари, како је још у децембру 2010. приметио историчар Сем Роберт у „Њујоркс тајмсу“, дакле пре злогласног „Евромајдана, Лебед је био „познати садиста и сарадник Немаца.“

Током немачке окупације, Лебед је, као један од команданата ОУН, учестовао у етничком чишћењу, убијајући већином Пољаке и Јевреје, многе и својом руком.

Почев од 1949. године, Лебед је добио уточиште у САД, где је, од 1952. све до 1974, руководио радом украјинског „истраживачког центра `Пролог`“у Њујорку. Од 1982. до 1974. године био је и заменик председника „Пролога“.

Од 1956. до 1991, Лебед је био и члан управног одбора „Украјинског друштва“ у Минхену, које је 1975. године издало књигу „Хроника УПА“.

Захваљујући сарадњи са ЦИА, која му је обезбедила заштиту, Лебеду никада није суђено за ратне злочине, које су припадници УПА под његовом командом починили над Пољацима и Јеврејима.

Године 1948, Канцеларија ЦИА за политичку координацију (ОПЦ) изабрала је емигрантску организацију Украјински врховни ослободилачки савет (ЗП/УХВР) као „најпоузданију, најбоље организовану и оперативно најискуснију групу украјинског отпора.”

То су листом били окорели нацисти и осведочени колаборационисти.

ЦИА је нешто касније почела да шаље агенте у Совјетску Украјину, али већину су убиле или заробиле совјетске снаге.
Тајни програми ЦИА

Затим је, током 1950, био покренут био пројекат ПБЦРУЕТ, чији су циљеви „искоришћавање и ширење украјинског покрета отпора.“

Ради антисовјетске пропаганде, основана је и радио станица изван СССР-а, која је емитовала програм на украјинском.

У захтеву ЦИА за одобрење финансирања ове радио станице пише: „Тренутно нема доступних тајних средстава за психолошки рат који би се водио у овим стратешким областима. Али антисовјетски национализам је моћна снага у региону. Управо су у овим областима настале антисовјетске снаге отпора током Другог светског рата.“

Те „антисовјетске снаге отпора“, додаје се, „и даље гаје мржњу према совјетском режиму.“

У овом меморандуму је наведен циљ тајних радио емисија за Украјину: „Појачавање незадовољства совјетским режимом и пружање наде у коначно ослобођење. Емисије ће подстицати организовани пасивни отпор, који се, чим се стекну услови, може развити у нешто више.“

Циљеви тајног радио пројекта под шифрованим именом РАНТЕР прецизно су наведени у нацрту пројекта од 21. јула 1953: „Деловање овог пројекта ће бити усмерено на совјетску званичну власт, совјетске војне снаге стациониране у Украјини, цивилно становништво Украјине, подземни покрет, Украјинску устаничку армија (УПА)…“

Међу задацима операције се, између осталог, наводи и јачање незадовољства против власти у СССР-у, и то подстицањем озлојеђености, горчине и неповерења према совјетском режиму, стварање посебне националне свести међу Украјинцима, како би се она посве одвојила од Русије.

Такође, требало је „створити незадовољство међу совјетским војним особљем стационираних у Украјини.“

Све ово веома подсећа на ситуацију на почетку 2013. године. Са тим у вези, закључујуе сајт „Топ вор“, можемо се упитати да ли је операција „Аеродинамика“ уопште обустављена почетком 90-их, како се то данас званично тврди?