ШТА БИ НАМ ДАНАС РЕКАО ОТАЦ ЈУСТИН: ЗАПИС НА БЛАГОВЕСТИ 2025. ГОДИНЕ

ДВА ДОГАЂАЈА И ДВА ПИТАЊА

Често се питамо – шта би данас рекао неко од наших светих предака, гледајући како одступамо од вере коју су нам предали и која је основ нашега живота. Данас, на Благовести 2025. године, вреди се сетити шта би нам рекао Свети Јустин Ћелијски, који се и родио и упокојио баш на Благовести ( а упокојење је за православне друго, вечно рођење ).

Недавно смо имали два догађаја која пред нас постављају два питања. О чему је, наиме, реч?

Шта би нам на ова питања одговорио отац Јустин?

Власти државе Србије су 2014. потписале споразум са Ватиканом, који нашим „старим пријатељима“ ( вековним, тако рећи ) даје право да оснивају школе и факултете у овој земљи, чије образовање је, баш у овом часу, на удару Ћациленда. Споразум је ступио на снагу прошле, 2024. године.(1) Нико из врха СПЦ тим поводом није рекао ни реч, иако је, због покушаја наметања конкордата с Ватиканом 1937. године ( који је, између осталог, омогућавао папистичку прозелитску акцију путем образовног система ) патријарх Варнава дигао свој глас са целокупним епископатом Светосавске Цркве, и државна власт се повукла.

На Савиндан 2025, десила се још једна брука и срамота. Први српски архиепископ, који је, у свом Законоправилу, побројавши све заблуде латинске јереси и заветоваши, на Сабору у Жички на Спасовдан 1221, Србе да положе наду на Бога и држе се праве вере његове, дочекао је да је један српски црквени хор пева Светосавску химну пред ултралибералним папом Фрањом, издајником свих традиционалних моралних вредности хришћанства, а да их тамо, као изасланик највише власти, води један српски епископ. (2)

Све се то правда екуменизмом, љубављу и дијалогом.

Зато смо дужни да се сетимо речи оца Јустина, из његових „Записа о екуменизму“, па да онда проценимо где смо и куда смо пошли, ако се на време не зауставимо.

ПРОТЕСТАНТИЗАМ СЕ РАЗВИО ИЗ ПАПИЗМА

Екуменизам се, као квазирелигиозни глобализам, развио из протестантског учења по коме су све хришћанске конфесије део једне, „невидиљве“, Цркве, чије јединство још није коначно, па ћемо га ми, својим напорима, некако уобличити. По оцу Јустину, протестантизам је настао из папизма, са његовим учењем о незаблудивом човеку. У протестантизму, сваки је човек папа – зато толико секти и сектица које би да се уједине.

Ево шта каже Ћелијски Исповедник:“Екуменизам – Протестантизам. Протестантизам – примењени папизам; доведен до краја; сваки – папа за себе и по себи. Исти принцип: исто мерило: „Човек мера свих ствари“; свугде исти паганизам: човекопоклонство, човеколатрија. Схоластичко-рационалистичке „баханалије“ – на попришту вере Богочовекове. Отуда толике секте: то је све у ствари једно, и рађа, папа својом човеколатријом, човекобоштвом. Насупрот: Богочовеку, Богочовештву.“(3)

Папизам је човеколатрија, уклањење Богочовека „незаблудивим“ човеком. Из њега се родило свако унакажавање хришћанске вере.

Са том наказношћу не можемо се сјединити у Истини и Љубави.

КРИЗА ХУМАНИЗМА ЈЕ КРИЗА ПАПИЗМА

Када се папопоклонство секуларизовало, родио се европски хуманизам, коме Бог више није потребан. Хуманизам је, у име човека, у Првом и Другом светском рату ( али и касније, управо све до данас ), планету залио крвљу. У име човека, убијати човека:“Слобода, једнакост, братство – или смрт“.

Зато је Свети Јустин Ћелијски  писао:“Европски хуманизми су у основи античовечни: убијају човека због греха. Сви имају једну душу: папистичко-протестантску. Насупрот томе: Богочовечански хуманизам: човек се распростире кроз све богочовечанске димензије. Тако /и/ све његове способности, и састојци. Све добија своју богочовечну вечност кроз победу над смрћу, грехом, ђаволом. Европски човек кроз све своје хуманизме дегенерише у човечуљка, у патуљка=нечовека.“(3)

Гледајте европске вође – разне Шолцове, Макроне, Стармере, Урсуле и сличне гротескне фигуре из позоришта ЕУ сенки: зар то нису човечуљци које је отац Јустин најавио?

А морални патуљци су нељуди, који и даље мисле да треба уништити Русију и затрти православне.

Шта ћемо ми у њиховом друштву?

КОМЕ ЈЕ СРПСКИ ХОР ПЕВАО?

Онај ко је одвео црквени хор у Ватикан учинио је духовни преступ због кога је Небеска Србија заплакала: Србе је, тај несрећни неко, покушао да убеди да је папа исто што и православни патријарх. Али, папа то није и не може бити, без обзира ко му својим издајничким пољупцем прилазио руци.

Чујмо опет Светог авву Јустина:“Папизам=јерес као аријанизам. Папизам: многоглава јерес. Св. Марко Ефески: Шта је јерес? „Αιρετικός έστι και τοις κατά των αιρετικών νόμοις υπόκειται ό και μικρόν γοΰν τι παρακλίνο)ν της ορθής Πίστεως. .. Αιρετικοί ειαιν άρα και ώς αιρετικούς άπεκόψαμεν“ /=„Јеретик је и подлеже законима јеретика онај ко и нешто мало скреће од Праве Вере… Јеретици су, дакле /Латини/ и као јеретике смо их одсекли“/.“(3)

Да ли је јасно? Јасно је, каже отац Јустин, и за савест једног комарца.

Бити јеретик – а папа је архијеретик – значи бити одлучен од Христа. Отац Јустин је Србима поручио:“/Преподобни/ Агатон поднео мирно све увреде. Али кад су му рекли да је јеретик: он одговори: „Оне сам увреде примио, јер су корисне за моју душу, а ову нисам, јер бити јеретик значи бити одвојен од Бога“ (Житија Светих (моја), Јануар, стр.146а).“(3)

Да ли је јасно? Јасно је и за савест амебе, рекли бисмо, парафразирајући оца Јустина. Али, некима није јасно, па су ишли да папи Фрањи певају химну Светом Сави. Прошао је поред њих у својим колицима као поред турског гробља. И са правом: треба презирати оне који себе презиру, и треба им показати где им је место.

КО СЕ ПРАВОСЛАВНО МОЛИ, НЕ МОЖЕ ДА СЕ ПОКЛОНИ ПАПИ

Ко има истинску молитву и веру, папи се не може поклонити, а камоли запевати. Јер, вели отац Јустин:“Молитва-врлина. Свети Сава, на Сабору у Жичи: „Молитва Богу свагда је за мене била највеће блаженство на земљи“ (Житије Св. Саве куцано, моје, стр.252-1). На Сабору Свети Сава још говораше свима: да се клоне богомрске јереси, јер „немогуће је, не одлучивши се од онога што је зло, навикнути се на оно што је добро“; да се вером и покајањем одвраћају од својих заблуда к Православљу (…) „латинска јерес“.“(3)

Папизам је, по Светом Сави, Богу мрска јерес, а не „сестринска црква“.

Ми, Срби, који смо верске разлике платили Јасеновцем – смемо ли то да заборавимо?

РАЦИОНАЛИЗАМ ЈЕ ПУТ У ПАКАО

Један енглески писац је рекао:“Лудак је човек који је изгубио све осим разума“. И зато данас, вошеби богоодступничким Западом, идемо ка понору Трећег светског рата, који „рационално“ треба да реши проблем пренасељености планете, тако што ће све да сведе на „златну милијарду“.

И о томе је говорио отац Јустин:“Рационализам је главна болест Европе, европског човека. Рационализам је срце и ум и савест хуманизма, свих врста. И срце=свесрце схоластицизма. Јер схоластицизам и рационализам све мере „по човеку“, човеком; а човек несравњиво шири од свих њих, шири – колико Богочовек од човека. Зато само Он и лечи и спасава човека од хуманистичке себичности, ускости, тамнице, у себе затворености. – Екуменизам. Св. Теодор Студит: „где је вера, тамо је и љубав, привлачећи и будући привлачена Духом Светим… Добродетељ /=врлина/ је од Бога и божанствена је; а порок од сатане и сатанин је. Који су изабрали ону прву богови су и Божији; а који су изабрали другу они су беси и припадају сатани“ (том 2, стр.467).,5) – Св. Теодор Студит: „Ми смо сви једнодушни, и једно тело, премда смо и различни као чланови“. (…).“(3)

Ми не само да нисмо једнодушни, ми смо смртни непријатељи једни другима.

И то води у Трећи светски рат.

ОСТАЛО ЈЕ САМО ЉУДОЖДЕРСТВО

Свети Јустин Ћелијски нам благовести о европској тами лажног хуманизма, која је понор за Европу и све што ка њој иду:“Папски=европски хуманизам изградили су Европски Вавилон: у коме је убијен Бог, и све Божанско. Остало, и траје – једино – људождерство. И самоубиство. Да: хуманизми један за другим и један са другим и једни другим убијају себе, врше постепено самоубиство. Све се завршава једним идолом: нихилизмом. Α нихилизам није ништа друго до сазрели – хуманизам. Његов идеал и идол.(…) Хуманизми Европски – „освајају“ овај свет, видљиви, материјални. И тиме, и ради тога живе: свака је култура у томе, ради тога, и цивилизација. Α шта је садржина човекова, макар цео свет „добио“, све светове (Мт. 16,26)/?/ Из тога, основног мерила Богочовековог треба гледати сваки рад човека, и сва постигнућа. Каква корист из свега тога, ако човек тиме, и због тога, губи душу? у којој је сва бесмртна и вечна вредност, и радост, и смисао бића његовог. Префињени отрови.“(3)

Пишући о делу Мишела Уелбека, главног сведока европске пропасти, Слободан Рељић све јасно поставља:“Иако Уелбек чешће спомиње Ничеа, његови јунаци, у ствари, изгледају као биће из Кјеркегорове приповести о „болести на смрт“ а која би требало да прође кроз три ступња: донжуански – кад је човек подређен страстима, сократовски – кад се залаже за поштовање моралних принципа, и аврамовски – највиши, кад се човек смирује у вери, искрено и без оптерећења. Религиозан човек је по том погледу на свет слободан човек, свестан да је Бог љубав, и може да каже као Уелбек пре четврт века: „Кад љубави нема, ништа не може бити свето.“ А љубави у уморној Европи – нема, дијагностикује Уелбек.У европском друштву тај нормални ток је окренут на главу – у потпуно безбожничком друштву највиши циљ је да се од донжуанске безглавости направи смисао живота. Да држи човека у најнижем степену и да му се то представи као највиши смисао. А то не бива. И онда остаје или да нестане такво друштво, или Човек.“ https://www.pecat.co.rs/2019/03/uelbekova-evropa-drustvo-mrtvih-bezboznika/

И нестаје Човек.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Шта нам је остало осим да слушамо свеце из свога рода?

Свет око нас се руши, православни страдају свуда, од Сирије до Украјине и Русије, и почео је суд од куће Божје – Православне Цркве. Остаје нам да памтимо речи апостола Петра:“Љубљени, не чудите се огњу који вам бива ради кушања вашег, као да вам се нешто необично догађа, него се радујте што учествујете у страдањима Христовим, да бисте се и у откривењу славе његове радовали и веселили. Ако вас руже за Име Христово, блажени сте, јер Дух Божији, Дух славе и силе почива на вама; они, дакле, хуле на њега, а ви га прослављате. Само да нико од вас не пострада као убица или лопов или злочинац, или као онај који се меша у туђе послове. Но ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога због тог удела. Јер је време да почне суд од дома Божијег; ако ли прво почне од нас, какав ли ће тек бити крај онима што се противе јеванђељу Божијем? И ако се праведник једва спасава, безбожник и грешник где ће се јавити? Зато и они који страдају по вољи Божијој, нека њему као верноме Саздатељу, повере душе своје у доброчинству.“ ( Прва Петрова 4, 12-19)

У доба великог страдања, најважније је да чувамо веру православну – то је вера коју су нам оставили наши светитељи, од Светог Саве до Јустина Ћелијског. А ко се клања папи и Ватикану, Европи и европској лажи маскираној у хуманизам, нека зна да му је судбина иста као и судбина Запада, тог друштва мртвих безбожника.

Молитвама Мајке Божје, чије Благовести славимо, и Светог Јустина Ћелијског, који је путем Христовим ишао, нека нас Бог отаца наших води ка спасењу у Небеској Србији, која је, увек и заувек, део Небеског Јерусалима!

УПУТНИЦЕ:

1. https://www.021.rs/story/Info/Srbija/99462/Vatikan-moze-da-otvara-skole-po-Srbiji.html
2. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/srpski-hor-prvi-put-nastupio-u-vatikanu-himna-svetom-savi-u-bazilici-svetog-pavla/6g2zq1t; https://www.youtube.com/watch?v=MRyjIIp_TMQ
3. https://gorasavina.com/wp-content/uploads/wpforo/attachments/443/166.pdf
4. https://www.pecat.co.rs/2019/03/uelbekova-evropa-drustvo-mrtvih-bezboznika/