СРПСКИ ПОСЛОВНИ ЧОВЕК И БОГАТЕ БИТАНГЕ: Шта каже владика Николај

ЕТИКА СТАРИХ НАШИХ ТРГОВАЦА

У гадном и смутном времену живимо, када влада морална трулеж, а сваковрсни сумњиви типови, гулећи кожу са свог народа, долазе до неизмерног богатства, које ће, и њима и њиховима, ако се не покају, бити на пропаст. Зато се вреди сетити шта је Владика Николај говорио о српским пословним људима – трговцима, пре свега, и њиховој етици, у својој беседи трговачкој омладини, коју је одржао под насловом „Помози, Боже, свима, па и нама“.

Ево његових речи: “Били су и прошли ти стари београдски трговци. Али су остала дела њихова, задужбине њихове, пример њихов, име њихово. Као шегрти, они су се мучили несравњено више него садашњи шегрти. Као калфе, они су били дужни устајати кад калуђери устају на полуноћницу и шити шевећерију. Као газде, они су улагали огромне напоре да увећају своју имовину али никад и никако на штету образа и поштења. Знали су они да глас о поштењу једног трговца вреди више од голе памети и вештине. Када су што продавали на метар, попуштали су неколико сантиметара више, а када опет мерили на тегове додавали су по неколико грама за срећу и берићет. Нити су они веровали у брзо обогаћење. Знали су они и то да се не могу поштено обогатити пре старости, тј. до оног времена када ће моћи употребљавати своје богатство само на лечење себе, завидећи благодушно, за својом богатом трпезом, онима који могу и смеју да једу и пију до воље. Ко би се од трговаца у то време обогатио пре него што му костобоља постане календар и пре него што му коса оседи и зуби поиспадају био је подозрив и избегаван. У то време владало је опште мишљење, да само трговци могу постати богаташи, а никако државни чиновници. А међу трговцима важило је правило: или поштено богат постати или и без богатства поштен остати. У сваком случају, човек у трговцу ценио се више од трговца, и карактер трговца више од богатства његовог. Са домаћинским духом они су бринули о чаршији београдској и о држави; да, и о држави, и о поробљеној браћи својој. То су били махом људи сељачког трудољубља, сељачке уздржљивости и издржљивости а услужни и отмени према муштеријама својим као прави господски синови. Неки су од њих били велике тврдице и према себи и према другима, али су на крају задивили свет својим завештањима на добротворне сврхе. Неки од тих тврдица давали су потајно шаком и капом на ослобођење Старе Србије. Један опет између њих оставио је по смрти велико богатство а у завештању написао ову дивну реч: „Све сам од народа добио, све остављам народу.” Познавао сам лично једног од тих кремен-штедиша. Он никад није никоме јавно учинио неку милостињу. Чаршија га је због тога сматрала за човека себична, тврда и немилостива. Али кад је тај газда умро, иза његовог ковчега у пратњи ишли су многи сиромаси и просјаци уплакани. Тада се тек сазнало, колико је тај човек тајно помагао сиротињу. А о поштењу Трговачке омладине као целине нека посведочи овај факт. Богаташ неки из унутрашњости остави тестаментом Београдској трговачкој омладини своју имовину. Београдска трговачка омладина одбије тај дар и не хтедне га примити. Зашто? Зато што је завештач ту своју имовину био стекао непоштеним начином. Таквим се поштењем, родољубљем и побожношћу одликовала она стара београдска чаршија.“ Таквих скоро да више и нема.

ГУЛИКОЖЕ КОЈЕ СЕ БОГАТЕ

Неправедне богаташе, шпекуланте уз помоћ државе, Свети владика Николај звао је „надритрговци“, и опомињао:“А надритрговци су сви они људи који су се спремали за државну службу а не за трговину. Па су се неки од њих обогатили више и далеко више од трговаца. Како? То само Бог зна, и Бог ће их питати. Постали су милионери, што није добро ни за њих ни за децу њихову ни за чаршију ни за државу. И они су далеко од оне народне молитве. Ако се икад усуде да се без стида моле Богу они свакако говоре: „помози, Боже, мени а за друге не мораш се бринути, ни Ти ни ја.” Како ви мислите о овим надритрговцима ја не знам. Али вам могу рећи, да српски народ не воли да чује о људима у ма каквој униформи и у ма каквој државној служби да су се обогатили и постали милионери.“ Како онда, тако и данас. Данас још и више.

УЗРОЦИ ЛУДИЛА ПОХЛЕПЕ

Шта је узрок том богаташко – пљачкашком лудилу? Владика Николај каже:“Мени се чини да је и ова болесна жудња за безмерним и непотребним благом ствар психологије. Ја сам се трудио да уђем у психички строј тих надритрговаца милионера, па сам дошао до сазнања, да они гомилају благо из два разлога: прво да осигурају свој живот на дуг низ година, а друго да осигурају своју децу. Као да нису ни чули Христову науку у причи о безумном богаташу. Човек неки нагомила огромно богатство па рече души својој: душо моја, ево сад имаш имања за много година, почивај, једи, пиј и весели се! А у ноћи дође му реч од Бога: безумниче, ове ноћи узеће се душа твоја од тебе, а што си нагомилао чије ће бити? Заиста, браћо, нису чиста ума они људи који не помишљају на смрт иако очима својим гледају и ушима чују како срп смрти беспрекидно жање и односи. Ај, те још како шушти, жање и односи!

Још је луђи разлог осигуравати будућност своје деце, не само блиску него још и далеку, доживотну. Јер то не значи друго него ставити своју децу унапред у вечиту пензију. Ко год је оставио милионе својој деци, тај је душмански гурнуо децу своју у пропаст, најпре моралну па материјалну. Ако је Београду ишта познато, то је познато.“

Српски народ је, одбијајући да слуша Бога Његове свете људе, какав је био Владика Николај, дошао у стање у коме је, а садашњи властодршци, бестидне гуликоже и упропаститељи, на себи ће видети шта их чека ако се не покају и не уразуме. Последњи је час. На нормалним људима, који знају за Бога и душу, остаје да им не завиде ( немају на чему! ) и да живе тако да могу мирно да спавају. Мој покојни деда је говорио:“И кад радиш поштено, пола ти узме ђаво, а камоли кад радиш непоштено“.

Ко има уши да чује, нека чује.

Извор. Правда.рс