Српске заставе на руском фронту

Хиљаде дечјих писама нашло је своје место на зидовима земуница, и војници их неретко, пре одласка у борбу, стављају на груди, близу срца. И сам у панциру чувам два дечија цртежа која су руским војницима послала српска деца. То су цртежи Пресвете Богородице и Светог Георгија Победоносца, прича Александар Лисов, саветник председника партије „Праведна Русија“, волонтер, новинар и човек који је дуж целе борбене линије пронео српску заставу и специјално израђене – српско-руске шевроне.

Урађени по угледу на легендарну руско-српску заставу са натписом „Руси и Срби браћа заувек“, ови шеврони постали су атракција на фронту. Са Лисовим фронт је пропутовала и српска застава на којој се налазе потписи бораца са линије борбеног додира, али и аутограми Срба који се боре за Русију.

Срби помно прате дешавања на фронту и, упркос све јачим притисцима са Запада, не узмичу ни корак. Руски војник то зна?

Рећи ћу овако – да руски војници нису упознати са тим да их браћа Срби подржавају, руско-српски шеврони не би били толико популарни на фронту. Кад дођем у зону борбених дејстава, људи ме увек питају како су браћа Срби, и ми разговарамо о темама везаним за вашу земљу.

У покушају да објасним како то да Срби на све жешће пропагандне притиске Запада одговарају још јачом подршком Русији увек им предочим значење српске речи „инат“. У браћу Србе не сумњамо. Зато гранате са натписом „За српско Косово“ непрестано лете ка НАТО позицијама. А на руским позицијама се често могу видети српске заставе и заставе српских фудбалских клубова.

У филму који сте снимили, борац гардијског пука сања да после окончања рата дође у Београд на Вечни дерби. Пук је указом председника Владимира Путина добио престижно звање гарде. О каквој јединици је реч?

У филму сам приказао седам војника овог пука, од којих један машта да по завршетку СВО прошета Београдом и посети Вечни дерби. Реч је о пуку 1429, 58. армије, којем је у току СВО указом руског председника Владимира Путина додељен чин гарде.

Такве титуле се не додељују тек тако. Војници и официри пука су својим јунаштвом, крвљу и знојем буквално изборили право да се назову гардистима. Они покривају горуће тачке, па и ону код Работина, око којег се воде тешке борбе. Са јединицама овог пука сарађујем годину и по дана и први снимци урађени су почетком 2023. Реч је била о извештајима о раду извиђача, артиљерије и других јединица. Тек касније рађа се идеја о филму. Са војницима 1429. пука провео сам 3-4 недеље – то су прави хероји, као и дуж целе линије фронта.

Недавно сте се вратили са фронта. Где се у овом тренутку воде најжешће борбе?

На свим, укључујући и информативно поље. Не постоји деоница дуж линије борбеног додира која је неважна. У овом тренутку се у многим правцима води позициони рат. Фронт се на неким местима стабилизовао и једва да има померања док се на другим тачкама, напротив, пробијамо кроз одбрану, ослобађамо насељена места и крчимо пут ка напред. О овоме вероватно нема смисла детаљније говорити.

Шта затичете на првој линији? Да ли постоји колебање код руског војника?

Затичем рат, судбине људи, судбине бораца… Морално стање руског ратника стаје у неколико речи – Руси се не предају. Руси су нација ратника. Сви који су на фронту одлично разумеју да се боре само за једно – да НАТО чизма не крочи на руско тло.

Нећу да говорим о превременој победи, јер, понављам, против нас се тренутно бори неколико десетина земаља. Али ипак ћемо победити. Јер ми смо потомци великог победничког народа који никада у историји није познавао пораз.

На једном од путовања упознајете и Чернику. Успоставити контакт са њом је готово немогуће. Ко је ова мистериозна жена-снајпериста, о којој на линији фронта колају легенде?

Чернику сам упознао у пролеће 2023. Утисак? Прелепа, храбра, девојка која зна да се бори и која одлично разуме разлоге зашто је ту где јесте. Сада не идем тако често у „Еспањолу“, али могу рећи да су тамо људи који високо цене дужност, част, савест, братство, љубав према отаџбини. Јединица је у основи састављена од фудбалских навијача, а они боље од било кога другог знају шта значи жртва за другог и важност тимског деловања.

Навијачи су посебна борачка категорија међу добровољцима. У којим јединицама, сем „Еспањоле“, ратују?

У „Еспањоли“ махом, али она, по питању броја навијача у борбеном саставу, није усамљена јединица. Таква је и јединица 106. Навијаче сам у зони СВО сретао у великом броју јединицама. У филму о момцима из пука 1429 појављује се неколико ликова из навијачких кругова. Пре извесног времена, пре рата, било је покушаја да се фанови фудбалских клубова представе као хулигани, опасни по друштво а они су углавном показали не само да воле своју домовину, већ да су спремни и да се боре за њу.

Оснивач сте пројекта „Добар човек“, посвећен племенитим подвизима обичних људи. Да ли је тематика везана само за фронт?

Интернет ТВ пројекат „Добар човек“ креиран је пре СВО када сам са пријатељима и колегама, професионалним телевизијским новинарима, одлучио да кроз видео записе и новинске чланке на светло дана „извучем“ волонтере који помажу у разним областима – било да се ради о помоћи усамљеним старим људима, инвалидима, сирочадима…

Листом су то били брижни и одговорни становници Санкт Петербурга и Лењинградске области, спремни да, чак и странцима, притекну у помоћ. Таквих је у нашој земљи огроман број.

Након почетка СВО, одлучили смо да у фокус ставимо волонтере који помажу фронту, нашим војницима, цивилима на територијама ослобођеним од злочиначког режима Кијева, рањеним војницима и официрима…

Морам рећи да имамо много више људи који помажу фронту него што се на први поглед може закључити. Реч је о милионима људи, различитог узраста и занимања. Они су невидљиви, не праве буку, не шетају бесциљно улицама са транспарентима, не узвикују пароле – једноставно и поштено раде праве, велике и важне ствари. И зато причамо о њима. Непријатељи наше земље су погрешно веровали да ће нас овај рат поделити. Десило се супротно. Војни сукоб нас је ујединио.

На које све начине народ помаже фронту?

Неки плету маскирне мреже и шију маскирна одела, неки сакупљају храну, одећу и основне потрепштине за војнике, неки помажу рањеницима у болницама. Уметници на фронту организују концерте. Недавно је на првој линији наступала фронтовска група „Сунце за нас“ под управом петербуршке певачице Ајсте. Војници су били одушевљени наступима.

Такође, ученици у свим градовима Русије прикупљају тоне хуманитарне помоћи за борце. Наши људи се удружују у бројне добровољачке екипе, стварају добровољачке покрете како бисмо сви заједно радили за добро фронта и за нашу брзу победу. Становници Русије прикупљају десетине, стотине милиона рубаља за куповину неопходне опреме којима се спасавају животи наших момака на линији борбеног контакта. То укључује системе за електронско ратовање, детекторе дронова, термовизијске нишане, квадрокоптере и многе друге скупе опреме. Многи руски бизнисмени сматрају својом дужношћу да подрже момке на фронту. Они такође помажу у набавци опреме.

Дириљива је и прича о руским бакама…

Да, непроцењиво вредни су тренуци када баке на сабирно место донесу чарапе, пекмез и 50 рубаља како би волонтери купили нешто борцима. Ако волонтери одбију да узму новац, баке се увреде. Оне сматрају да је њихово право да помогну својим унуцима на фронту како би остварили нашу заједничку победу. Много је дирљивих прича.

Рецимо, она о дечаку који се лечио од тешке болести и дуго штедео новац да себи купи поклон – квадрокоптер. Дакле, овај квадрокоптер је затим послао на фронт. Таквих прича има на хиљаде. И стежу кнедлу у грлу, инспиришу и јачају веру у нашу скору победу.