СРПСКЕ ЗАБЛУДЕ: Хрвати ће постати Југословени

У чуду су се наши челни људи савезничких земаља који нијесу крили огорчење што Срби желе да праве државу са дојучерашњим непријатељима (Хрватима и Словенцима) који су се током рата против њих борили у униформи Аустругарске!

Да ли је Југославија била кобна српска грешка или није? То питање се још увијек налази на историјском столу и о томе још увијек трају велике расправе. Након Првог свјетског рата Краљевина Србија је била једна од сила побједница и по међународном праву могла је у том тренутку, у сарадњи са савезницима, да диктира услове пораженим поданицима Ааостругарске монархије и да бира које ће територије да узме на Балкану. Гаранција територијалног проширења Краљевине Србије били су савезници, а понајвише ратна побједа и подвиг српске војске. Међутим, ништа од тога се није десило, јер су на мировној конференцији у Версају српски представници дошли са идејом о признању велике државе Срба, Хрвата и Словенаца. У чуду су се наши челни људи савезничких земаља који нијесу крили огорчење што Срби желе да праве државу са дојучерашњим непријатељима (Хрватима и Словенцима) који су се током рата против њих борили у униформи Аустругарске! Остали су и записи из тог времена, који свједоче да је Југославија од почетка постављена на кривим темељима и да због тога није издржала тест времена. Преносимо дијалог Николе Пашића, предсједника србијанске владе, са представницима држава побједница у Првом свјетском рату. 

– Господине Пашићу – прекинуо га је председавајући Жорж Клемансо – знамо и ценимо велике жртве Србије у рату, али ви сте нас збунили већ на првом свом иступу. Ми смо позвали Краљевину Србију на конференцију мира, а ви сте дошли као југословенска делегација. Југославија, шта је то?

– Па то је, овај, наша Краљевина као национална држава. Држава уједињених Јужних Словена: Срба, Хрвата и Словенаца – објашњава Пашић.

За реч се јавио и председник Италије Нити:

– Како то, господине Пашићу, у вашој делегацији да се нађе и бивши министар аустроугарске владе, извесни Жолгер?

– Господин доктор Жолгер има подршку свог народа – одговара Пашић.

Он је био против Жолгера још у Београду, али га нису послушали регент и Протић.

– То није никакав аргумент. Ви Срби не знате шта хоћете – љутио се Нити.

– Господине председниче Италије, ми тачно знамо шта хоћемо – оно што припада Србији као савезници победничких сила и жртвама српским по правди Божјој.

– Малочас рекосте да је тамо неки Хрват, заборавио сам му име…

– Цветашин Храниловић…

– Ко ће то име изговорити, да је тај дотични господин више мрзео Србе од црног ђавола и оснивао концентрационе логоре да умори што више Срба на најнехуманији начин, а сад оспоравате нама правни основ Лондонског уговора, не дате нам острва и Далмацију, тражите то за Хрвате. Рекао бих да сте брзо заборавили шта је Италија учинила за Србе 1915. – настављао је Нити и иронично додао: – Могли сте и тог Хрвата у вашу делегацију непостојеће државе.

– Ми то не заборављамо, али жеља за уједињењем Срба и Хрвата је старија и јача од свих Храниловића и њему сличних хрватских изрода.

– Уосталом, немам шта да разговарам са делегацијом у којој се налази и један бивши министар непријатељске силе која је пролила толико италијанске крви, примјетио је Нити.