СРПСКА ПОХВАЛА СВЕТОМ НЕКТАРИЈУ ЕГИНСКОМ

Крајем 20. века, у коме је српски народ крваво страдао у Првом и Другом светском рату, НАТО је бомбардовао Србију и Црну Гору бомбама са осиромашеним ураном. Последице се осећају и данас. Србија је по смртности од тумора прва у Европи.

И у том страшном времену Господ није оставио Србе без Своје помоћи, коју им је послао преко чудотворца Светог Нектарија Егинског. Он је,  милосрдник, који је и сам умро од рака да би живео вечно, анђеоски долетео међу нас, да нас лечи и спасава од тешких болести које су нас снашле. И зато му ми, потомци Светога Саве, упућујемо похвалу.

Протојереј – ставрофор Ненад В. Андрић из Ваљева, који је годинама водио поклонике на Егину да целивају мошти великог угодника Христовог, у својој књизи „У сретање Светом Нектарију Егинском Чудотворцу“ навео је разне случајеве благодатне помоћи Христове преко Нектарија, прекраснога слуге Свога.

Др Наташа П, лекар из Бољевца, обавестила је свештеника Ненада о неколиким чудима

Светог Нектарија за која она зна. Пре свега, ћерка једног њеног пријатеља имала је отечену слезину која је морала бити хирушки уклоњена. Девојчица је, док је лежала на дечјој Универзитетској клиници у Тиршовој улици у Београду, помазана уљем из кандила код ћивота Светог Нектарија, и слезина се вратила у првобитно стање, па никаква операција није била потребна.

Године 2013, једна пацијенткиња докторке Наташе добила је тежак карцином плућа, који је захватио половину десног плућног крила, лимфне чворове у предгруђу и пристиснуо десну главну вену која доводи крв из главе. На ВМА јој је откривен микроцелуларни карцином. Мучила се много и гушила од кашља. Докторка П. ју је редовно прегледала и молила се за њу Богу и Светом Нектарију. И десило се чудо – тумор је нестао и из плућа и из лимфних човорова. Када је Наташа П. била на Егини са оцем Ненадом, сазнала је од једне жене, која пре тога није била побожна, да ју је Свети Нектарије исцелио од тумора на хипофизи, па је сасвим изменила живот и пришла Спаситељу.

Војка М. из Суботице боловала је од рака, и кренула је  са оцем Ненадом на Егину почетком јуна 2013. Сањала је како јој је светитељ извршио операцију, и кад се вратила кући, рак је био као руком однесен.

Зорки А. из Бачке Паланке отац Ненад је у Ћелијама читао молитву крај моштију Светог Јустина Ћелијског и Светог Нектарија, и она се исцелила од два тумора на дну кичме.

Свети Нектарије је исцелио Милицу, ћерку Јована М. Из Ваљева, од мултиплекс склерозе. Њен отац је свештенику Ненаду упутио следеће писмо:“Слава ти и милост Свети Нектарије, у име моје и име мог детета!Хоћу овде да посведочим славу твоју. Сликом мог детета коју је отац Ненад положио на твоје свете мошти, мојим молитвеним писмом, твојом светом иконом и уљем које ми је отац Ненад донео са Егине – моја ћерка је устала из колица и самостално се креће.Сви можете видети слике на мом профилу и уверити се. Зато слава теби, свече Божји, слава Богу који те прослави и дарова нама грешнима да нас лечиш и спасаваш.Амин!“

Фудбалер Марко Ј. свештенику Ненаду је писао о чуду Светог Нектарија које се  с њим збило. Наиме, њему су лекари открили аутоимуну болест звану саркоидоза, која се лечи јаким кортикостероидима. Пошто би му узимање таквих лекова угрозило каријеру, Марко је отишао на Егину да се помоли Светом Нектарију, и тамо је осетио велики мир и утеху. После извесног времена и урађеног новог теста, испоставило се да Марко ту болест уопште нема, и он је, жив и здрав, наставио да се бави спортом и слави Бога и свеца.

Ирина, ћерка Владимира и Иване Ј. из Београда, као девојчица се разболела од тешке болести – тромбоцитопеније, која се огледа у смањењу броја тромбоцита и опасности од смртоносних крварења. Годинама се лечила, а онда је Бог исцељује после употребе јастучета Светог Нектарија. Сада је она сасвим здрава.

Свети Нектарије дарује и децу. Тако је Небојша Т. из Ваљева, који  шест година није имао деце, дао завет Богу да ће манастиру Светог Нектарија у Камаризу, где живи старац Некатрије Виталис, приложити кандило ако добије дете. Пошто он и супруга нису били венчани у цркви, венчали су се, читана им је молитва и добили су дете.

Лани Р. и њеном супругу из Лазаревца лекари су рекли да не могу да имају децу. Међутим,мотац Ненад им је донео иконицу, уље и молитву Светог Нектарија. Лана се помазивала уљем и читала молитву, и добила сина Богдана.

Милица Ј. Из Обреновца имала је тежак облик дискус херније, за који ни операција није била поуздан излаз. Она и супруг десет година су чекали дете, али су јој лекари рекли да не сме да затрудни, јер може трајно остати у инвалидским колицима. Ево шта она каже о свом искуству:„Отишла сам на Егину, да се молим свим срцем и душом да добијемо бебу и излечим кичму. Објаснила сам сестри Филотеи, да ја не знам могу ли имати децу или не, да нисмо никад ишли код лекара поводом тога, али да су ми доктори рекли што се кичме тиче да је велики ризик. Рекла ми је да це ми игуманија рећи шта треба да радим, без обзира могу ли имати децу или не, довољно је да имам жељу да будем мајка. Отишла сам игуманији , рекла је да пијем уље по пола бочице 4 недеље, са тим уљем гутам по мало фитиља са кандила који непрестано гори на Егини, да вежем конац око струка који ми је она дала и да се молим и читам акатист. Послушала сам и била пресрећна, што сам тамо, што сам добила помоћ, што је сестра Филотеа рекла да ће се за мене молити. Отишла сам на гроб Св. Нектарија да се помолим и захвалим. Клекла поред гроба, наслонила главу и почела са молитвом за све друге па и за себе и моју породицу. Чула сам штап и кораке унутра, помислила сам: ту си, драги мој Св.Нектарије, чујес ме. Срце ми је било пуно, душа је била пресрећна. За све то време мог путовања на Егину и назад од превеликих болова, ја сам све издржала без проблема, и било је тек мало жигање. Вратила сам се са Егине, и прво што сам рекла супругу: Чуо ме је Св. Нектарије. Имаћемо бебу. Болови су се наставили, било је тешко и даље, ја сам се молила, преживела на ногама, и за 9 месеци супруг и ја смо добили Нектарију, да тако брзо, јер је Светац у нашем случају одмах помогао и деловао. Хвала Богу и Св. Нектарију све прошло добро, родила се она велика и напредна. После порођаја је било тешких болова у леђима, молила сам се и даље, е сад да останем на ногама, јер ко ће учити да хода са Нектаријом. После месец дана од порођаја, исто заслугом Св. Нектарија пошто сам обишла целу Србију претходне 4 године тражећи лек, нашла сам одличног физијатра, који ми је помогао да останем на ногама, и више никад немам болове у леђима. Ево нас после 13 месеци, учимо да ходамо, причамо, играмо се, а неколико пута на дан Нектарија се окрене према икони Светог Нектарија и зове га Деда, и маше му, и тада ја морам да је одведем тамо, да мази њеног деду, смеје и прича нешто са њим, њеним бебећим језиком.“

Маријана Р. из Ваљева је боловала од ендометриозе јајника, због чега није могла да остане у другом стању. После молитава Светом Нектарију, донела је на свет сина Луку.

Свети Нектарије помаже у тешким животним околностима. Пред нама је исповест која то потврђује:“Ево како је мене Свети Нектарије Егински привео вери:2006. године, за световно поимање живота, за мене се могло рећи да сам једна млада и успешна женска особа. Радим у београдској фирми, 25 година старости, плата 1200 еура просек, самостална, одвојила се од родитеља, плаћам стан, издржавам се, успешна у послу којим се бавим. Али празна и незадовољна.Такав је био живот без Бога. Како сам осећала незадовољство и празнину мислила сам да је у питању посао, па сам пожелела промену, и у том тренутку се у мом животу појавила особа Н.Н. са неким идејама, али без новца. Видевши у томе могућност да се извучем из посла којим сам се бавила (трговачки путник-комерцијала), а и да помогнем особи Н.Н. да успе у томе што ради, поднесем захтев за дозвољен минус у банци који је одобрен у висини плате, и скоро целу плату још (између осталог и новац који је одвојен за режијске трошкове) ја позајмим тој особи уз договор са њом и још једном особом да ми се за месец дана то врати. По нашим тадашњим договорима то је све било могуће (иако не да није било могуће него је само човек помраченог ума могао да то види онако како сам то ја тада видела). Од тог тренутка – што би народ рекао, кола су кренула низ брдо! На послу кренули проблеми, продату робу у висини од преко три милиона динара нисам могла да наплатим (а правило у фирми је да све што комерцијалиста не наплати одбија му се од плате). То је значило да радим један дужи период без надокнаде! Власница стана у ком сам становала долази и обавештава ме да јој се млађи син оженио и да морам у року од месец дана да напустим стан, јер они немају где да живе! То је значило да треба да исплатим све заостале режијске трошкове, да окречим стан, да нађем нови и по правилу за њега дам бар 3 – 6 месечних кирија унапред, а на плату не смем ни да помислим а камо ли да питам! Покушавам да се снађем за новац али како то обично бива нико нема нити може да ми помогне! Родитељи немају одакле па не смем ни да их питам иако би се вероватно снашли, али не! Могу ја то сама, па ја сам самостална и на крају крајева одвојила сам се од њих! Време је пролазило, нови стан нисам ни тражила јер немам са чим да га платим, али очекивала сам повратак позајмљених пара, па ћу онда лако за стан и трошкове, и кад имаш паре лако ћеш наћи и нови стан! Ни сањала нисам да тај новац никада нећу видети! Управо то се десило-ћорсокак! Особа Н.Н. се није јављала а када сам успела да дођем до ње једино што је говорила је: “Ја немам никакве паре и ти то мени ниси позајмила него поклонила“! Као да ме неко ударио маљем у главу, све се вртело око мене! Падала сам у искушење да нађем неког да ту особу премлати, али Богу хвала нисам! Једна другарица ме примила у свој „стан“ од 20 квадрата, у ком није било места за једну а камоли за две особе, једна соба и купатило (до краја живота ћу јој бити захвална на томе). Упала сам у очај, за мене је то била безизлазна ситуација, било ми је јако лоше и психички и физички! Где год се окренеш затворена врата. Престала сам да излазим из тог стана, на терен и на посао више нисам могла, одрађивала сам телефоном! Најгоре помисли су ми пролазиле кроз главу! Некако се, како сам тумбала те своје ствари, у мојим рукама нашла књига коју сам добила од једне другарице, и да бих побегла од свега и вероватно и од саме себе почела сам да је читам! Књига се звала „Свети Нектарије Егински, Земаљски Анђео-Небески Човек“. Од кад сам је узела у руке нисам више могла да је оставим, сузе нисам могла да зауставим, читајући је преживљавала сам сваки тренутак његовог живота! Нисам јела, нисам пила, само сам је читала, плакала и вероватно од психофизичке исцрпљености спавала! Будила сам се са чврсто стегнутом књигом на грудима, и присећајући се онога што сам прочитала поново сам плакала и плакала, и тада сам почела да молим Светог Нектарија да ми помогне, јер ја више немам начин да се ишчупам из те ситуације, и не знам како да живим даље! Настављала сам да је читам, да плачем и да Га молим да и мени помогне! На телефон се нисам јављала та два дана док сам читала, нисам имала снаге ни за шта, само погледам ко је и смањим звоно да га не слушам! Пар сати по завршетку читања књиге, зазвонио је телефон, био је то власник фирме у којој сам радила! Морала сам да се јавим, мислећи да је сада већ све готово и да зове да види како ћу да отплатим то што нисам наплатила. Јавила сам се. Са друге стране сам чула весео глас власника фирме који ме пита како сам успела да наплатим, шта се десило, то је чудо говорио је он! И ја сам знала да је то чудо, али ЧУДО СВЕТОГ НЕКТАРИЈА ЕГИНСКОГ, он ми је помогао! Истог тренутка сам то знала! Власник ме звао да ме то пита и да ми каже да ће да ми пусти плату на текући рачун и почео је да прича о послу, више га нисам чула, рекла сам да сам код купца и да ћу га позвати касније! Опет нисам могла да зауставим сузе, помешала се радост, срећа, захвалност и туга и све! Тада сам схватила да је онда када сам остала сама, потпуно сама у јако тешкој ситуацији једино Господ био ту и његов угодник СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ!

Као да је спала тама и мрак са мојих очију и постала сам свесна да једину помоћ, једину наду, једину радост, једину љубав човек може наћи у Цркви Божијој, у Богу и његовим светитељима. Тада сам почела да поново идем у Цркву (ишла сам као дете када ме бака водила, учила да постим и да се причешћујем) у коју дуго дуго нисам ишла! Све се јако брзо решило, нашла сам убрзо нови стан, вратила дугове, исплатила минус у банци и почела коначно нормално да живим! Такав је живот уз Бога! Обећала сам тада Светом Нектарију да ћу свима и увек причати како ми је помогао, како ме је увео у Свету Цркву и омогућио да спашавам своју душу, и ако Бог да да ћу некада отићи на Егину да се поклоним његовим Светим моштима! Од тога дана више не осећам ону празнину коју сам осећала када сам имала сву овоземаљску славу, тј. све оно што, нажалост, данашњи млади људи желе новац, успех и моћ! Свети Нектарије Егински је велики, велики светитељ за мене и знам да за све за што му се човек из срца помоли и завапи да ће помоћи и услишити, увек је ту близу и бди над нама, чека да му завапимо! Сaмо Господ зна колико је људи као и мене спасао очаја, туге, болести и чак и смрти и привео Цркви Божијој!

СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ,МОЛИ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ!“

Једно велико чудо милости Светог Нектарија Егинског према Србима био је и блаженопочивши старац Нектарије Виталис из манастира Камариза, о коме је Звонко Шимунец у „Вечерњим новостима“ писао: „Камариза лежи на копну, у залеђу лучког градића Лаврија, на самом врху полуострва Атика, одакле полазе трајекти за егејска острва. Историја је памти као рударску насеобину где се вековима уназад, док га је било, копало сребро. Али Камариза је многима, па и бројним Србима, позната по монаху Нектарију Виталису и свему што се око њега догађа.Монах Нектарије Виталис стигао је у Камаризу 1966. године. Рођен је у Пиреју 1930. као Василије, у породици оца римокатолика и мајке православне вере, као 15. од 17 деце. Негде око његовог 18. рођендана, у априлу 1948. газда Јанис, берберин код кога је учио занат, повео га је на Егину у манастир Свете Тројице, где почивају мошти Светог Нектарија, чудотворца, духовника, посвећеног спасу немоћних који је умро 1920. године. Његова рука и глава почивају на Егини. Када је Василије клекао пред мермерну плочу, где почива тело свеца, догодило се прво од многих чуда која ће га пратити у животу. Зачуо је глас који му је отупео чула, али пре него што је изгубио свест јасно је чуо: „Бићеш свештеник и носићеш моје име“.Истог месеца у манастиру Светог Мелетија у Китерони Василије се замонашио и узео име свог заштитника Нектарија Виталиса. Са 35 постаје старешина храма у Камаризи код Лаврија. Када је, начет болешћу, већ забринуто пребирао мислима где је згрешио, чудотворац чије је име понео, поново му је дошао у сан: „Овде је место где ће бити храм са мојим именом. Почни да градиш, ја ћу ти помоћи“.Нови храм, по лепоти достојан славе свеца којем је посвећен, градио се на понос верника целе Атике. Све гласније се причало о Нектарију из Камаризе коме у сан долази Чудотворац Егински, штити га и преноси му део својих чудесних моћи. И онда, најпре црвеним словима у верском календару, а онда и свакодневно, почела је да се слива река људи у заборављену рударску варошицу.Таман када је постала место поклоништва, Камаризу је преплавила туга. Отац Нектарије је смртно болестан. Оболео је од рака плућа. Лекарска дијагноза је била фатална. Спаса у болници није било, лекарски налази су били неумољиви, па се из ње вратио у своју монашку собу да сконча земаљске дане.Ионда… према причи очевидаца, а најверодостојније сведоче госпође Софија и Елени које су неговале оца Нектарија тих дана, у цркву је у свештеничку одору обучен ушетао старац седе браде, отишао оцу Нектарију у собу и рекао му: „То је искушење, сине мој, оздравићеш и сви ће то сазнати. Заврши посао“.Два и по месеца после тога отац Нектарије одлази у Атину у онколошку болницу на контролу. Главни лекар болнице Папаконстантину је видевши управо пристигле налазе запањено рекао:“Здрав си човек. Победио си смрт, оче Нектарије. Овде нема посла за професоре и лекаре, ово је дело Светог Нектарија.“

Глас о томе да је Св. Нектарије продужио живот свом имењаку на земљи се незаустављиво ширио. Хиљаде људи, стотине аутобуса, реке аутомобила из свих делова Европе, много и наших људи, хрлило је у Камаризу да чује молитву, додирне мантију, целива руку, буде у близини „геронтаса“ (старца) Нектарија или Папулиса, како га из милоште ословљавају. Међу њима је био освајач многобројних кошаркашких одличја, наш спортиста Дејан Томашевић. Отац Нектарије га је примио и изговорио Дејану да „отвори срце и душу“, јер ће молитве и благослове српском народу слати и преко њега.Овог септембра 2016. старац Нектарије је прикован за постељу. Ноге га издају, али дух је незаустављив. Неуморан у тражењу утехе и помоћи за оне који му долазе. Дуги су редови на трему омање кућице. Богобојажљиво људи чекају на своје време чуда. Многи од њих су из Србије.Скучено предворје, па омања соба у којој на кревету, окруженом иконама, у црној мантији лежи отац Нектарије Виталис. Тела готово да нема, али лице зрачи снагом коју је тешко описати.

Подиже главу и Дејану, који му љуби руку, почиње да пева на српском језику.“Давно сам вам рекао да сам пола Грк, пола Србин.“Узима слику покојног патријарха Павла, целива је и приноси срцу.“Пренесите Србима благослове Светог Нектарија. Поново ми је дошао у сан на Велики петак“. Следи прича о томе како је старац на Велики петак, пред више хиљада верника на платоу испред храма, пао у несвест. Ни хитна интервенција лекара није помогла. Записано је у болничким књигама да је према стању притиска и пулса проглашен мртвим.“За њих је тако било, али ме заштитник не напушта. Кад је моја душа стигла до њега, чуо сам га где каже Исусу Христу, Богу нашем, да имам још много посла…. Махнуо ми је да идем. Пробудио сам се са руком на његовој руци на овој икони, што ми је стално на узглављу.“Још једним чудом овоземаљски живот архимандрита Нектарија Виталиса је настављен.Онда је старац на постељи позвао помоћника. Овај му је додао комад црног платна. Био је то аналав – симбол велике схиме, највишег монашког реда.

– Носио сам ово више од пола века. Ускоро ћу напустити овај свет, а ти, сине Дејане, прими ово као залог моје љубави и благослова целом српском народу.

Сунце је увелико зашло. У сенци монументалног храма Светог Нектарија у Камаризи код Лаврија, још доста људи је чекало сусрет са надом и утехом.“

Старац Нектарије је отишао Богу Нектаријевом и своме године 2018.

На Богојављење, када се освештава света вода, свештеник се моли Господу овим речима:“Велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја, и нема речи кадре да опише Твоја чудеса“. Господ наш Исус Христос  је рекао:„Заиста, заиста вам кажем: Ко вјерује у Мене, дјела која Ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити; јер Ја идем Оцу Своме. И што год заиштете (од Оца) у Име Моје, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. И ако шта заиштете у Име Моје, Ја ћу учинити.“( Јн. 14:12-14)

И ове су се речи испуниле на Светом Некатрију Егинском, који у потоње дане толико помаже Србима да одоле и издрже у свету пуном патњи и искушења. Зато благодаримо Богу Нектаријевом и њему, светом нашем помоћнику и заштитнику, верујући и знајући да нас неће оставити ни у најтежим искушењима.

Свети Нектарије Егински, моли Бога за нас!

 

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ