Сребреница: Реци геноцид да олакшаш војну интервенцију

Овај текст нема амбицију да мења историјске чињенице, још мање да правда или умањује злочине почињене у име Срба било где и било када.

Аутор овим текстом жели да скрене пажњу на чињеницу да је покушај Колективног запада да злочин у Сребреници по сваку цену прогласи за геноцид дубоко (гео)политички, а не хуманистички мотивисан, на шта указују научни радови на које би владе у Београду и Бања Луци требало можда више да обрате већу пажњу, али и редакције најугледнијих енциклопедија које ипак нису пристале да научне чињенице подреде политичким злоупотребама својих влада.

Докле сеже нужно суочавање са тешким и несхватљивим српским злочином, а где почиње (гео)политичка злоупотреба масакра у Сребреници?
Реч енциклопедија

„Британика“, једна од најстаријих, најбољих и најпознатијих енциклопедија, злочин у Сребреници квалификује као масакр, а не као геноцид.

„Масакр у Сребреници, убиство више од 7.000 бошњачких (босанских муслимана) дечака и мушкараца, које су починиле снаге босанских Срба у Сребреници, граду у источној Босни и Херцеговини, у јулу 1995. Поред убистава, више од 20.000 цивила је протерано из подручја – процес познат као етничко чишћење. Масакр, који је био најгора епизода масовних убистава у Европи од Другог светског рата, помогао је Западу да подстакне притисак на прекид ватре који је окончао трогодишњи рат на територији Босне (види сукоб у Босни). Међутим, оставио је дубоке емоционалне ожиљке на преживелима и створио трајне препреке политичком помирењу међу етничким групама у Босни“, наводи „Британика“.

Позната енциклопедија именицу геноцид у случају злочина у Сребреници у опширном тексту употребљава у контексту пресуда Хашког трибунала, које помиње као чињеницу, али своју одредницу о масакру у Сребреници не подређује тим пресудама.

Штавише, „Британика“ у објашњењу самог геноцида, као појма, Сребреницу уопште не наводи међу конкретним примерима геноцида.
Шта каже Ларусова енциклопедија

Врло слично, о масакру у Сребреници пише и у ништа мање престижној Ларусовој енциклопедији.

У њој је наведено да је Сребреница 11. јула 1995. пала у руке српских снага и да је од 14. до 17. јула око 8.000 муслиманских мушкараца и тинејџера погубљено од стране јединица „армије републике босанских Срба“, пре него што су бачени у масовне гробнице, као и да је више од 40.000 људи депортовано или прогоњено.
„Овај масакр 2004. године Специјални трибунал за бившу Југославију оквалификовао је као геноцид – највећи почињен у Европи од Другог светског рата“, наведено је у Ларусовој енциклопедији.

Енциклопедија „Колумбија“ о злочину у Сребреници пише на истоветан начин. Не заобилазећи тежину злочина, „Колумбија“ наводи да се верује да је масакр у Сребреници најгоре масовно убиство у Европи још од Холокауста.

Истоветне дефиниције и чињенице пронаћи ћете и у Енциклопедији Холокауста.

Отворите онлајн издања било које значајне енциклопедије и видећете да је у њима масакр у Сребреници описан академски честито, уз навођење онога што је Хашки трибунал пресудио, али без беспоговорне научне подређености тим пресудама.
Разводњавање геноцида као јасно дефинисаног појма

У свету академске честитости Запада, коју не треба потценити, постоји значајан број висококвалитетних научних радова који аргументовано указују на покушај злоупотребе појма геноцид у случају масакра у Сребреници.

Један од тих радова је „Сребреница као геноцид? Одлука Крстић и језик неизрецивог“ Кетрин Џ. Саутвик са Јејла.

У свом научном раду, Кетрин Џ. Саутвик наводи низ очигледних недоследности судског већа, Хашког трибунала, попут оног да је метод утврђивања конкретне намере да босански муслимани буду уништени у целини или делимично био непотпун.

Веће Хашког трибунала је, по њој, у поменутом случају лабаво тумачило друге термине у дефиницији геноцида, неодрживо проширивши значење и примену злочина.

У свом раду, Кетрин Џ. Саутвик истиче да је веће Хашког трибунала проширило значење неколико компоненти дефиниције геноцида, одбијајући да ограничи карактеризацију догађаја на злочине против човечности.

„Применом широког стандарда намере, проширењем значења групе ‘делимично’ и усвајањем фигуративног тумачења ‘уништити’, претресно веће је омогућило ширу примену термина ‘геноцид'“, наведено је у научном раду.
Негативне тенденције у међународном хуманитарном праву

Кетрин Џ. Саутвик у свом научном раду не улази у намере Хашког трибунала. Она чак наводи да је намера овог трибунала да злочин у Сребреници категоризује као геноцид можда била добра, али упозорава да ће то подстаћи негативне тенденције у међународном хуманитарном праву.

„Разводњавањем значења геноцида, веће је можда умањило ауторитет Међународног трибунала и ослабило разлике између геноцида и злочина против човечности, сходно томе смањивши капацитет речи ‘геноцид’ да одреди јединствени облик разарања. Овај ефекат вређа сећање на екстремне случајеве геноцида, утиче на перцепцију преживелих, искривљује историју и компликује покушаје да се спречи или ублажи геноцид кроз ефикасно креирање политике. Иако би речи, које би описале ужасе догађаја попут оних у Сребреници, требало да буду снажне, да би се заштитиле од управо описаних негативних последица, те речи такође треба да буду прецизне и пажљиво примењиване. Ограничавање околности, под којима се може применити ознака геноцида, разоткрива несразмер између моралног згражања ужасним злочинима и немогућности принуде на акцију“, наведено је у научном раду.
Због чега Колективни запад масакр у Сребреници промовише као геноцид?

Академски, дакле не политички, одговор на ово важно питање садржано је у научном раду „Како је масакр у Сребреници редефинисао спољну политику САД“ Дејвида Н. Гибса, професора историје са Универзитета у Аризони, који се бави конкретним импликацијама масакра у Сребреници на спољну политику САД, уз констатацију да се израз геноцид користи „на начин који прекомерном употребом нагриза само значење овог веома важног концепта“.

„Сребреница је заиста редефинисала карактер америчке хегемоније за постхладноратовску еру. То је помогло у стварању проинтервенционистичког савеза и милитаристичких либерала и неоконзервативаца, и овај савез остаје моћан лоби за рат до данас“, наведено је у овом научном раду.

Према Дејвиду Н. Гибсу, одговор америчке политике на масакр у Сребреници био је неуспешан када се посматра са хуманитарног становишта. По њему, то је погоршало кризу коју је требало да реши и помогло да се отвори пут за будуће интервенционистичке неуспехе, а афера Сребреница је, како је дословно навео Гибс, постала митологија која наглашава наводно бенигни карактер америчке интервенције.

„Уопштено говорећи, америчка политика се сматрала спаситељицом босанског народа и браниоцем потлачених народа уопште. Нато интервенције након Сребренице успоставиле су постхладноратовску важност и за Атлантски савез и за хегемонију САД; док је нови језик људских права и превенције геноцида – блиско повезан са Сребреницом – помогао легитимним каснијим интервенцијама, укључујући текуће нападе Запада против ИСИС-а. Сребреница је заиста редефинисала карактер америчке хегемоније за постхладноратовску еру“, наведено је у Гибсовом научном раду.

Наводећи обиље извора и доказа за своје тврдње, Гибс у свом научном раду констатује да се значај масакра у Сребреници не може преценити у јачању хегемонистичке позиције САД и да се сребренички преседан непрекидно призива као аргумент за употребу војне силе.

Тако се, констатује Гибс, америчке интервенције након Сребренице све више представљају као хуманитарне активности.

Гибс у мору доказа за своју тврдњу помиње неколико занимљивих “оправдања” америчких војних интервенција.

Кристофер Хиченс је 2005. године, тако, бранио одлуку САД на нападну Ирак чланком „Од Сребренице до Багдада“, а колумниста „Гардијана“ Питер Престон заговарао је војну интервенцију у Либији ноторним подсећањем на Сребреницу.

Нама добро знани Си-Ен-Ен је, подсећа Гибс, позив на интервенцију у Сирији 2012. године насловио „Сирија, Сарајево и Сребреница“, а две године касније иста медијска кућа је упозоравала на „нову Сребреницу“ у тој земљи.

„Масакр је постао згодно оправдање за готово све интервенције, а управо је питање геноцида улило Сребреници ту моћ“, навео је Гибс.
Како ожалити жртве политичким условљавањима

Употреба сребреничких жртава за оправдавање америчких војних интервенција је вероватно најгнуснији покушај преваре светског јавног мњења у модерном добу. Употреба сребреничких жртава у геополитичке сврхе представља, стога, њихово друго убијање, у чему учествују политичке структуре и организације у Сарајеву.

Инсистирање да масакр у Сребреници буде оквалификован искључиво као геноцид отежава процес помирења Срба и данашњих Бошњака. Срби са правом не желе да буду употребљени у тој врсти (гео)политичке злоупотребе.

Научни радови истакнутих самосталних интелектуалаца на самом Западу, али и непристајање редакција угледних енциклопедија да се укључе у игру политичке злоупотребе масакра у Сребреници, охрабрују нас да ће једног дана престати друго убијање сребреничких жртава – оно у виду њихове инструментализације, а врата српског покајања због тог тешког злочина тиме бити широм отворена на путу нормализације односа на Балкану која у овом тренутку није на видику.